Radnička borba = Workers' struggle. [volume], April 03, 1941, Image 3

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
STRANA 3. PAGE i
Ovo jt trgavački rat.
O predmetu o kojem smo utert-
ko raspravljali, tojest, o uzroku
sadašnjeg Evropskog Rata, ja mi
slim da se tvoje držanje može iz
raziti ovako:
Postojeći rat nije borba oko pi
jaca. "Nema pijaca" ti reče. Ja
sam te razumeo da ti sa ovim
misliš da kažeš da nema dovoljno
stranih pijaca na kojima da se
razne zemlje reše suviška robe.
Zbog toga ti veliš, da bi "sprečili
revoluciju radničke klase, naroči-1
te kapitalističke zemlje započele
su postojeći rat da bi uspostavile
fašizam kao sredstvo za držanje
radničke klase u podčinjenost."
Prema partijskom držanju rat
koji se sada vodi jeste trgovački
rat koji besni izmedju konkurent
skih nacija radi stranih pijaca,
za Nemačku je naknadno borba
za dobivanje izvora sirovog mate
rijala, koji »u joj u početka rata
manjkali.
Ako su ovaj rat planirali i za
počeli pljačkaši Britanije i Fran
cuske da bi prisilili totalitarija
nizam u njihovim respektivnim
zemljama, ovaj metod će razviti
opasne uslove za održavanje kapi
talizma. Ako kapitalisti imaju i
malo sećanja na skorašnju proš-
bi se besirmnje održale van
Piše: J. P. Quinn. I pojedinih zemalja, šta više, kakvi
doka2i
Posto*
rata
Lažna teorija snabdeva kapitalis
te sa neobičnim predvidjenjem.
Kada se odbacuju ovi eko
nomski đominanti razlozi postoje
ćeg rata, i kada se tvrdi da su
kapitalisti Britanije i Engleske u
šli u rat radi toga da bi usposta
vili totalitarijanizam da bi s nji
me što bolje kontrolirali svoje
radnike, sa time se tvrdi da kapi
talisti obejuh zemalja poseduju
dovoljnu dalekovidnost da unnp
red vide potrebu totalitarian iz
ma i da budu u stanju đa namet
nu takav rat za takvu svrhu. To
uključuje da su kapitalisti obe
juh zemalja dovoljno ujedinjeni
ekonomski, činjenica koja bi im
omogućila da se zajednički inter
nacionalno spremaju za buduć
nost. Kao klasar kapitalisti nisu
dalekovidniji, niti su sposobniji
za pažljivo fundamentalno poli
tičko planiranje i organizovanje
nego što su za to sposobni radni
ci kao klasa. Kapitalizam je bes
umnje internacionalan, ali eko
nomski inloresi raznih grupa bur
žoazije raznih zemalja-nisu još
postali istovetni. Ne sanio da se
sukobljavaju ekonomski interesi
kapitalista raznih zemalja, nego
se oštro sukobljavaju interesi raz
nih slojeva kapitalističkih grupa
.John J\ Quinn, naš veteranski Na
cionalni Organizator, napisno je gornji
članak u yidu pignut koj^. je poslao
jednom "diskutantu," koji je bio jrt
Hinčno zbrkan o pitanju o kojem tako
uspešno drug J. P. Quinn pise.
da 8U
En*leske
radni,ci,Ui
Mi
Francuske pret,l, ka-
pitalističkom opstanku? Radnici
ni u jednoj pomenutoj zemlji ni
su bili upoznati sa revolucionar
nim programom i sredstvima In
dustrijalce Junije sa kojim da
ga sprovedu u delo. Najgore što
su kapitalisti Francuske mogli o
čekivati od svojih radnika to be
hu mogući politički neredi slični
onima koji su postojali u Nemač-
koj pre nego što je Hitler osvojio
moć. Kapitalisti se trebaju boja
ti samo od jedne opasnosti, od
klasnosvesne, industrijalno orga
nizovane radničke klase. Ovo ni
je postojalo ni u Francuskoj ni
ti u Engleskoj.
Sada, ako bi se britanski i fran
cuski kapitalisti mogli ujediniti,
da nametnu "fašizam" u svojim
sopstvenim zemljama, da podlo
konspirišu za rat, zašto bi prisi
lili takav rat na Nemačku zem
lju koja ima takvu vrstu diktatu
re kakvu Saveznici žele u svojim
zemljama? Zašto rat protiv Ne
mačke, sa kojim se tamo stvaraju
uslovi za socijalističku revoluci
ju? Zašto ne bi one objavile rat
protiv Sjedinjenih Država da bi
tako pomogle da se uspostavi to-
lost oni trebaju to znati. Rezulta- talitarijanizam u Zapadnoj Hemi
ti prošlog svetskog rata isko-
renje profitaškog sistema u Rusi-!
canja svojih zemalja u drugom
ratu. Oni bi besumyje izbegli rat,
kada ne bi za njega postojao neo
doljivi razlog.
Za Nemačku takav neodoljiv
razlog je postojao. Ali ni Britani
ja ni Francuska nisu imale tak
vog prisilnog razloga dck njiho
vim interesima nije popretila ne
mačka agresija. Politika umire
ni a Nemačke jeste dokaz -da su
Britanija i Francuska imale raz
loga da se uzdrže van rata, i one i
s^er^
radje nego da ratom ugi oža-
va-)u
ji, i širenje "revolucije radničke '*Pr°tiv zemalja koje ga već imaju,
klase u Nemačkoj, Madžarskoj i
svoju sopstvenu egzistenc. u
zašto
td.. iako su na kraju smrvljene —I made, kao što to Engleska čini u
trebaju da primoraju sve vladao- Albaniji i Africi, da se tako pod
ce da se uzdržu od namernog ba- J?riziva. u Italiji osnova fašizma.
smrvijivati Italiju na ko-
Ako je rat "lažan" i njega vodi
Engleska, a ranije Francuska, sa
mo da se uspostavi totalitarijani
zam, zašto ne bi britanski kapita
listi ovu informaciju dostavili
svojoj braći nemačkim kapitalis
tima? I onda, nakon raspada
Francuske, zašto nije Engleska
dozvoljila da Nemačka prodre u
njenu oblast? To izgleda da je
bila izvrsna prilika koju je pro
mašila Britanija da se Nemačka
uvuče u Engleskoj i da tako do­
biju zajedničku kooperaciju Ne-
da Hitlerova agresija nije njiho-1 maćke i Britanije za uvažanje fa
vu kotaricu izvrnula. Ali Nemač
ka, boreći se ispod posleratriih od-
šizma u Britaniji.
Kaštigovanje Britanije i Fran
cuske odbacuju tu teoriju.
ređaba koje su nad njom bile na
metnute, sa ozbiljnom oskudicom
sirovog materijala, potrebom za Ne samo da Britanija nije pres
pijace, imala je neprilike da odr-'tala sa ratovanjem kada se Fran
ži svoj ekonomski sistem od ras-[cuska predala i kada je Nemačka
padanja. Britanija i Francuska i-j nad njom nametnula fašizam, ne
male su nepovredjene imperije go njene industrije, gradovi i la
one su kontrolirale izvore sirovog) dje na komade se razaraju (blown
materijala, i mogle su probitač- to nell). Razaranje i gladovanje
nije iskorišćavati strane pijace. u Francuskoj sistematski nameće
Britanija, skorašnji saveznik Fran-
cuske. koja se, prema tvrdnji,
združila s Francuskom da bi se
uspostavio vrli sistem koje^r je
Francuska dobila. I sada, nak* n
što je Francuska dobila ono što
se nagadja za što su same išle,
Britanija nju ne ostavlja na mi
ru .više nego Nemačku. Da su Bri
tanci prestali sa bitkom u isto
vreme kada prestaše Francuzi, o
ni ne bi samo postigli ono što se
tvrdi da je bio njihov ratni cilj,
nego bi spasli od razaranja ogrom
nu količinu svojine obejuh ratuju
ćih strana. Britanija gubi svakog
dana ogromno veliku težinu ladja
njene industrije, zgrade, i prista
ništa u prahu melju nemačke
bombe. Predpostavlja se da Ne
mačka gubi istu ogromnu količinu
svojine. Pa ipak sve ovo razara
nje dešava se samo sa svrhom da
bi se uništile "demokratske" vla
de i da se zamene sa totalitarija
nizmom? Zašto britanski eksploa
tatori ne mogu predobiti Nemačke.
sa kojima se tvrdi da imaju za
jedničke ekonomske interese, da
to shvate? Nemačka je blokirana
i primorana je da gladuje i na
komade se razvaljuje samo da bi
Engleska usvojila iste vrste "druš
tveni poredak" u Engleskoj kak
vog ima Nemačka? Vrlo je čud
novato da britanski kapitalisti,
ma koliko da su oni dalekovidni
kao što se tvrdi da su, ne mogu
da u ovome ubede jednako dale
kovidne nemačke kapitaliste sa
jednakim ekonomskim interesima.
rata, Nemci su dovoljno naučili
da municijska poduzeća u Briey
Basin, u predelu Francuske, koji
pade u nemačkim rukama, koje su
Nemci upotrebljavali za proizvod
nju ratne municije za sebe, a ko
je su posedovali francuski kapi
talisti, nije im pretila opasnost
da će na njih francuski topovi pu
cati, jer francuski kapitalisti ni
su dozvoljili da se njihova svoji
na razara od strane njihovih to
pova. Đa li mi sada možemo ve­
I
Ipak, za vreme prošlog svetskog
Lažno nas obavešta-
vaju.
New York Times veli da je A
merican Institute of Public Opi
nion, kapitalistički pipač "javnog
mnjenja," "napipao" da "su" 81»
po sto stanovnika ove zemlje pro
tiv štrajkova radnika "odbranbe
ne" industrije, Dr. Gallup, glava
tog kapitalističkog sredstva efek
tivne propagande, koje se krije pod
svojim zvaničnim imenom, reče, da
taj ogromni postotak artieričkog
stanovništva zahteva da radnici i
poslodavci prisilno podnesu svoje
razlike Federalnom posredničkom
odboru pre objave štrajka. Onda
on reče, "Šta više, prilična ve
fina glasača ove zemlje voljni su
da se preduzmu drastični koraci
sa kojima da se spreče štrajkovi
u poduzećima i tvornicama koje
proizvode odbranbeni materijal."
Možemo slobodno reći da 85 po
sto stanovnika ove zemlje sačinja
va radnička klasa. Njeni članovi
rade u svim poduzećima i tvorni
cama u kojima se proizvodi sav
materijal pa i "odbranbeni," to­
"IT A
DILEMA KAPITALIZMA.
(Nastavak sa 2. strane.)
poda zaboravljaju da se pitaju Šta će se sa
kapitalizmom desiti i pre nego što se rat dovr
ši, jer se pre dovršetka Prvog Svetskog Rata
ruska radnička klasa oslobodila tiranije nad
tiranijom i onda u Novembru otera kapitalis
tičku političku vladavinu iz zemlje, da je nisu
mogli tamo silom povratiti ni svi napori svet
ske buržoazije.) I on kritikuje predjašnju eko
nomiju kapitalizma koja je proizvela ogromnu
besposlicu. On se pita da li će Britanija
odbaciti "planiranu ekonomiju" i da li može
mo računati na profitni motiv kalla budemo
popravljali razrušene gradove, sredstva komu
nikacije, da povratimo milione izbeglica i da ih
smestimo u nove stanove? On priznaje da će
morati vlada uzeti u ruke uveliko mnoge stva
ri i slaže se da prava privatnog vlasništva uz
mu sekundarno mesto u posleratnoj ekonomiji.
Kao što se vidi, ovaj gospodin preporučuje fa
šizam, jer on stoji na vrhu vladavine privat
ne svojine i njegova država je od prvenstvene
važnosti, dok je interes privatne svojine dru
gostepenite važnosti. Thysson, koji je podigao,
više nego i jedan pojedinac pHitokratije Hitle
ra na vrhu fašističke države, danas se nalazi
u "koncentracionom logoru", bar tako vesti
javljaju, zbog toga što je on pokušao da inte
res privatnog vlasništva stavi nad Hitlerovim
rstlmom.
Tako vidimo da prvi kapitalistički mislioc
ft ič K A HO
U A
rovati da su britanski i francus
ki kapitalisti pozvali razaranje
milijarda na milijarde svoje svo
jine, sa milijardama razorene svo
jine njihovih drugova nemačkih
kapitalista, i sve ovo radi svrhe
da bi se sputala radnička klasa,
koja u revolucionarnom smislu,
do početka rata nije pokazivala
naklonost da čini išta više nego
da ostane mirna da se ne sveže
z a s e u o a i a i a n i z
ma? Na kojoj će tačci britanski
moći
A I E A
Ovih dana izašla je iz štampe nova brošura Jugoslavenske Federacije S. L. P., pod naslovom
i BEDA. Rat i Beda je službeni proglas Socijalističke Radničke Partije, izdan u septem
jH bru 1940. godine, kojim* se osudjuje rat i prusijaniiacija Amerike kao posledice Idasn«? eksploata
|j ci je i internacionalne trgovačke konkurencije.
Ovaj zvonki proglas je izdan u predvečerje usvajanja konskripcije. Svrha mu je dvostruka:
To je oštra optužba kapitalističkog sistema kao ođgajača rata i militarizma. To je trubni zov rad
ničkoj klasi Amerike da se sjedini i zbriše s lica zemlje ovaj nepravedni sistem.
No "Rat i Beda" služi još i jednoj trećoj svrsi. To je nova svedodžba internacionalizma i ne
2 pokolebive rešenosti Socijalističke Radničke Partije. Sigurno usidrena za kameno dno marksistič
ke nauke, Socijalistička Radnička Partija čvrsto podržava svoje principe uprkos sve većeg neprija
:jj teljstva, svesna da će od njenog integriteta konačno da zavisi sudbina radničke klase.
Cena 5 centi 20 stranica.
I KNJIŽARA ItADMĆKE BORBE
I Št. Clair Ave.
A N I E S O A U
Od Arnolda Petersena.
Izašla je na jugoslavenskom prevodu iz štampe knjiga MANIFEST O RATU, od Arnolda Pe
tersena, Nacionalnog Sekretara S. L. P., sa predgovorom od prevodioca, L. Petroviča.
Ova knjiga sadrži marksističko-materijalistieku analizu ratova, njihovih uzroka i posledica. U
njoj je pisac istakao i objasnio gledište i držanje Socijalističke Radničke Partije prema ratu, te na
čin kako da radnička k i asa može tprečitl dolaze ći rat i jeđnovremeno, otkloniti uzroke ratova:
obaranjem kapitalizma.
Otuda mi najozbiljnije preporučujemo jugoslavenskim radnicima ovu dragocenu knjižicu, iz
^koje će dobiti nužno obaveštenje o pitanju rata. Cena 10 centi.
Porudžbine s novcem treba slati na adresu:
KNJIŽARA RADNIČKE BORBE
jest ratni materijal. Drugim reci
ma, radnička klasa proizvodi svo
društveno bogatstvo. Milioni rad
nika stvarajući to ogromno bo
gatstvo primaju samo mizernu na
jamnicu ili skoro ništavni deo
proizvedene vrednosti. Protiv sve
većeg nasrtaja kapitalističke kla
se, radnička klasa, kako sada aU
ji, može samo sa štrajkovima us
poriti sve veću kapitalističku eks
ploataciju. Kao što vidimo, ti rad
nici štrajkuju često. Oni to pra
vo iskorišćuju.
Kada bi bio dr. Gallup tačan
đa je ogromna većina stanovništ
va radnici protiv štrajko
va, onda ne bi predstavnik Sum
ners preporučivao električnu sto
licu za štrajkaše, niti bi pred
stavnik njujorške predstavničke
kuće pretio sa konskripcijom rad
nicima draftovane starosti samo
da ne izlaze na štrajk.
Sve
ove
.činjenice govore da nas
"American Institute
0
pinion" lažno obaveštava kada
tvrdi da su radnici protiv Štraj
kova
vladaoci privatne svojine nemač
kim vladaocima kapitalizma reći
"Prestanimo sa razaranjem naših
industrija, topljenjem naših ladja
i eksplodiranjem naših zgrada i
td. Naši su radnici sada podgo
tovljeni za uspostavu totalitarija
nizma. Ovo beše naša jedina svr
ha zbog koje smo ušli u rat. Hva
la vam, mi smo postigli cilj. Mi se
nadamo da niste u suviše hrđja
vo izmlaćeni!"
(Nastavile- se.)
preporučuje "proširenje demokratije" u sredi
ni rata, da bi se sprečil« opasnost Proleterske
Revolucije, a poslednji preporučuje fašizam,
naravno "demokratski" fašizam, da bi se spre
čila ista opasnost.
Medjuvremeno, kapitalizam se jq§ "oporav
lja" sa galonima, hiljadama galona ljudske kr
vi i preti da će i ostali još ratom nezahvaćen
radni narod odvesti na klaonicu da se što vi
še napije prolivene nevine krvi. I verovatni
izgledi su da se kapitalizam neće tako lako re
siti ovoga leka, nego će primorati svetsku rad
ničku klasu da mu dodje glave pre nego što
će imati priliku da proba da li će moći svoju
ekonomiju prilagoditi potrebama mirovne pro
izvodnje. Radnička klasa će to morati učiniti
ili joj predstoji vrlo krvava budućnost. Kapi
talizam je gotov. On davno dalje ne može. Ali
sa odsustvom revolucionarno sprćmne radnič
ke klase, kapitalizam je primoran da održava
nekakav red i on ga održava onako kako naj
bolje može sa prolivanjem krvi miliona si
nova radnog naroda.
čim se radnička klasa spremi, kao što joj
to punih pedeset godina preporučuje Socijalis
tička Radnička Partija da se spremi, kapita
lizam će kao kuća od karata pasti, kao da ga
nikad nigde nije bilo. I kapitalistički mislioci
vide znakove na zidu i strah ih hvata kada po
misle da će i preko svih njihovih preporuka,,
kapitalizma nestati i to kao poslednjeg pred-%
stavnika vladavine privatne svojine. Dilema
kapitalizma je takve sorte koja hvata mučeni
ka pred brzu neodoljivu smrt!
Cleveland, 0.1
'1
Cleveland, Ohio.
"Socijalna revolucija se ne iz
vršuje dok proletarijat ne posta
ne svesan svojih klasnih intere
sa, svesan svoje istorijske misije
i dok se ne organizuje u skladu 9
tim. Poricati tu činjenicu, pa i
pak očekivati Socijalizam, jeste
uzaludna Utopija, koja je, šta vi
še, u sukobu s društvenom evo
lucijom. Ignorisati tu činjenicu,
pa ipak praktikovati politički So
cijalizam, jeste podlo obmanjiva
nje proletarijata.... napori će
biti uzaludni ako se proleta
rijat ne organizuje ekonomski u
bataljone koji će mu omogućiti
da uzme dizgine industrijalne u
prave na dan svoje političke po
bede." DANIEL DE LEON.
Buržoazija nagomilava bogat
stvo, koje su stvorili radnici. Ka
da su varvari osvajali grad i op
ljačkali ga, oni su svu pljačku
trpali na jedno mesto, a onda j®
delili po mogućnosti na jednake
rlelove i bacali zalogaje za sve o
ne, koji su založili svoj život, da
bi došli do tog plena. No buržoa
zija se nalazi usled savreme
Danas še kapitalizam nalazi u
položaju utopljenika, koji poku
šava da se spase, hvatajući se za
slamku, s razlikom, ako bi se u
topljenik spasio on bi sebi i druš
tvu mogao koristiti, dok kapitali
zam bi bio na štetu društva. Po
red toga, kapitalizam neograniča
va se na "slamku" da bi sebe spa
sio od propasti, nego se on laća
svih sredstava, s obzirom na žr
tve društva (radničke klase). Po
red ostalog, za ovo je najjasniji
dokaz današnji rat, koji razara
tekovine civilizacije i upropašću
je bezbrojne živote radnog naro
da.
Za kapitalizam radnički životi
su ništavni, samo kad su u pita
nju profiti. Pred ničim on neće
zastati da dodje do profita. Za
njega je profit nešto "najpleme
nitije" i "najuzvišenije", zato on
gazi i nemilosrdno ubija i mrcva
ri radni narod. U svojoj slepoći
za profitom, on ništa drugo ne vi
di niti ima obzira prema ičemu
urugom.
Kapitalizam se neograničava
samo da dodje do velikih profita
danas, nego on vodi računa i za
sutra, prekosutra, za budućnost,
jer njegova je neodoljiva želja
da sebe ovekoveči. Otuda on još
danas sprema se za svoju buduć
nost. Ma koliko kapitalistička kla
sa izgledala "nebojša", ona stal
no strahuje od sutrašnjice, jer se
boji da će se radnička klasa okre­!
nuti protiv nje* i pokvariti joj ra
čune. Zato ona još danas nastoji
i manipuliše na razne načine da
svojim najamnim robovima one
mogući da joj poremeti njene ra
čune i učini kraj njenom mnogo
omiljenom sistemu.
Njena politička država stalno
kreše politička prava radničkoj
klasi, i na taj način otežava rad
nicima da mogu na miran i civi
lizovani način spremati se za
•obračunavanje s kapitalističkom
klasom. A svako kresanje politič
kih prava radnicima, vodi radni
ke sve bliže feudalizaciji, kad rad
nik neće imati pravo da kaže, ne
go samo da izvršuje naredbe svo
jih gospodara. U tome pravcu da
našnji kapitalizam cilja, jer sa
mo na taj način, prema njihovom
rezonovanju, moći će svoj lopov
ski sistem sačuvati. On hoće da
potpuno politički obespravi rad
nike, kao što ih je obespravio i
zarobio ekonomski. Tada će se ka
pitalizam osećatl "osiguran", bar
tako on danas računa. U ostalom
to će budućnost pokazati, jer u
više slučajeva planovf* su n»ost
vari jivi.
S uvadjanjem registracije stra
naca, kapitalistička država je po
kazala dobar primer korporacija
ma kako mogu da lakše kontro
lišj svoje najamne radnike, čiji
primer trebaju da usvoje. I već
neke kompanije svoje političke
države primer primenjuju u de
ln. Počele su registrovati svoje
radnike, otiskivati im prste i pri
siljavati ih da nose svoje slike na
vidnim mestima za vreme rađa.
Ovo su otvoreni primeri Indus
trijskog Feudalizma. Da li će rad
nička klasa na vreme sprečiti ka
pitalističkoj klasi da je potpuno
feudalizuje na to će budućnost
dati odgovor.
Radi obaveštenja naših čitaoca,
kako se feudalizacija vrši nad
radnicima u nekim industrijama,
donosimo izveštaj od jednog na
šeg člana, koji je teško osetio na
samom sebi probu feudalizacije.
Izveštaj našeg člana glasi:
"Pre nekoliko dana po prvi put
pojavili su se znakovi organizo
vanja C. I. O. u ovoj tvornici, u
kojoj ja i drug B. radimo. Nakor
đan-dva, sigurno po inicijativi
kompanije, raznjeli su se glasovi
da se namjerava organizovati ta
ko-zvana nezavisna junija (kom
panijska junija). Rođjaci i prija
telji basova i formana počeše da
nagovaraju radnike da se upišu
nog društvenog poretka u tak
vom položaju, đa sebi prisvaja
svo bogatstvo, a da ni jedan od
njenih članova ne izvrgava opas
nosti svoj život. Paul Lafargue.
BROJ NO. 14.
Kroz Partiju Federaciju,
u tu "nezavisnu" juniju, prvo sta
rije radnike, a posije i ostale. Ja
sam odlučno odbio, pritisak da te
upišem u tu juniju. Ova tako-zvsa*
na junija večeras Ima svoj prvi
sastanak. Situacija u tvornici iz*
gleda kao neka zavjera.
"Ja sam osobno odlučio ostati
neutralan, čak i u tom slučaju đ&
dodje do glasanja pod državnim
nadzorom. Govorio sam s drugovi
ma o tome na našoj sednici u ne
delju i mišljenje je drugova da
bi takvo držanje bilo pravilno.
"Osim toga, mi smo u ovoj tvor
nici kao u nekom koncentracio
nom logoru. Moramo na sebi na
vidnom mjestu nositi'naše slike,
a brojevima od naših čekova.
(Slika je veličine 2" 2"). A u
džepu moramo nositi drugu sliku s
"Inđentification card". To je do
datak onoj nedavnoj industrijr
skoj registraciji^ koja tada nije
bila potpuna, ali se sada dopu
njava.
"Danas je otpočelo otiskivanje
prstiju u tvornici i kad je došao
red na mene, stidio sam se sam
sebe i položaja moje klase, ali ne
ma pomoći, nego sam se morao
potčiniti ovom poniznom činu za
mene i moju klasu. Radnici se
smeškaju i olako uzimlju, ove
stvari, što je vrlo žalosna pojava,
"Pored svega toga, namjestili
i su toliko basova i špijuna s raz
nim titulama, tako da su uvek za
našim petama, i nakon svega to
ga, radnici se upisuju a kompa
nijsku juniju.
"Meni će biti nemoguće ia se
na takve stvari naviknem, jer ni
kada prije u mojem životu nisam
radio pod ovakvim okolnostffna
kao sada, a ne bih ni sada da sa
mo mogu golu egzistenciju pravi
ti na neki drugi način.
"Po neki put ovo tako djeluje na
moje nerve, đa ne mogu noću spa
vati. Možda se ja tako osjećam
zbog toga, što se sve ovo desilo u
vrlo kratkom periodu vremena.
"Ovoliko radi obaveštenja."
Gornji izveštaj našeg druga da
je pravu sliku ne Industrijskog
Feudalizma, nego njegovog počet
ka, njegovog embrija. A od dana?
pa u buduće, kapitalistička klasa
i njena politička država, svakim
danom će više i više u tom prav
cu gurati radničku klasu, ako joj
radnička klasa dozvoli. Mi imamo
nadu i pouzdanje u našu klasu, da
ona neće sedeti skrštenih ruku.
gledajući kako je kapitalistička
klasa steže lancima Industrijskog
Feudalizma. Progovoriće nagon,
pomešan sa klasnom svešću, kod
radnika pa će učiniti kraj današ
njem lopovskom sistemu.
Do koga će stepena radnički
nagon biti pomešan s klasnom
svešću, to će poglavito zavisiti od
njegove čete predvodnice Soci
jalističke Radničke Partije. Nas
je zadatak u današnjim kritičnim
danima za našu klasu, za civiliza
ciju, da što uspešnije prosvetim
radnike ove zemlje u duhu Mark
sizma-Deleonizma, te da odgovore
svojoj istorijskoj misiji, obaraju
ći kapitalizam i podižući Indus
trijalnu Republiku Rada!
u U
os smo primili pismo od
druga P. Čotića, blagajnika Og
ranka Detroit, u kome nam piše
da je njihova skupština u prošlu
nedelju, na kojoj je govorio drug
L. Stefanović, bila vrlo uspešna.
Bilo je blizu stotinu radnika i
radnica, koji su pažljivo saslušali
izlaganje druga Stefanovića. Ko
lekcija na ovoj skupštini bila je
$34.77.
Ovo je" odgovor naše klase na
pokušaje kapitalističke klase da
je feudalizuje. S ovakvim skupšti
nama i drugom našom aktivnošću
moramo nastaviti, jer na ovaj na
čin mi ćemo biti u stanju obaves
titi našu klasu šta treba i kako
treba da aktuje, pa da spreči po
kušaj kapitalističkoj klasi da je
potčini pod njen nameravani In
dustrijski Feudalizam. A da bi im
mogli pokvariti njihove račune
KAPITALIZAM SE MORA
RAZORITI!
P. 8. \n\n 3413 St Clair Ave.
Public O-