Radnička borba = Workers' struggle. [volume], March 13, 1941, Image 2

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
ifRANA PAGE 2.
"RADNIČKA BORBA^
&
"Workers' Struggle"
Publiaktd Evtrw Tkuradmf
by the
|fld
W-
Jerten brflj
$140
ZA INOZEMSTVO: $2.50.
NAŠE PARTIJSKO STANOVIŠTE.
Socijalistička Radnička Partija nikada ne
ođs pa od istine, da bi stvorila prijatelja, ni
UqdH ne promašuje udariti u zabludu, da ne bi
stvorila neprijatelja.
Ca čvrstom veroin u konačnu pobeta, «*a
•de /ojim putem, nepokolebana slabićskom te/.
jo i ja privremenom korišću. Ona nvek radi
ctv eno i pošteno, veruj ući, da će, u neustraši
voj nezavisnosti, jedinstvo njene svrhe, kojim
je ridahnuta, osvojiti, na kraju krajeva, pošto
vanja i poverenje onih, koje cilja skopčati u
jedi: klasnosvesno, navalno telo.
Njena propaganda se ne sastoji samo u pro
sve 'ivanju, već i u organizovanju radničke kla
se a osvajanje vlasti, za potpuno obaranje ka
pitalizma. Dok se ta zadaća ne izvrši, ona će
ta ati kao ste«* w*t§a
jući ništa.
PARIŠKA KOMUNA EPILOG
RATA.
I Ta 18. marta navršiće se 70. godršnjićfc
slavna Pariške Komune. Tada pariški proleta
rijat po prvi put u istoriji klasnih boraba os
voji i razori kapitalističku vlast i na njenom
ruševinom uspostavi tada jedino-moguću formu
proleterske vladavine diktaturu proletari
jata, koja se zvaše Komuna. Sa ovim činom,
pariški proletarijat je. ,,celoj svetskoj
radničkoj klasi dokazao praktično da ka
pitalizam nije više društveno nužan za daljni
progres. Pored toga, pariški proletarijat je sa
fizičkim primerom dokazao da se radnička kla
sa može ujediniti sa svrhom da obori vladavi
nu privatne svojine, jer to on i učini 18. mar
ta.. Ne samo da je pariški proletarijat doka
zao da se radnička klasa može ujediniti za o
bar inje kapitalizma, nego je on dokazao da
radnička klasa može svoju vlast na ruševina
ma starog društva podići i održati, jer je pos
redom svoje Pariške Komune pariški proleta
rijat održao svoju vladavinu usuprot neopisi
vih prepreka skoro puna tri meseca. Veli
mo, usuprot neopisivih prepreka, jer je pariš
kim radnicima manjkalo prethodno iskustvo
i zbog toga oni zaista behu prvi pioneri Pro
leterske Revolucije. Iako slast prve proleter
sko vladavine beše gruba, iako ona bese krat
ko veka, puna grešaka, to nije smetalo pariš
koj radničkoj klasi da neopisivim herojizmom
br ini svoju vladavinu Parišku Komunu, či
ji herojizam malo opširnije donosimo u dru
gom članku ovog broja. Zbog toga što je sve
gornje dokazao pariški proletarijat, buržoa
zija je imala samo laž i mnogo pogrdnih reći
da kaže, napadajući prvu radničku vladavinu
Parišku Komunu.
Pariška Komuna beše posledica ili epilog'
rota francusko-pruskog rata. Da bi svoju
diktatorsku dinastiju što.bolje učvrstio, Louis
Bonaparte objavi rat Pruskoj u nadi da će je
pokoriti i naterati je da mu dade nešto zem­
KRISTIJAN ŠTAMPAR.
Šsnaesta knjiba romana Eugene Sue-a: "Tajne naroda"
ili "Istorija jedne proleterske porodice kroz vekove.
Priča o Šesnaestom Stoleću. lT dve knjige. Knjiga I.
S originalnog francuskog na engleski: Daniel De Let*.
Sa engleskog na jugoslavenski: L. Petrovič.
8.
Pa aio se ispovedi, neka se mt oprosti. od
govori popustljiva mati. Mora da podleže kakvom po
rivu fanatičkog dobročinstva.
Sa lampom u ruci, zanatlija i njegova supruga si
dju dole u kuhinju, ne trudeći se da sakriju svoj pristup.
iJvuk njihovih stopa i škripa drvenih stepenica pod no
gama im najzad obrate Herve-ovu pažnju. Ou naglc^o
krene glavu i, videči oca mu i mater, usta sa poda kao
odbačen feđerom. U zaprepašćenju mu, ispusti orudje
mučen ja.
Kristijaaovom sinu beše skorio osamnaest godina.
Njegovo jednom otvoreno, veselo i buj^o l#e, koje Pi­
lje 8 one strane Rijne, da tako ugled
svoje vladavine podigne iznad opasnosti vidne
propasti. Krv se lila s obe strane, ali i pre ne
go Sto se rat dovršio, pariški proletarijat, zbog
kukavičluka buržoazije, uze odbran u Pariza
u svojim rukama i istorija beleži da su se ka
pitalističke ratujuće strane sporazumile i Bis
mark je pomogao Thieru, povrativši mu fran
cuske zarobljenike, da vodi borbu protiv fran
cuskih radnika, zbog toga što poslednji uzeše
vlast u svojim rukama da bi tako što bolje
odbranili Pariz od propasti za radni narod.
Pade u more prolivene radničke krvi prva
vladavina oslobodjenog proletarijata. Ali to
ne znači da je s time propala i svaka daljna
nada pabede radničke klase nad razbojničkom
buržoazijom.
Zbog čisto imperijalističkih interesa, to
jest, zbog pijaca, i kolonija i sirovog materi
jala, kapitalističke zemlje celog sveta se zara
tiše 1014. Ni na kraj pameti kapitalističkih
"mudraca" nije palo da se može u ton* svets
kom krvoproliću još sa jakom silom podići
proletarijat ne samo jednog grada, nego cele
zemlje i to pre ne^o što se rat privede kraju.
On i su mislili da su sa socijal-pat riot ima
izdajicama onesposobili svetsku radničku
klasu za svaku nezavisnu akciju i stupiše u
rat sa velikom sigurnošću da će sve kapita
lističke zemlje u osnovi ostati kakve behu pre
Svetskog Rata. Ali kao što se zapanjila francus
ka buržoazija za vreme francusko-pruskog rata
sa pobedom pariškog proletarijata i pre zva
ničnog završetka rata, tako se još više zapanji
svetska buržoazija sa popedom proletarijata
cele Rusije, koju on izvrši, kao što je poznato,
pre stvarnog završetka prvog svetskog imperi
jalističkog rata. I ruska radnička klasa, pomoću
pouke Pariške Komune i grešaka koje učini
pariški proletarijat za vreme svojeg prvog
vladanja, stegnu svoje redove tako čvrsto da
ih nije mogla ni ujedinjena kontrarevolucija
i intervencija svetske buržoazije ni podrmati
a nekmo li ih razoriti. Pored Novembarske Re
volucije. slediše prošli svetski rat Proleterske
Revolucije drugih kapitalističkih zemalja: Ba
varska uspostavi svoju radničku vlast Ma
ri jarska radnička klasa takodjer ote i razbi
vlast buržoazije i uspostavi svoju vladavinu
pored njih i radnici drugih delova Nemačke
pokušaše uspostaviti svoju vladavinu. Ali zbog
manjkanja prethodnog revolucionarnog spre
manja radničke klase tih delova i drugih, in
ternacionalna buržoazija, ako ne moga u krvi
ugušiti Rusku Revoluciju, ona u more krvi sa
neverovatnim zljkovlukom obori sye ostale vla
de radničke klase, boreći se za svoj vrli život.
Jer je po prvi put u istoriji klasne borbe, pre
i nakon svršetka Prvog Svetskog Rata, radnič
ka klasa ozbiljno popretila svetskoj buržoa
ziji da će je potpuno oboriti. Ali ako buržoa
zija obori manje Proleterske vladavine, ona se
ne usudi reskiratj sve da obori Rusku Prole
tersku Revoluciju, bojeći se da bi tako sve iz
gubila. I održavanje Sovjetske Vladavine, u
suprot svih mogućih napora svetske buržoazi
je, predstavlja prvi trajni poraz buržoazije.
Prvi Svetski Rat ostavi kapitalizam u o
čajnom stanju. Kriza zavlada svim zemljama,
svetska pijaca se svakim danom sužavaše po
ražene kapitalističke zemlje se buniše, jer, ia
ko one uspostaviše fašizam u nadi da onespo
sobe proletarijat da vodi klasnu borbu do ko
načne pobede, one nisu mogle s time svoje sta
nje poboljšati, jer nisu imale izvora sirovog
materijala ni pijaca. Poražene kapitalističko
zemlje postaše desperantne i savijaše rep bri
tanskog lava čas jedna čas druga. Drugim re
čima, uslovi za Drugi Svetski Rat su se stvo
rili sa svršetkom Prvog Svetskog Rata. Ali
strah imućnih "demokratija" da se putem ra
ta ne stvori još jedna radnička zemlja, što bi
značilo vidni svršetak vladavine kapitalizma,
one su se zaista borile da se ne zapali svet
još jednom sa ratnom vatrom. I Drugi Svetski
Rat je došao vrlo nametnut, protiv volje svet
ske kapitalističke klase.
U ovom Drugom Svetskom Ratu sva so
buržoazija bori kolik god može đa epilog ra­
saše isk.enošću, posta bledo i sumorno nestalne, nemir
ne mu oči kao 5a izbegavahu posmatranje. Neočekivana
prisustvo roditelja -mu kao da isprva proizvede na nj
bolan utisak izgledaše kao u neprilici ali bez sumnje
pozivajući sebe na odgovornost za nehotični pusw lažnog
stida, on reče odlučno, a da ne dizaše oči:
Podvrgavah sebe disciplini mišljah da sam u
samljen vršah čin pokajanja
__ Sine moj, odgovori zanatlija budući da n
na nogama, sedi na tu stolicu tvoja mati i ja imamo
da govorimo s tobom o ozbiljnim stvarima bolje će nam
biti ovde nego gore, gde bi naš glas mogao da probudi
tvoju sestru.
Ne malo začudieB,momak sede na atolicu Kristijan
isto sede dole Bridget osta stojeći pored svoga muža,
naslanjajući se na rame muža joj, a sažaljivo gledajući
sina.
Sinko moj, reče Kristijan pre svega želim
da te uverim da ni ja ni tvoja mati nikad ne pomislis
mo da ti prebacujemo radi verskih ti postupaka kojima
se u poslednje vreme podaješ žarom novoverca. Ali poš
to se pruža prilika, želim da ti učinim nekoliko prime
Ma o tome pitanju svekolikom oćinskoiB ljubavlju.
Slušam, oče govori.
Kao I sestru ti i brata, mi teb# vaapitačnao u j*van-
"ft A, N I 8
A 8 0 A
ta ne bude Proleterska Revolucija. Ona je u
pregnula sve labor fekere u toj borbi. Izmis
lila je sve lažne uzvike koji se mofu izmisliti
sa kojima da zavede što bolje može radničku
klasu. Buržoazija se zaista nalazi u vrlo hr
djavom stanju iako se površnom posmatraocu
čini da je svemoćna. Neka samo jedna kapita
listička .zemlja padne pod pobedonosnom rad
ničkom klasom, buržoazija sveta dobiće svoju
crnu sudbinu. »Takar položaj siM IH nikoga
zavidan.
A onima koji nemaju veru u pobeđu pro
letarijata i zbog toga vide samo pobedu reak
cije, velimo: kada ne beše nikakve nade, niti
pomisli, da će ustati pariški proletarijat da u
svoje ruke uzme upravu grada, on zadivi ceo
svet sa svojom odlučnošću kada nakon što su
social-patrioti svi redom glasali za rat, nije se
niko nadao da će igde za vreme rata izbiti Pro
leterska Revolucija, ruski Proletarijat zadivi
ćelu svetsku radničku klasu i ustraši celu svet
sku kapitalističku klasu sa svojom pobedom,
sada se mi nalazimo u novo* svetsko krvoproli
će, i kao što prvi revolucionari Marx, Engels
i drugovi nisu imali opiplivog dokaza da po
kažu radnicima sveta da proletarijat može ra
zoriti buržoasku državu i uspostaviti svoju
vladavinu, i kao što nisu revolucionari 15)14.
mogli dokazati opiplivo da će radnička klasa
jedne velike zemlje oboriti buržoaziju, tako ni
mi 1941. god. revolucionari nemamo opiplivog
dokaza da će Proleterska Revolucija biti epi
log ovog rata. Ali kao što Pariška Komuna be
še epilog francusko-pruskog rata, kao što Pro
leterska Revolucija u Rusiju dodje kao epilog
Prvog Svetskog Rata, tako će i epilog ovog kr
voprolića biti uspešna Proleterska Revolucija,
ne samo u jednoj zemlji, nego u svim kapita
lističkim zemljama.
A kada se to desi onda neće biti uzalud
na prolivena krv herojskih Komunarđovaca
koji se pobedonosno podigoše i u krvi uguši
še samo da bi nama dali opiplivog dokaza da
se proletarijat ujedinjen kao klasa može oslo
boditi od vladavine izrabijivačkog kapitalizma.
KADA SE ONI SVADJAJU,
Našim čitaocima je poznato da su svi go
vori kapitalističkih političara o potrebi oču
vanja političkih sloboda, ili prašina za oči ne
obaveštenih radnika ili se momentalno zaista
podadu sentimentu demokratskih institucija,
ali iako je poslednje slučaj, oni odmah dodju
k sebi i čim nekoja sila popreti vladavini pri
vatne svojine oni upregnu svu svoju silu, za
boVavljajući na demokratske institucije, pa
čak i usuprot njih, uništavajući ih, protiv o
pasnosti njihove kapitalističke vladavine. Dru
gim rečima, naši čitaoci znaju da 9u političari,
ma gde oni bili, sluge kapitala.
Po nekada se desi da zbog ličnih ambici
ja i uklasnih materijalno-ideoloških razlika
kapitalistički političari se medjusobno posva
djaju, a naročito se to dešava baš sada u Se
natu, kada se vodi rasprava o zloglasnom H.
R. 1776 bi 1 u, u kojoj svadji oni ističu činje
nice koje se vraćaju sa svom silom i po licu
šamare vladavinu privatne svojine koju ća oni
sa svim sredstvima braniti. Ovde ćemo istak
nuti par izjava nekoliko senatora:
La Folletta reče, "Već sada mnogi od njih
Tsenatori i drugi] otvoreno priznaju da on
IH. R. 1776] znači intervenciju i prilično
logično, svakako, intervencija znači rat." On
da on reče, da ovaj bil "daje Predsedniku moć
da stvori ratno stanje i samu se ostavija Kon
gresu dozvola da rekne 'Ja'", da bi se "ozako
nila" objava rata.
Senator Clark je učinio jednu interesant
nu izjavu u vezi sa prošlim svetskim ratom na
padajući H. R. 1776. On reče, da su ovu zem
lju uvukli u prošlom ratu "plaćeni propngan-,
disti koji su nas uveravali da Britanija vodi
nase bitke." On reče da su ti isti plaćeni pro
pagandisti na poslu danas i iste usklike upo
trebljuju đa nas za rat predobiju, kao što su
'Engleska vodi naše bitke,' 'Britanska mor
narica stoji izmedju na.« i propasti,' mi mora­
djelskom učenju: ljubite .jedan drugoga, ne činite dru
gima ono što ne bi hteli da vama drugi čine, praštajte
onima koje hvatate u potrici, sažaljevajte grešnike, po
mažite tužne, odavajte čast onima koji se kaju. budite
vredni i pošteni. Te reči grupišu, večnu moralnost koju
ti tvoja mati i ja propovedasmo od detinjstva ti kao pri
mer za sledovanje. Kad si dospeo do zrelijih godina in
teligencije, trudjah se da ti u lijem u glavu veru naših
otaca: da smo mi besmrtni, tel om i dušom, i da se nakon
onoga što zovemo smrću, trenutka prelaza izmedju egzis
tencije što se završava i egzistencije što počinje, opet
rađjamo ili, bolje rečeno, produžavamo da živimo, du
hom i materijom, u drugim sferama, uzdižući se tako
uzastopno, na svakom od tih-stupnjeva naše večne egzis
tencije, ka beskrajnom savršenstvu ravnom savršenstvu
Tvorca.
To je, oče, jeres i to ide u prkos katoličkoj dogmi.
Neka bude tako. Ja ti tu veru ne namećem. Sva
ki čovek je slobodan da u svojim verskim težnjama ide
za sopstvenim mu idealom odnosa izmedju Tvorca i stvo
renja. Sloboda da se tako čini najneocenjiviji je
duše, najviše pravo ljudske savesti.
U svetu nema nikakve druge religije pored kato
ličke religije, otkrivene religije, upade Herve oštra
Svaka druga vera je lažna
mo opet 'osigurati svetu dfmokratiju'." Poš
to je isti senator dokazao da Britanija vodi
bitku stolećima za trgovačku prednost on je
opisao crnu budućnost zemlje nakon rata i re
če ostalim senatorima i galerijskoj poseti:
"I kada demokratija, koju ste vi mislili
da preko mora spašavate, ovde nestane kada
vlada preuzme željeznice, radijo, novine i dru
ga sredstva javnog mnjenja kada će se rad
nici konskriptovati i farmeri /regimentisati,
možda ćete tada u sredini krvi i suza tamno
videti moderni ral koji ml čini đa vas sada
očarava."
Senator Donaher reče da je H. R. 1776
produkat mišljenja Henry I. Stimsona, Nicho
las Murray Butlera i James T. Shotwella i da
taj bil "ne predstavlja originalne poglede ni
jednog kongresmana." Ovde možemo dodati
da ni projekat za konskripciju nije predstav
ljao originalno mišljenje ni jednog kongresma
na, pa i pak to nije njima smetalo da graknu
"ja" kada taj projekat pred njih jasno po
javio!
A, u odbrani pomenutog projekta senator
Hill, iz Alabama-e, reče, da će Hitler napasti
Sjedinjene Države ne direktno, nego putem
zemalja Južne Amerike. Evo njegovih reči:
"....ako padne Britanija, Hitler će moći
osvojiti nekoliko zemalja fJužne Amerike] pre
ko telefona. Ako padne Britanija, pristaništa
Južne Amerike biće puna sa nemačkim ladja
ma."
Iz ove svadje kapitalističkih političara, sa
njihovim priznanjem, saznajemo da H. R. 1776
jeste, pored drugih nesreća, korak bliže ratu
da ćemo sa ratom izgubiti sv»-mukom steče
na prava, tojest, imaćemo sve da izgubimo a
ništa da dobijemo da su to bili kapitalistički
plaćeni propagandisti koji su pomogli da se
ova zemlja uvuče u rat 1917., i da kapitalisti
plaćaju današnjim ratnim uškačima da šire rat
nu histeriju da je projekat čedo mozga kapi
talističkih slugana van kongresa, i poslednji
senator je nehotice priznao da ono za što se
kapitalisti brinu nije da će Nemačka prodreti
sa svojom vojskom u ovu zemlju, nego da će
ona sa jeftinom robom osvojiti pijacu Južne
Amerike, priznavajući ujedno da ovo nije rat
za spasavanje nikakve demokrati je. nego čisto
imperijalistički rat oko pijaca tudjih zemalja.
Sve ovo što su pomenuti kapitalistički se
natori zbog svojih posebnih razloga izrazili u
vezi sa crnom budućnosti koja nas čeka ako
se usvoji pomenuti projekat i ako ova zemlja
udje u rat, kao i "javno" priznanje senatora
Hilla, da ^e kapitalisti bore ne za demokratiju
nego za pijace, našim čitaocima je poznato,
jer je sve te stvari štampa Socijalističke Rad
ničke Partije radnicima pre njih predočila.
Onda se može postaviti pitanje: pa zašto on
da donosimo ovde reči izjav^ pomenutih kapi
talističkih senatora?
Na to pitanje mi odgovaramo, da uživamo
u tome, kao i što u istom uživaju naši čitao
ci kad? lopovi sami priznaju da su krali,
da kradu i da će krasti, sve dogod radnička
klasa ne obori kapitalizam.
TAJ NAŠ NAČIN ŽIVOTA.
Odelenje "Selective Se\^ice"-a, u Washing
tonu. u svom zvaničnom izveštaju je otkrilo
čfpjenieu da su 40 po sto draftovanih osoba
izmedju 21 i 36 godina starosti, najboljeg doba
čovekovog života, nesposobni fizički ili duhov
ni za militarnu službu.
Ova grqzna činjenica znači da oko 45 mi
liona američkog stanovništva živi pod takvim
uslovima koji su nedostatni za održavanje ži
vota ni do minimuma normalnosti, jer se zaista
ne traže vanredno sposobni ljudi ni fizički ni
mentalno za militarnu vojsku. Drugim rečima,
ti milioni američkog radnog naroda nisu ima
li dovoljno hrane, dovoljnog odela niti dovolj
no zdravog stana. A ovo potvrdjuje i vladina
statistika o godišnjem dohotku američkih fa
milija, koja pokazuje da 16,000.000 familija od
ukupnih 29.000.000 primaju za izdržavanje is
pod $1.250.00 godišnje, a mnoge od ovih ne
I
broj. ii, no. a.
MaMIMNOMHIIIimKIIIINUnillDtUHUUUKItUHiRNUDIlUnHIlIKJUnillllinaillHHttaKM
Socijalistička Pošta.
1
R., Lackawanna, N. Y. (1) Kada fekeri
izvode radnike na štrajk isključivo radi svo
jih prevarantovi interesa, kao na primer, ka
da oni izvedu radnike svoje junija da sc bore
protiv fekera druge junije u jednoj tvornici,
kada se radnici upotrebljavaju kao lutke đa
se unaprede interesi tih kapitalističkih poroč
nika, onda to ne može biti pravovaljani štraijic,
jer se ni u kojem slučaju ne vodi radi odbra
ne radnika protiv veće kapitalističke eksploa
tacije.
(2) Kada radnici izadju na štrajk protiv
kapitalističkog većeg nasrtaja, što uključuje
zahteve povišice najamnice i poboljšanje rad
nih uslova, to je pravovaljani štrajk.
primaju ni pune $500.00 godišnje.
Ako je ovo slučaj sa odraslim ljudima u
najboljem dobu života, šta bi" doktori i-ekli u
kakvom su stanju fizičkom i mentalnom one
osobe koje su starije od 36 godina starosti
tih miHona familija, koje nisu primile dovolj-^
no pptrebnih stvari za održavanje života!
I sve ovo se dešava u najbogatijoj zemlji
na svetu. Na stovarištima stoje milioni bušli
pšenice i drugog žita milioni radnog naro
da gladuju na stovarištima stoje milioni ba
la pamuka milioni idu polu nagi. I sam C.
Wickard, noviji Sekretar Agrikulture, izjavio
je da siromašni "posednici" baština pamuka,
poseduju manje pamučnog odela od svih osta
lih familija radnog naroda. A tako se može
reći i još više za familije najamnih radnika:
Najamni radnik koji gradi nove moderne
kuće živi u najzabačenijim kućama koje su
svoju vrednost do najelementarnijeg minimu
ma davno izgubile, koje svesnije čovečanstvo
bi razorilo da se novi naraštaj ne grozi sa 1im
primerom mizernog stanja radničke klase pod
kapitalizmom najamni radnik, koji proizvodi
bezbroj pari cipela sam on mora nositi pode
rane cipele, a i njegova deca hodaju bosa kad
god to vreme i najmanje dozvoljava najam
ni radnik koji proizvodi odela, nosi staro od?
lo a njegova supruga od onog odela koje ie
tako otrcano da ga ne može najamni radnik
ni na ruke nataći, pravi "novo" odelo za nji
hovog sina ili kćer najamni radnik koji gaji*
stoku i koji u velikim mesarnicama sprema
milione funti zdravog mesa, mora sam da ku
puje najjeftinije delove najjeftinije vrste nip*
sa. Tako možemo red jati do Božića.
Sve se ove protivrečnosti, kriza u izobilju,
dešavaju zbog toga što se pod postojećim druš
tvenim uredjenjem proizvodi za prodaju, a ne
za upotrebu, za profite jedne šake stanovniš
tvva, koja je pograbila svo bogatstvo i koja
izrabljuje skoro svo stanovništvo radničku
klasu, a ne radi koristi celog stanovništva.
I kapitalistički apologičari nam dolaze da
crtaju lepu shku "našeg načina života," da
bi predobili najamne radnike da se bore za
pi 1 ja\e imperijalističke interese razbojničke
kapitalističke klase, čiji gadni sistem, radi
njenog grabežljivog i nezasitljivog apetita za
veći profit, za sto veće bogatstvo, onesposob
ljava skoro polovinu familija radničke klaso,
čiji najsposobniji sinovi i muževi ne mogu
preći mentalno i fizički ni puku doktorsku vi
zitu za vojnu službu.
Eto što uradiše deset godina kapitalistič
ke krize od radničke klase ali to nije ništa
u sravnjenju šta će kapitalizam učiniti od rad
ničke klase ako imalo poduže potraje. Senator
Downej. da ima dušu bi rekli da je za groš
prodao djavolu, ali on je nema, piše svome si
nu zašto se on sada ulaže da zloglasni bil U.
R. 1776 bude što pre ozakonjen, iako je pre bio
oglašeni pacifista, reče da se "boji posledica
posleratnog ekonomskog sloma." I on dalje svo
me sinu piše, "Taj slom može doći, išli mi ili
ne išli u rat." što znači, ako kapitalizam po
traje duže, kriza 1929-41. izgledaće kao igrać
(Nastavak na 3. strani, i
Prijatelju moj, reče Kristijan, prekidajući
svog aina ja ne želim da ulazim u bogoslovsku ras
pravu s tobom. Ti u poslednje vreme izgubi bivše ti ve
selo raspoloženje, izgleda da gajiš nepoverenje prema
nama, postaješ sve više i više povučen i mučaljiv, ot
sustvo ti iz štamparije postaje često i dugotrajno van
svake mere: tvoja narav, jednom tako vesela i živahna,
posta prgava i kisela, čak do tačke gruposti prema bra
tu ti Odelinu pre odlasku mu u Milan. Pored toga i na
kon toga. tvoja osornost prema sestri ti postaje sve u
padljivija a znaš da te ona silno voli.
Kod tih poslednjih reči, kroz Herve-ovo telo prodje
zmarac. Pri pomenu sestre mu, njegova fizionomija pos
ta sumornija i dobi neobjašnjiv izraz. Za trenutak osta
nem, a potom mu glas, malo pre toga oštar pozitivan :i
odgovorima nu odnosno verskih stvari, posta nestalan^
mucajući:
Ponekad podležem nastupu zlovolje, od koje mo
lim Boga da me oslobodi. Ako bejah grub pre
ma avojoj sestri to beše bez namere. Ja nju jako volim.
Mi smo u to sigurni, dete moje odgovori Brid
get tvoj otac tu okolnost pominje tek kao simptom
promene koju u tebi zapažamo i koja nas tako uznemiruje.
(Nastavi ae.) \n\n lOUTH SLAVONIAN OFFICIAL OBGAN
of the
UPCIALIST LABOR PARTY
tith Slavonian S. L. P. Federation
S418 St. CUir Ave., Cleveland, Oh**.
ft B. PRINTING Phone: ENdieott 096*
PR1TPLATA STAJI:
One Yea*
Half Tear «1.00
Single Copy ..... le«
Knremi as Second-Class Matter at Cleveland,
Oh ». Post Office. February 8th. 1910.