Radnička borba = Workers' struggle. [volume], May 01, 1941, Image 3

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
i.- KB**
Kakay je ovo prosperitet.
Ptše: S. Crnović.
Radnička klasa Amerili ^pet
je doživela neke vrste prosperi
tet. Prema buržoaskim vestima
mnog^ industrije doatigle su sto
po sto stepen proizvodnje. Dok
su i druge gradske industrije sa
svim' blizu toga. Mnogi radnici
opet dobiše posao i ako još ima
miliona radnika koji se nemogu
ni sada uposliti. U nekim grana
ma industrije dobivena je već
nominalna povišica plate, što će
se, verovaltno, isto na skoro pos
tići i u ostalim industrijama.
Dokle sve bude teklo ovako, i
možda još malo "bolje," američka
radnička klasa će se "zadovolja
vati" sa postojećim ropstvo« i iz
rabljivanjem.
Ali prosperitet u današnje vre
me je nešto sasvim zavodljivo,
nesigurno i ndtrajno. Ovo nije
normalan, niti konstruktivan pro
speritet. On vodi društvo direkt
no u katastrofu. On je već, u ko
liko ga imamo, rezulttat katastro
fe, to jest, današnjeg rata. Rani
ji prosperiteti su se bazirali
na svojoj prirodnoj osnovi na
ekonomskom progresu društva, na
daljnjem razvitku proizvodnje,
na postignuću novih pijaca, otkri
vanju novih svetova i uspostav
ljam ju puteva za te nove svetove
itd. Ovakvi prosperiteti su bili
normalni, razumni i prilično
trajni.
Danas stvari stoje sasvim druk
čije. Danas imamo raitni prospe
ritet. Tvornice i rad u opšte kre
ću se punom parom i u drugim
zemljama, na primer, u zemljama
Velike Britanije, u Francuskoj,
Italiji, Ne&ačkoj itd. Ali tamo
"prosperitet" ima nešfto drukčiji
oblik nega što ga ima ova zemlja.
Tamo se radi punom parom ali
skoro bez ikakve plate, i to pod
vojničkom puškom. Dakle, radi se
za rat, za razaranje društvenih
dojbara i tekovina, koje su veko
vima gradjene, te za ubijanje lju
di, žena i dece. To je dakle samo
ubilački prosperitet.
U Engleskoj od početka rata pa
do sada radnici su plaćali 30 po
sto od svoje najamnice za držav
ne troškove, a sada oni plaćaju
50 po sto za istu svrhu. Tako sto
je stvari manje više i u drugim
ratujućim zemljama. Od one nad
nice sto se radniku dade oduzima
se pola za državne ratne troško
ve. Sjedinjene Države još nisu do
toga došle, ali idu u tom pravcu.
Ovde se već govori, i prvaci već
preporučuju Kongresu da usvoji
zakon sa kojim će se povećati po
rezi na dohodak. Preko radija
•nam rekoše neki dan da će iduća
godina skoro platiti sve ogromne
ratne troškove. To sve skupa zna
či da će se i na radnike natova
riti veliki deo, to jest, da će rad
nici biti primorani davati od svo
je najamnice političkoj državi
sve veći deo. A ako ova zemlja
udje potpuno u rat, u kome se
već delimično nalazi, tada će po
svoj prilici biti uspostavljena
opšta vojna konskripcija i nad in
američki "prosperitet"
nam nas
procureti kroz usta i oči, kroz no«
i uši. Tada ćemo morati raditi ta
korekuć za dolar na dan, kio voj
nik u prisilnoj vojnoj službi, iza
ledja će nam stajati vojnik sa
pi'škom u rukama. Pored tpga.
budući da današnje ratovanje iz
iskuje silni ljudski rad, pošto,
pored razaranja skupo stvorenog
ratnog materijala, razaraju se i
tvornice, transportacija, k uč e i
putevi itd., tako će se brzo osetiti
nedostatak radnika i radno vre
me će biti produženo na deset,
dvanaest ili šesnaest sati dnevno,
a dani sa pet na sedam nedeljno.
Kada nas sve ovo postigne, onda
možemo uzviknuti da imamo pravi
prosperitet! I to takvog kakvog
ljudska istorija ne pamti. Oa je
već samoubilački prosperitet.
Dakle, proizvodnja radi raza
ranja. Ne manje od 50 po' sto a
možda i više od svega stvorenog
bogatstva će uništiti. Eto, to
je budućnost koju nam kapitali
zam nosi. Pored toga, što će mi
lioni radnika izginuti na fronto
vima i drugi milioni na radu po
tvornicama, još ćemo morati ra
diti što više sati i što više dana
za platu što najniža može biti, da
bi tako omogućili još već« ubija
nje ljudi i još veće razaranje sve
ga što je kroz stoleća stvarano.
To je, kao što vidimo, vrhuna,
današnje kapitalističke civilizaci
je katastrofa čovečanstva!
Oni koji se vesele ovom "pros
peritetu", zaista ne znaju kuda ih
on vodi. Pa ipak postavlja se pi
tanje: Mora li zaista tako biti?
Ne bi li se to moglo sve izbeći?
Naravno da bi. Uzroci ratova bi
se mogli uništiti, putem uništenja
kapitalističkog društvenog ure
djenja. Kapitalističko društvo ne
može da se razvija i da u miru
opstoji. Ono je danas reakcionar
no i razorno. Svaki dan opstanka'
kapitalizma znači ogroman broj
žrtava na strami radnika.
Radnici po ćelom svetu mogu i
moraju da se organizuju i da iz
vrše proletersku revoluciju. Ovaj
akt treba da se izvrši, u ovoj
zemlji, putem osvajanja i razara
nja političke države kapitalizma.
Ali budući da se postojeća poli
tička država ne može osvojiti i
razoriti bez nužne sile u rukama!
radničke klase, zbog toga tu silu
treta stvoriti, a ta sila je Soci
jalistička Industrijalna Junija.
Ona bi putem preuzimanja sveae
maljske industrije prisilila kapi
talističku klasu na kapitulaciju.
Proleterska reorganizacija druš
tva bi bila izvršena i nastalo bi
novo doba. život bi tekao glatko
i mirno bez ratova.
Tada se ne bi više proizvodilo
za profit i obogaćivanje pojedi
naca, već za uživanje svih koris
nih članova društva svega što se
ima na raspoloženju. Tada niko
ne bi poželio niti bi bilo ikakve
potrebe da se pregaze i pokore
nekoji drugi narodi. Ceo svet bi
živeo u miru i zadovoljstvu. Tek
tada bi bio ostvaren pravi i ra
zumni prosperitet, tojest, prospe
ritet u kojem bi par sati dnevno?
rada omogućilo obilan i vrlo ego^
dan Ž'ivot i uživanje za sve.
Dakle, "Proleteri svih zemalja
ujedinite se, vi nemate ništa da
izgubite osim lance i svet da do
bijete."
Nap red za ostvarenje Socijalis
tičkog Društvenog Uredjenja.
Sa zajedničko# kon
certa.
U nedelju 13. aprila, naš Ogra
nak i mesna Sekcija održali su
dosta uepešan zajednički konce
rat.
Poseta je bila dobra, Ovoga
puta su nas posetili drugovi iz
Grensburgh, Pa., Pittsburgh, Pa-,
Akron, O., a iz grada New Yorka
posetio nas je drug A. M. Orange,
Drug Pirinčin, Nacionolni Or
ganizator, preporučio je pcseti
duštrijam* Tnad' radnicima, j! dru*a Orange-a. Poslednji je odr
kud smo onda pristali! Tada ćet
žao pozdravni govor kojeg je ma-
sa
oduševljenjem saslušala i
sa velikim odobravanjem primi
i»,a.
Koncerat programa su oboga
tili Emil rečni i svirci, Miss
Madge toth, pevačlca, i drug Ru
žić, a svi su iz Akron, O.
Da bi prjfeod ovog koncerta
veći simpatičarka Mary Brozović
iz Toronto, O., darovala je $2.00,
a simpatičarka Cveta Mrvoš, ta
Jcodjer iz Toronto, O., reče nam:
"Evo druže ovaj dolar naime ino
ga imen-dana. Za bolju svrhu ga
ne bi mogla nikada dati nego za'
potporu našeg klasnog oslobodje
nja, da bi nam cvetala budućnost
zasnovana na oslobodilačkom,
principu S. L. P,"
Svim prilagačiiHM sivojpomti
i učesnicima našeg programa,
ime Sekcije i Ogranka, hvala.
Afera je u najboljem redu z?"
vršena, a njen rezujtat beše
i
Čist prihod od $103.43.
dojaaaik.
("Daily People", 23, Jap. 1906,)
Jednostavno je posmatrati kako
jevaindjelje Socijalističkog Indus
tri jalnog Junionizma pokreta
za koji je prorokovano da je pok
renut kao
mrtvo-rodjenče
i o kome
čovek vremena nia vreme čuje
primedbu: da je stvarno mrtav
grabe njegovi vrli neprijatelji
i vrli elementi, Čiju propast ovaj
pokret oglašuje. Je li to slučaj o
nog najvišeg oblika laske, koji
jedan čovek može podariti dru
gom: IMITACIJA? Ne ideli mož
da ta pojava dublje, ne znači li
ona OBRAĆANJE i nije li ona,
kao takva, znak za odobravanje?
Daleko od toga! To je pesma sire
ne, koja smera da obmami u pro-
past. Jedan primer toga je jezik,
kojim govori "Journal/" United
Mine Workers of America, mamac
Civic Federation za radne ruda
re. "Journal" izjavljuje, da Uni
ted Mine Workers veruje u Indus
trijalizam i da je ona organizova
na na tome načelu. To je lažna
izjtava.
"Industrijajycanj"if Jam "kapi
talizam", kao ni "socijalizam", u
kratko, kao ni ikoja druga ustano
va, ne sastoji se 9a,mo iz jedne
stvari, niti čak iz jednog skupa
stvari. "Industrijalizam", kao i
"kapitalizam", kao i "socijalizam"
itd., jeste jedno celo, čija je suš
tina jedan princip, a čiji »u svi
spoljni oblici pojave toga jednog
središnjeg principa, kome su sve
spoljne pojave podložene i koje gA
sve skupa ilustruju.
Kapitalizam se, na primer, ne
sastoji samo iz privatnog vlasaiš*
tva potrebnih stvari za proizvod
nju. Ako bi takvo vlasništvo bilo
odredjujuća crta i osobina kapi
talizma, onda je kapitalizam vla
dao u danima kmetstva. Kmet beše
vlasnik svojih alata, feudalni vlas
telin beše vlasnik zemlje: dve
Piše: V. Milic.
Četvrtak, dan Prvog Maja, je
označen sa crnom brojkom u ka
lendarima. To znači da je to
ni dan. Tvorničke sirene će zviž
dati kao obično na odredjeno vre
me za signal da donosimo sve ju
radnu snagu kao žrtvu na oltar
Boga Profita. Taj dan u ničem
se neće razlikovati od ostalih rad
nih dana. Dnevne novine, kao i
radio, ništa nisu objavile o kak
voj značajnosti ovog dana.
Ali ovaj dan je označen sa cr
venom brojkom u našim radnič
kim kalendarima. Radnici celog
sveta prisvojili su si taj dan kao
simbol solidarnosti radnika svih
nacija i vera. Taj dan označuje
proglas radničkog jedinstva pro
tiv nacionalnog šovinizma i ter
skog fanatici zrna.
»*t «s u o s
Industrij
alizam.
potrebne stvari
zia.
proizvodnju. I-
pak, to ne beše kapitalizam. Kapi
talizam je onaj društveni sistem,
pod kojim je alat proizvodnje (ka
pital*) narastao do tako mamut
ske veličine, da klasa, koja mu je
vlasnik, vlada kopnom i morem
kao despot, do koga ne može doći
koga ne možie svrgnuti s prestola
konkurencija, te koji stalno umno
žava broj svojih robova, najam
nih robova, time sam regrutujući
sile, koje će ga oboriti i gurnuti
civilizaciju napred ka Socijalistič
koj Republici. To je kapitali
zam ne jedna ili niz prividno
kapitalističkih pojava.
Tako je i sa Socijalizmom. On
se ne sastoji prosto u obaranju
privatnog vlasništva bilo koje ili
svih potrebnih stvari života. Ako
bi takvo obaranje privatnog vlas
ništva bilo Socijalizam, onda bi
nekadanje obaranje privatnog
vlasništva vojnih siia i sadašnje
državno vlasništvo istih bilo Soci
jalizam. Očigledno je, da to nijt
Socijalizam. Jedan ud ljudskog
bića nije ljudsk^ bić^' Socijalizam
je onaj društveni sistem, pod kojim
se potrebne stvari proizvodnje na
laze pod vlasništvom, kontrolom
i upravom naroda, od naroda i za
narod, te pod kojim je, sledstv
no, budući uništen uzrok politič
kog i ekonomskog despotizma,
klasna vladavina dokrajčena.
To je Socijalizam ništfc. manje
od toga.
Tako je opet i sa "Industrija!iz
mom". On se ne sastoji u uteri va
nju štapom nekoliko blisko »red
nih zanata u jednu industriju. A
ko bi to biLo "Industrijalizam",
onda bi, doista, Mitchellova orga
nizacija, koja drži na okupu neko
liko struka Čak ni sve struke
koje rade neposredno u i okolo
r'udnika, ali koja je samoupravno
telo koja je telo, koje ima.svoje
F*roleterslci Prvi Maj.
Revolucionarni proletarijat «*-j
log sveta će taj dan da dostojno'
proslavi u granicama svoje mo
gućnosti. Osokoljavajući zvukovi
radničke himne Internacionale će
se razlegati u svim jezicima. Odr
žati će se javne skupštine za do
kaz kapitalističkoj hajdučiji da
proletarijat nije napustio svoju
klasnu borbu, nego da će je jo?
žešće razviti do konačne pobede
socijalizma.
Ovoj proslavi se pridružuje i
Socijalistička Radnička Partija
Amerike, šta više, ito je baš bio
delegat Socijalističke Radničke
Partije Amerike koji je predložio
na Internacionalnom Socijalistič
kom Kongresu u Parizu, u julu
1889., da
svetski
proletarijat us­
voji Prvi Maj za svoj praznik.
Uprkos što radnici celog sveta
MAY DAY—1941
(Nastavak 4a 2. strane.)
šake na vratovima svih drugih
struka i industrija, ostavljajući
ih sve na cedilu svakoga puta, kad
su pod kapitalističkom vatrom
koja je telo, koja drži da su ka
pitalistički pljačkaši i ^pljačkani
najamni rob braća, uzajmnim
interesima i koja je, kao rezul
tat svojih prirodjenih načela, telo
koje cilja neprirodnom zadatku
uspostavljanja "harmoničnih od
nosa "izmedju Baera i njihovih
žrtava, rudara, onda bi, doista,
takvo čudovište, kao što je Mitche
llova organizacija, sa svojim kapi
talističkim vlasnicima rudnika kao
sekretarima-blagajnicima junije,
bila primerak Industrijalizma. To
sigurno nije Industrijalizam. In-
S
dustrijalizam je onaj sistem^eko
nomske organizacije radničke kla
se, koji poriče da su rad i kapi
talistička klasa braća koji priz
naje neugušivu prirodu sukoba iz
medju njih koji uvidja, da se ta
borba neće, jer se ne može, dokraj
čiti dok se kapitalistička klasa ne
zbaci s ledja radništva koji priz
naje, da je pqvreda jednog radni
ka povreda za sve i koji sled
stveno, i s ovim ciljem u vidu, or
gan izu je CELU RADNIČKU KLA
SU u JEDNU JUNIJU, koja ima
samo takve ogranke, kakve njiho
vi respektivni zanatski alati zah
tevaju, da bi se hrvali kao JEDNO
TELO za neposredno olakšanje
stanja svoga članstva i za njego
vu eventualnu emancipaciju kroz
obaranje kapitalističke klase, nje
ne ekonomske i političke vladavi
ne.
9«će kapeli na glavi nije
zbog toga žena, biće s bradom ni
je zbog toga čovek, niti je vuk u
jagnjećoj koži jagnje. Socijalistič
ka Industrijalna Junija s pošto
vanjem odriče srodstvo s predu
zećem Belmontovog radničkog po
ručnika, Mitchella.
Prvi Maj kao avaj praznik.
ovde u Americi se prema zakonu
"slavi" prvi ponedeljak u septem
bru kao "radnički" blagdan tako
zvani Labor Day. Zašto to? Ot
jkuda ta razMka?
Razlika se sastoji u tome Sto
Prvi Maj i Labor Day nisu isti
simboli što prvi predstavlja so
lidarnost radnika celog sveta, a
drugi predstavlja ruglo od rad
nika. Prvi Maj se slavi uz parolu
klasne borbe, a Labor Day uzvi
suje laž o bratstvu izmedju rada
i kapitala. Prvi Maj su radnici
sami prisvojili, a Labor Day je
nametnut po kapitalističkoj klasi.
Razlika izmedju značaja Prvog
Maja i Ijabor Day je ista što i
razlika i&medju socijalizma i ka
pitalizma, revolucije i reakcije.
Mi pozivamo radnike da se pri-
Workers—with
nekoliko meseci održao
je govor Premijer Engleske. Win
ston Churchill, u kome je osim
drugog rekao, da on nema ništa
da obećava narodu Engleske dru
go nego krvi, znoja i suza, i za
tu ga izjavu ovdašnje buržaoske
novine slave kao hrabrog i odluč
nog državnika. Krivnju za sta
nje koje ga je primoralo da učini
tako grozno priznanje on baca
na Hitlera, a Hitler je nazad ne
koliko godina govorio nemačkom
narodu šta bi on sve za njih mo
gao učiniti kada bi samo on imao
neke delove Rusije ali da su mu
za sada potrebniji topovi nego
nemačkom narodu putar, a za da
našnje užase po svetu on krivi
Churchilla opet, i sada nama iz
gleda kao da su se medjusobno
dogovorili i došli do sporazuma da
se uzajmno okrivljuju i grde a
neka se radnici i jedne i druge
zemlje uzajamno uništavaju na
veliku slavu i zadovoljstvo svo
jih gospodara. No ima jedna po
slovica koja kaže: "Ako me je
dared prevariš sram te bilo ali
ako me dva put prevariš sram da
je mene." Zato je eto nužno za
nag, članove radničke klase, koje
već po drugi put u jednom poko
lenju pozivaju da se žrtvuju i
ginu za "slobodu," "otadžbinu,"
"đemokratiju" i druge takve o
trcane fraze na jeziku naših
kako ih naziva i redja Vaša Pela
gić Izjelica, gotovana, sab
ljaša, maintijaša i gulikoža, da
ne nasednemo na njihove laži o
Pet.
Ta svi se još dobro i predobro
sećamo onih lepih obećanja prvog
svetskog klanja, kojeg su krstili
imenm, "RAT za dokrajčenje
svih ratova," a znamo i koliko
se od onda vodilo ratova manjih
ili većih čas u jednom delu sve
ta čas u drugom, dok jedva pro
dje 20 godina od završetka pobe
donosnog rata za "demokratiju,"
i već nas opet pozivaju da spasa
vamo trulu kapitalističku demo-
Prvi Maj, glasnik
obnove.
fNastavak sa 1. strane.)
dayini kapitalizma i privatnoj svo
jini u opšte. I, tada ćeaio mi ovu
dolinu plača, bijede a mizerije
pretvoriti u zemaljski raj sreće i
izobilja.
Budući mjesec Maj simboliše
budjenje i obnove žavota u pri
rodi, medjunarodni revolucionar
li pokret koji ima da obnovi ži
vot u društvu proglasio je Prvi
Maj medjunarodni radnički blag
dan da podstrekne radničku klasu
u borbi i svoju si dužnost, te da
.e u skladu toga organizuje. Za
to najamno roblje na akciju lok
još ima vremena. Raskinimo lan
ce ropske i proslavimo obnovu
života u društvu i prirodi. Da se
jednom iz milijuna grla slobodnih
ljudi i žena prolomi
Da živi Prvi ?Jaj!
Da živi Proleterska Revolucija!
druže nama, da zajednički dostoj
no proslavimo Prvi Maj u onom
duhu kojem je on namenjen. U
onim mestima gde će naši Ogran
ci ili Sekcije prirediti prvomaj
ske skupštine ili druge javne a*'t
re, treba radnici da masovno po
sete. Svaki radnik koji nosi na
sebi jaram najamnog ropstva du
žan je da tome prisustvuje. U o
nim mestima gde naša Partija ne
će moći da održi svoje skupštine
i sastanke, naši članovi trebaju
da se upute na agitaciju. Proširi
vati ideju revolucionarnog socija
lizma, isticati klasnu borbu j-este
najdostojniji način proslave Pr
vog
Sudac se interesirao 4a prošlost
optuženotga. "Jeste Ji već bili
kažnjeni?"
Optuženi: "Da zbog ^cu^apja na
zabranjenom mjestu".
Sudac: "A poslije itoga?"
Optuženi: "Nije&aflp se ,vi*e k,u
pao".
»BO/ M. NJ. 18.
Krvi, znoja i suza.
Piše: F. Rani.
kratiju. Na mesto ftaftaftHT Kal
zera imamo u Nemačkoj "gang
stera" Hitlera, a na mesto Wilso
na imamo ovde Roosevelta koji
se ističe kao pobornik demokrati
je, samo je malo za čudo kako de
mokrata preporučuje kod svojo
kuće iste one mere koje je "agre
sor" uveo kod svoje: prisilnu voj
nu službu, veliku stajaću vojsku,
mornaricu i avjjatiku, ogromno
naoružavanje. Da će Roosevelt
promašiti zbog istog razloga kao
što je promašio i Wilson u to
sumnje nema, a razlog zašto je
Wilson promašio i zsšto će Roose
velt promašiti jeste što se ni pr
vi ni drugi nisu odlučili i zauzeli
da unište ekonomske protivredno
sti u današnjem kapitalističkom
društvu, Jtoji su stvarni uzrok za
krv koja se proleva, znoj koji je
probio i suze koje se rone
danas kao i one u prošlosti a i u
budućnosti, dokle god bude po
stojalo klasno društvo.
Te ekonomske protivrečnosti u
današnjem kapitalističkom druš
tvu jesu u glavnom, prvo, privat
na svojina nad sredstvima pro
izvodnje potrebna ćelom čovečan
stvu za život drugo, proizvodnja
za prodaju i profit i treće izrab
ljivanja radničke klase.
Uništavanjem prava na privat
nu svojinu, uništava se i želja
američkom "narodu" engleskom
"narodu" kao i nemačkom "naro
du" a i svima drugim "narodi
ma" tj., kapitalističkoj kl-asi tih
narodnosti da grabe i otimaju od
manjih i slabijih naroda zemljiš
ta a same njih da podčinjavaju.
Prestajom proizvodnje za pro
fit i prodaju uništava se konku
rencija i sledstveno, jagma za pi
jace.
A sa završetkom izrabljivanja
radničke klase, prestaće i svako
drugo potćin javan je čoveka nad
čovekom.
Stvarne usiove za ugodan i sre
tan život naš i naših potomaka
buduće sagradili smo mi i na
ša klasa kroz vekove prošle sa
krvlju, znojem i suzama našim,
jer to nam je do sada bila naša
sudbina kroz vekove, a sada na
nama, na radničkoj klasi sveta
stoji da me dozvoli viadajućoj,
kapitalističkoj klasi da u zadnjim
danima svoga opstanka razori i
uništi sve ono što je uzelo vekova,
rvi, znoja i suza naše klase da
sagradi i stvori.
Kada jedna vladajuća %)asa do
dje do toga stupnja da nema niš
ta drugo obećavati radničkoj kla
si doli topova na mesto hrane
krvi, znoja i suza na mesto Slo
bode, Jednakosti i Bratstva, on
da je sigurno kucnuo čas za pro
menu u tome društvu, ne iz pu
kog prkosa nego ž& grube nužno
sti samoodržanja svojega života
svoje budućnosti.
Pedeset godina Socijalistička
Radnička Partija upozoruje rad
ničku kasu na opasnost koja je
nas eto sada zatekla, i za celo to
vreme mi smo pokazivali na duž
nost koja radničku klasu čeka.
Zbog raznih razloga, na neopisivu
štetu i žalost celog čovečanstva,
naš neprekidni poziv radnička
klasa nije mogla čuti i njomu se
sretno odazvati. Ali ono što ni
smo mogli postići u prošlosti to
ćemo postići u budućnosti, jer će
našu lepu reč podupreti surovost
kapitalističke klase zlškovluk
koji će pomoći da radnička klasa
ove i svih kapitalističkih zema
lja čuju spasonosni glas S. L. P.,
koja poziva i pozivaće dogod bu
de u životu radničku klasu de ae
pravovaljano organ izu je: u ovoj
zemlji, politički i ekonomski, da
osvoji i razori političku državu
i da osvoji, drži i .kreće sve alate
proizvodnje u korist celog Bes
klasnog Društva.
U nadi da će ov« bsfifci zadnji
Prvi Maj kojeg preživljujemo u
najamnog ropstvu, pod kapitaliz
mom, i da ćemo ga u buduće sla
viti u Slobodnoj Zajednici drugo
va i drugarica društvenom Ai
red jen u dostojnog današnjeg čo
večanstva kličem:
Živeo PRVI MAJ! \n\n Steuben v iII«, O.
Send it to deserved Obllvioa as a structure
out-of-date—
Government of Men, no longer needed to sup-!
press a class,
Will fade out like snow in su&shiae* wiiea
Revolution comes to pass.
Daniel De Leon.
Teach that true Industrial Unions wt$l
over—be the frame
Of the New Administratftto in the Future Or
der's name.
The Industrial Republic of Labor then will be
A Society of
all forever Free!