Radnička borba = Workers' struggle. [volume], March 06, 1941, Image 2

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
gfftAtfPAGE 2.
"RADNIČKA BORBA",
&
"Workers'
$2JO
91.00
k.
P«u *o ine
MID oroj
bin
Struggle"
Publisktd Evert Tkurtđaf
by the
PRETPLATA STAJE:
£OQu9
ZA INOZEMSTVO: $2.50.
NAŠE PARTIJSKO STANOVIŠTE.
3čcijalistička Radnička Partija nikada ne
CMS.itpa od istine, da bi stvorila prijatelja, ni
ne promašuje udariti tf eabludm, Ši
st\ rila neprijatelja.
Sa čvrstom verom u konačnu pobedu, ona
•d. »rojim putem, nepokolebana slabićskom tež
oj.-a za privremenom korišću. Ona uvek radi
otvoreno i pošteno, veruj uči, da će, u neustraši
voj nezavisnosti, jedinstvo njene svrhe, kojim
je nadahnuta, osvojiti, na kraju krajeva, pošto
vanje i poverenje onih, koje cilja skopčati u
jeoao klasnosvesno, navalno telo.
Njena propaganda se ne sastoji samo u pro
svećivanju, već i u organizovanju radničke kla
se za osvajanje vlasti, za potpuno obaranje ka
pitalizma. Dok se ta zadaća ne izvrši, ona će
stajati kao stena, budna i pažljiva,
juri ništa.
CILJ PLJAČKAŠA.
Zaklele su se "đemokratije" Sjedinjene
Države i Britanija da neće »na javnost izda
ti svoje r^tne ciljeve. Churchill je bio nekoli
ko puta upitan u britanskom parlamentu da
u ime svoje vlade kaže šta je ratni cilj Veli
ke Britanije, ali on ćuti i ne daje odgovora.
Neki dan su i Roosevelta pitali da on u ime
svoj 2 vJade kaže šta ciljaju "đemokratije" sa
svetom učiniti nakon rata, ali on im je odgo
vorio, prvo treba da "đemokratije" pobeđe,
enda ćemo govoriti o miru. Ne samo da svoje
*ane ciljeve taje "đemokratije" nego to isto
čine i fašističke zemlje. Od svih vlada kapi
talističkih zemalja samo japanska vlada je
pod pritiskom bila prinudjena da vrlo skučeno
otkrije svoje ratne ciljeve.
To behu nervozni poslanici u japanskom
par'amentu koji nateraše članove svoje vlade
da odgovore na pitanje, šta je fcilj japanske
inostrane politike. I vest od 25. februara, iz
Tekija javi ja da je Matsuoko, ministar ino
stranih dela japanske vlade, dao sledeči odgo
vor na pomen u o pitanje:
"Iako je teško voditi stvarne političke a
u skladu sa proglašenim idejama." reče
Matsuoko. "ja verujem da bela rasa mora us
tupiti Okeaniju Azijatima," koja je "1.200 mi
lja od severa do juga i 1.000 milja od istoka
do zapada." i "mora postati mesto za naselja
vanje azijatskog naroda." Ovaj odgovor je ne
jasan američkim državnicima, jer geografski
tovmin Okeanija jeste vrlo neođređjen u naj
širem smislu on obuhvaća: Malajaziju. koja
uključuje Malajsku, u kojoj se nalazi čuveno
mesto i .tvrdjava Velike Britanije, Singapora
"Filipinska Qstrva, koja pripadaj« .Sjedinje
nim Državama ostrva koja se zovu Istočna
Indija, a koja pripadaju Holanđiji Australa
zijtt, koju sačinjavaju -Australija, Papua Ostr
vi, Tasmanijsko Ostrvo i sva druga manji
ostrva južnog Pacifika, kao što su New Zea
land i Havajska Ostrva. I kan što
se
vidi, po-
Džepna Biblija
i i i—
KRISTIJAN ŠTAMPAR.
snaesta knjiba romana Eugene Sue-a: "Tajne naroda"
ili "Istorija jedne proleterske porodice kroz vekove.
Priča o Šesnaestom Stoleću. U dve knjige. Knjiga I.
Si originalnog francuskog na engleski: Daniel De Leon.
Sa engleskog na jugoslavenski: L. Petrovič.
Molite se
za duše u'ČistiMštu
sutra
u Manastira Sv. Dominika.
Praštanje će
da podigne svoj presto.
Molite se i darujte
za siromašne duše
u čistilištu.
S jedne i druge strane kola idjahu četiri kaludjera,
?nabdevena dugim pozlaćenim drškama sa staklenim fe­
ona
menuti geografski termin obuhvaća mnogo vi
še hiljada milja nego što Matsuoko reče da O
keanija obuhvaća. Možda je on namerno spo
meirtio manji obim prostora nego što Okeani
ja stvarno obuhvaća da bi stavio "demokrat
ske" vlade u neizvesnost kao što njihovi zva
ničnici priznaju da su. Ali sledeča Matsuoko
.va izjava, koju učini u vezi sa prvom citira
nom izjavom, još neizvesnije ostavlja "demo
kratske" zvaničnike, on reče:
"Ovaj predeo ima dovoljno prirodnih sred
stava za izdržavanje izmed ju
600,000.000
800,000.000 naroda." I on, sa dobro poznatim
imperijalističkim izgovorom, opravdava ovaj
zahtev sa "Ja verujem da mi imamo prirodno
pravo da se tamo naseljavamo." A "demokrat
ski" zvaničnici znaju da čitava Okeanija ne
može izdržavati šest do osam stotina miliona
naroda.
Neka se Matsuoko igra sa geografskim
terminima i sa geografskim merama koliko
god hoće jer.ono što on traži a neće đa otvo
reno kaže jeste da cela Istočna Azija, uključu
jući Kinu, Inđo-Kinu, Tajland (Siam), Istočnu
Indiju, tojest, "Aziju Azijatima" ili bolje je
reći Aziju japanskim pljačkašima. Oni to tra
že da bi pograbili svo bogatstvo tog velikog
dela sveta i da pljačkaju stotine miliona siro
mašnog sveta, đa ih što brže mogu pretvore
u moderne najamne radnike, i šta mislite ka
kve snove mora da snuje japanska kapitalis
tička klasa pri pomisli na mogućnost izrablji
vanja stotina miliona jjotencionalnih najam
nih robova. U takvom slučaju japanska kapi
talistička klasa bila bi najmoćnija i sa vrlo
jeftinom robom bi mogla da istisne sa drugih
svetskih pijaca ostale, sada velike, kapitalis
tičke zemlje, da ih pretvori u vazale. I ovo ja
panska kapitalistička klasa traži radi većeg
profita i,, još većeg zarobijivatija svetske fad
nićke klase.
Nije to samo pljačkaška japanska kapita
listička klasa koja traži dobar komad sveta da
bi postepeno ili brzo pograbila ceo svet za
svoje iskorištavanje. Nemačka traži "novi po
redak" da sve evropske zemlje, uključuju
ći i Britaniju, uspostave nacističku političku
vladavinu, koja će biti sve vazalke Nemačke,
drugim rečima, kao što Japan traži Okeaniju^
tako i Nemačka traži celti Evropu, da bi ko
načno osvojila ceo svet. I Hitler to traži radi
većeg profita svoje kapitalističke klase, r3đi
većeg izrabljivanja svetske radničke klase.
Pa nisu to sama Japan i Nemačka koje
traže pomenutu podel u sveta radi svojih gad
nih profitaških ciljeva, nego tu je i Velika
Britanija. Iako taj piutokrata i imperijalista,
Churchill, neće da otkrije ratne t&jne svoje
pljačkaške vlade, ti rogovi vire iz "demokrat
skog" džaka. Vele da se u francuskoj nalazi
britanska "peta kolona" veštija od nemačke
"pete kolonije". Churchill traži smaknuće Hit
lera i Mussolini-a, on to traži da bi se na nji
hovo mesto uspostavila vlada, predstavnička
ili diktatorska koja bi bila pod palcem vlade
pljačkaške kapitalističke klase Velike Britani
je, da bi tako sve te evropske zemlje ona iz
rabljivala sa ciljem da ostale dve trećine sve
ta, metne pod svojom dominacijom, političkom,
finansijskom i industrijalnom. I ona sve to
traži radi većeg profita i većeg zarobljivanja
i izrabljivanja svetske radničke klase.
Pored Japana, Nemačke i Velike Britani
je imamo i ovu najveću kapitalističku zemlju
na svetr.»Inostrana politika Sjedinjenih Drža
va je donekle otvorena, jer je Predsednik Roo
sevelt nekoliko jasnih izraza izustio iz koji ti
se dalo razumeti da će se njegova vlada tru
diti da za američku kapitalističku klasu pot
puno zadobije zemlje Južne Amerike. Već se
ona hvali da je trgovina ove zemlje sa Južnom
Amerikom za 1940. bila 50 po sto veća od lO.'iO.
I, naravno, ona se trudi da još više poveća tr
govinu sa tim zemljama tekuće godine. Da
Rooseveltova vlada š'r sigurnije osvojila sve
pijace drugih pljačkaških zemalja u zemljama
Južne Amerike ona daje njima zajam
setina miliona dolara, kao na primer,
dala Argentini
stotinu
moga preklinjanja.
i
bi
od de­
što je
i
deset miliona do­
njerima na vrhu, na kojima isto behu namolovane
na mučenju. Za kolima idjaše veliki broj drugih domini
kanskih kaludjera, koji na svojim glavama nošah u
liko srebrno raspeće. Kaludjeri niska glasa pojahu sle
deči tužni psalam pokajanja:
"De profundis elamavi ađ te. Domine
Domine, exaudi voćem meam.
Fiant aures tuae intendentes
In voćem deprecationis meae!"*
Dok povorka prolažaše, svakog puta bi se iznova
lamala, na kraju pogrebne pojanije, jeka zvoncadi i čegr
taljki.
'Najzad, u pozadini idjaše još jedan odred strelaca.
A za povorkom idjaše masa odrpanih ljudi i žena, sve ci
nička i čak lupeška lica gotovo sama noćna tumarala,
ako ne gore. Ovi držahu jedno drugo za ruke, pojahu,
krštahu se i vikahu:
"Slava Svetom Ocu!"
"On nam šalje oproštajna pisma!"
Iz crev.-i zcinljinife dozivah tebe, n, Oowpo'' O, Gospi uf
poslušaj gla« moj. Neka iriB tv«»je bile grtove la slnfcnj« »I,-
A N I K A O A
lara na zajam da
bi je
za
sebe
predobila. A
nećemo pogrešiti ako kažemo, da je i cilj a
meričke kapitalističke klase da ona postane
gospodarem sveta nakon rata, jer se oseća da
će ona biti najjača ekonomski i finansijalno
da ratom istrošene aemlje pretvori u svoje
vazale, uključujući i Britaniju.
Tako tfiđimo da su ciljevi svih velikih ka
pitalističkih zemalja jednako grabežljivi. Zaš
to studenti naučnog socijalizma dolaze do tak
vog korektnog zaključka? Zbog toga
što oni znaju jednu nepobitnu činjenicu,
da način proizvodnje i način razme
no produkata odredjuje temelj svih društvenih
uređjenja. U svim pomenutim kapitalističkim
zemljama proizvodi se za razmenu, radi pro
fita, a ne za upotrebu, radi koristi čovečan
stva. A takva proizvodnja predpostavlja neu
mitnu društvenu pođelu na klase, gospodars
ku i ropsku kapitalističku i radničku klasu.
Prva prisvaja sve što poslednje proizvede i za
proizvedeno bogatstvo joj dade samo toliko
od njenog proizvoda bi se u životu održala ra
di daljnjeg izrabljivanja. Takav način proiz
vodnje zahteva veliku pijacu na kojoj da se
unovči izrabljeni "višak vrednosti." I ona ka
pitalistička zemlja koja jx)d svojom dominaci
jom ima veći đeo sveta sa ogromnijim stanov
ništvom, ima veći đeo te svetske pijace i si
rovog materijala. U sistemu u kojem se, tako
rekuć, munjevitom brzinom koncentriše bogat
stvo u pojedine ruke sve manjeg broja vlada
juće klase, lakomost za sve većim bogatstvom
nema granica. Kao što jedna firma datog es
papa vodi borbu protiv svih drugih firmi istih
espapa da od njih sa legalnim, a nekada i ne
legalnim, sredstvima otme njihove pijace, da
ih primora da se u pola i manje cene njoj pro
dadnu ili da potpuno bankrotiraju, a ovo i je
ste istorfja trustova, tako se kapitalistič
ka klasa jedne zemlje trudi da istisne kapita
lističke klase drugih zemalja i đa ih pretvori
u svoje vazale^ sa ciljem da od njih putem
zakona prometne vrednosti, što brže može, ot
me njihovo bogatstvo, da tako jedna kapitalis
tička klasa jedne zemlje postane gospodarem
sveta, koju sačinjava jedna šal« parazitskih
pljačkala piutokrata.
Ali istorija ćovečanstva se ne kreće po vo
lji pripadajućeg sistema proizvodnje i njego
ve pljačkaške klase, nego, u stvari, na ovom
stupnju istorija se mora kretati usuprot volji tih
razbojnika koji ciljaju da u lance okuju ceo
svet, svetsku radničku klasa ako se želi da
sa čovečanstvom vlada napredak kao što to be
se slučaj do danas. I zbog toga što revolucio
nar zna da je u čovečanstvu duboko us-iđjen
nagon za đalnj« nap^lovanje, a kapitalizam
vuče čovečanstvo unazad on ima čvrstu veru
u sposobnost i mogućnost moderne radničke
klase, koja je još zavedena, da će ona jednog
i to brzog dana otvoriti oči i sa mnjevitom br
zinom izvršiti korenitu društvenu promena da
bi tako donekle nadoknadila izgubljeno vreme.
Radnička klasa mora usvojiti što pre sa
vet Socijalističke Radničke Partije ako želi da
preduhitri pljačkašku klasu od ostvarenja nje
nog razbojničkog cilja. Svet se nalazi pred ras
kršćem: jedan put vodi neopisivom ropstvu i
nazađku, na kojim stoji natpis: kapitalizam,
fašistički ili "demokratski" na drugom stoji
natpis: Socijalizam, koji vodi potpunoj ekonom
skoj i socijalnoj
slobodi i neopisivom
ku čovečanstva.
Radnička klaso: do tebe stoji kojim će se
putem čovečanstvo krenuti. Otvori oči i budi
sigurna da ćeš izabrati pravi put put ko
jeg ti preporučuje S. L. P. od kada ona posto
ji pola borbenog veka.
TRAŽE "INDUSTRIJSKI MIR".
Kao što je poznato, i usuprot velike šovi
nističke propagande, obvijene sa razviknnom
"nacionalnom odbranom," sa kojom
duše
ve­
pro­
napred­
se
listička klasa trudi da natera radnike da se
ne bune protiv veće kapitalističke eksploata
cije, tojest^ da ne štrajkuju, radnici, gđe god
im «e rkaže prilika, bore se protiv \cće eks­
kapita­
"Trebamo ih!"
"Neka je blagosloven!"
ploatacije objavljujući štrajkove. Ovo se ni ma
lo ne svidja kapitalističkoj klasi i ona se tru
di da iznad je put sa kojim se može uspostavi
ti kapitalistički "industrijski mir*.
Razni kapitalistički pisci su se dali na po
sao da svojim gospodarima, plutokratima, uči
ne uslugu Ka mogućim sugestijama i planovi
ma za postignuće "industrijskog mira." Rubri
kaš Scripps-IIoward žurnalistićkog sindikalis
ta, J. W. Love, pokušava da iznadje formulu
za postignuće tog cilja i spominje nekoliko
mogućnosti: Da se obezakone štrajkovi u( in
dustrijama koje rade na porudžbinama "naci
onalne odbrane," ali on primećuje, "ovo bi na
teralo radnike da rade protiv svoje volje." Dru
gi način bi bio da se radnicima udovolji nji
hova tražnja, tojest da im se poveća najamni
ca. Ali ovo bi, veli Love, povećalo cene muni
cije, veći vladin deficit, i bi povečalo cene ži
votnih namirnica, što bi proizvelo više štraj
kova i nikad kraja industrijskom neredu. Sa
trećim planom, izgleda da je Love udario u
žicu na koji način se može uspostaviti kapita
listički, odnosno, fašistički "industrijski mir."
Zbog toga što je taj plan "jedinstven" citira
mo ga u celosti. Veli Love:
"Treći način bi bio da se nateraju radni
ci da prisilno plaćaju junijsku članarinu. Ovo
bi osiguralo poslove junijskim labor liderima
i ako se uz to oni bi u dovoljnoj meri ime
novali za članove raznih komisija i odbora, o
ni bi bili u stanju da kontrolišu radnike. Sva
ki onaj I radnik koji bi protestirao bi se na u
lici našao. Ovako bi se uspostavio radnički
front, koji bi bio efektivan kao što su svi tak
vi frontovi u Evropi."
Izmedju tih uzvika belin izmen jivane grube i čak
bezobrazne pošalice. Ipak rulja nosaše utisak u veren ja
u najžalosnije praznoverice. Veliki broj stanovnika ku
ća podignutih na mostu otvarahu svoje prozore pri pro
lazu povorke neki od ovih pobožno padahu na kolena
kod svojih prozora. Pošto povorka prodje i šum se udalji,
Kristijan opet zatvori prozor svoje sobe i reče svojoj su
pruzi još tužni ja glasa nego pre:
Vaj, izgleda mi da nam ova povorka samo zb sluti.
Ne razifmem te, prijatelju moj.
Bridget, videla si sliku na proviđu kola što ih ti
kaludjeri opkoljavahu. Ona predstavlja duše u čistilištu,
kako se previjaju u plamenu. Dominikanski kaludjeri, ko
jima Papa poveri da prodaju pisma za potpuno opi'ošte
nje grelja, takođjer prodaju otkup duša u bolu. Svi koji
to veruj u u bed jen i su da posredom novca mogu iztrgn li
ti iz plamena čistilišta ne samo bliske rođjake ili prija
telje za koje drže da su podloženi takvoj muci nego i o
ne koji su im strani. Zar ne mogaše i Herveda pomisli u
sebi: "Sa zlatom što ga ukradem od svoga oca, biću u
stanju da otkupim dvadeset duša pedeset duša iz čiš
tilišta?"
Prema gornjem planu britanska plutokra
tija je postupila, u glavnome, ako ne u svim
detaljima, jer nam nije poznato da li radnici
britanskih junija prisilno plaćaju svoju Čla
narinu ali plaćali oni prisilno svoju člana
rinu
ili
"svojevoljno" činjenica je da nad nji­
ma, bar do sada, u glavnome britanski junij
ski fekeri. imaju kontrolu, a koje je u dovolj
nom broju britanska plutokratija postavila na
razne odgovorne položaje sa kojih oni mogu
uspešnije držati radnike pod svojom fekers
kom kontrolom. Ne trebamo gubiti iz vida či
njenicu da je britanska plutokratija našla za
shodno da diktatorsku moć dade jednom od
njenih poručnika u "radničkim" junijama
fekeru Bevinu.
"Taj Love-ov, "treći način" jeste Indus
trijalni Feudalizam, jer on sam reče "Svaki
onaj koji bi protestirao bi se na ulici našao."
Ovaj "treći način" odlazi mnogo daleko, dalje
nego što možda i sam buržoaski rubrikaš, koji
ga sa primedbama preporučuje, misli da odla
zi. Njegovo spominjanje "labor fronta" jeste
zloslutno. Sa odsustvom labor fekera, ali sa
prisustvom gangstera, u Nemačkoj se nalazi
takav labor front, takve junije u kojinja rad
nici prisilno plaćaju članarinu, a ako se na
dje da neko protiv toga protestuje, on se ne
baca na ulici nego u "koncentracione logore,"
gde se muči bez da ga ostali svet može posma
trati u njegovoj agoniji. Kada bi mogla ame
rička plutokratija da takav "industrijski mir"
uspostavi, ona bi sagradila dovoljno "koncen
tracionih logora" za sve nezadovoljnike.
Da je cilj američke buržoazije da sputa
američku radničku klasu sa lancima Industri
jalnog Feudalizma, u tome nema nikakve sum
nje. U stvari to je cilj kapitalističkog "indus
trijskog mira." Protu štrajkaški projekti u
Kongresu sa kojima se cilja obezakonjenje
štrajkova, što bi značilo da bi se radnici za
konski natera li da protiv svoje volje rade, je
ste najjasniji dokaz kojim pravcem buržoaski
vetar đuva. Knudsonova nada, da će C. I. 6.
na površini izbaciti dovoljan broj treniranih
vodja, fekera, koji će moći sigurno držati rad
nike pod svojom kontrolom, slaže se sa Love
ovim "trećim načinom" u principu. Onda se
ovom treba dodati namera vlade u Washingto
nu da se uspostavi još jedan "posrednički od
bor" u kojem bi ušli pet labor fekera, pet ka
pitalista i dva "vidna" političara na vrhu tog
odbora, koji bi takođjer jedan od njih "pred­
BROJ 10. NO. 10.
stavljao" rad, a drugi kapital. Svrha ovog no
vog odbora bi bila da iskoristi u potpunosti
85 federalnih "izmirača" rada i kapitala tj.,
da spreci sve preteče štrajkove. Radnici bi bi
li primorani da svoje tužbe protiv većeg nasr
taja kapitala podnesu ovom odboru, koji bi ih
"uzeo" u obzir i odlučio uvek u korist kapita
lističke strane, bacajući dovoljno prašine u c
či izrabljenih radnika da su te odluke dobili
odobrenje i od pet "predstavnika" rađa u tom
odboru. Ako radnici ustanu protiv odluke od
bora, oni bi se proglasili da su "izdajnici" do
movine, rušitelji "mira" fekeri na vrhu ju
nija bi im oduzeli čartere, drugi junijski ske
bovi bi njihovo mesto zauzeli, i štrajkuju
ći radnici bi bili besposleni, a država ih bi
mogla kazniti globom i zatvorom. Ta
da bi oni tako "disciplinovani," ako pojedi
načno nadju posla, bili vrlo mekani i bi se po
koravali odlukama tog novog "posredujućeg
odbora." Ovako ili onako, buržoazija se trudi
da još više zarobi radničku klasu jer inače ne
može uspostaviti "industrijski mir." Drugim
rečima kapitalistički "industrijski mir" znači
veće zarobljivanje radničke klase od strane
buržoazije, uz pomoć fekera ili sa zakonskim
naredbama.
U svetu u kojem besni rat. gde se svestra
no ljudska krv lije i bogatstvo, proizvedeno sa
znojem ljudske patnje, jer najamno ropstvo
jeste mućenje, ruši u svetu gde se na njego
voj grbači popela mala šaka razbojnika i siše
krv radnog naroda, u kojem je svo bogatstvo
u rukama plutokratije, u kojem je skoro svo
stanovništvo ekonomski obespravljeno, u ko
jem mil ioni skapavaju od postepene gladi u
sredini izobilja u takvom društvu njegov
rečnik nepoznaje reč "mir." Klasni rat i impe
rijalistički ratovi jesu život, normalni život o
vog abnormalnog kapitalizma.
Industrijski mir se može uspostaviti samo
tada. kada sa pozornice ljudskog života nesta
ne izrabljivanja najamnog ropstva, proizvod
nje za profit, a ne za društvenu korist ka
da se obori kapitalizam, poslednji predstavnik
vladavine privatne svojine, koji nepotrebno
neopisivo muči celo čovečanstvo, i kada se na
njegovim ruševinama uspostavi Socijalistička
Industrijalna Republika Rada, u kojoj će svo
bogatstvo pripadati, posredom Socijalističkih
Industrijalnih Junija, ćelom slobodnom čove
čanstvu, u kojoj će jedini cilj proizvodnje biti
što više izobilja za uživanje svih korisnih čla
nova društva.
Vri« se lako može uspostaviti pravi in
dustrijski i socijalni mir. Plan takvog mira
nalazi se u revolucionarnim principima tak
tikom Socijalističke Radničke Partije, ali bur
žoazija neće takav industrijski mir jer on bi
značio njeno uništenje, i ona prirodno, traži
onakav "industrijski mir" koji će značiti mu
čenje i uništenje radničke klase. Zbog toga ako
se zaista želi sveopšti mir, njega može uspos
taviti samo radnička klasa uz pomoć saveta i
vodstva marksističke nauke utelovljene u duši
i srcu Socijalističke Radničke Partije.
U redove S. L. P. svi ljubitelji mira i
radničke slobode!
Rudarska, željeznička, tkačka, gradjevi
narska i sve druge industrije: svaka od njih
će biti, bez obzira na bivše političke medje.
sastavni deo toga novog centralnog autorite
ta, čija je brzoručna gradja .podignuta prošle
nedelje u Chicagu. Gde bude zasedavao Glavni
Izvršni Odbor Industrijalnih Radnika Sveta,
tamo će biti prestonica naroda. Kao lake kuće
od karata, što ih deca prave, tako će se stro
poštati i postojeće političke uprave srezova,
država, pa i grada na samoj reci Potomacu, a
njihova mesta zaiizeće centralni i podložni u
pravni organi industrijalnih sila zemlje. Oče
vidno je, dakle, da ne "sastav" političkog po
kreta, nego sastav ekonomskog pokreta je do
rastao zadatku: da "uzme i drži" upravu nad
proizvodnom đelatnošću zemlje, jedinom
stvari, koju je vredno "uzeti i držati".
Ne govori više, Kristijane, ne govor! više! uz
viknu Bridget sa jezom ne govori više! Jaoj, moje
se sumnje skoro pretvaraju u sigurnost ali naglopie
kidajući i slušajući u pravcu vrata sobe. ona đometnu
niska glasa: Slušaj slušaj.
Muž i supruga ućute. U sredini duboke noćne tišine
čuju neki šum što zvučaše kao prekidano šibanje tela.
Kroz Kristijanov um sevnu jedna misao dade znak svoj
supruzi da se ne miče uze lampu i tiho otvori vrata što
vodjahu drvenim stepenicama, po kojima se idjaše na
prvi sprat. Oslanjajući se na stub od prisiona, a rukom
zaklanjajući lampu, Kristijan vide gde Herve, koga bez
sumnje probudiše jeka zvoncadi i čegrtaljki povorke, kle
či na podu, samo u košulji i čaksirama, i grubo discip
linuje svoje bokove i pleća korbačem sa čvorovima na
kraju. Lemaše sebe tako žarkim zanosom da ne prime
ti blizinu oca mu na stepenicama, i ako svetlostT lampe
bacaše svoje zrake u donju dvoranu. Sa suzama u oči
ma, Bridget idjaše za svojim mužem na nožnim prstima.
On oseti drhćuću ruku svoje supruge na ramenu mu
cu šapat bolnih reči kroz njen jecaj:
Oh, nesretno dete!
Hajdmo, draga moja suprugo: trenutak je
ljan da od našeg sina dobijemo ispovest.
(Nastaviće se.)
i
povo­ \n\n iOUTB SLAVONIAN OFFICIAL ORGAB
of the
SOCIALIST LABOR PARTY
»•»nth Slavonian S. L. P. Federatioa
8413 St. Clair Av«„ Cleveland, Oh*o.
B. PRINTING Phone: ENdicott 086»
One Year
Half Tear H-00
Single Copy ....- •«.
vrt as Second-Class Matter at Cleveland,
Ob Jo. Post Office. February 8th, 1910.
Daniel De Leon.