Radnička borba = Workers' struggle. [volume], May 08, 1941, Image 1

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
MASA SREDSTVA.
3^3 Prosvećivan je radničko
klase o dufiu Marksizma:
da su rad i kapital nep»
mirljivi neprijatelji orga
nizovanje radničke klase v
jedna Revolucionarnu Pfr»
litičkn Partiju za osvaja?
nje i razaranje Političke
Države kapitalizma erga
nizovanje radnika I u jed
nu revolucionarnu Indus
trijalna Juniju za uzima
nje, držanje i kretanje svib
zemaljskih industrija.
VOL. XXXIV. GOD. XXXIV.
Kroz kapitalističku Ameriku.
Imperijalistička mreža i profiti.
Jedna od mnogih posebnih đelova ogromnog uljanog trusta
Standard Oil Co., koji se zove Socony-Vacum Oil Company Inc.,
obelodanio je svoje uloške i dobit za minulu 1940. godinu.
Nakon što je ta kompanija platila svojoj sluškinji, političkoj
državi, za otpravljanje njenih i drugih kapitalističkih pljačkaša,
poslove, naime poreza $128,801.03, i nakon što je odbila preko tri
miliona doflara za "gubitak" pretrpljen u zemljama pod čizmom
nacizma, i, razume se, nakon što je platila druge milione svojim
"zvaničnicima," ona je u stanju da izjavi da je napravila "čist"
profit od $36,409.055, dva miliona dolara više od pretprošle go
dine, i pomoću rata ona se nada da će moći za svoj« posednike od|
svojih najamnih radnika izcediti još više "viška vrednosti."
Interesantno je saznati iz njenog finansijskog izveštaja da
se od ukupne imovine koja je od $245,299.658 u stranim eiamljama
nalazi u'ložena svota od $202,000.000, koja je raspodeljena kako šte
di: u Evropi $55,000.000. u Africi $17,000.000, u Južnoj Americi
$40,000,000, na Bliskom Istoku $25,000,000, na Dalekom Istoku, $45,
000,000, u Australiji #18,000,000, i drugamo $2,00$,000,- Ukupno
$202,000,000.
Još interesantnija je izjava njenog predsednika, J. A. Browna,
koja glasi: "Švaki na^pofr se čini d& se u budućfe zaštite interesi
kompanije." Sada, kada se uzme u obzir da je njen kapital oko dva
miliona dolara veći na Dalekom Istoku od njenog uloška u ovoj
zemlji, a njen ukupan uložak u stranim zemljama je pet puta veći
od uloška u ovoj zemlji, onda je njen interes veći tamo nego ova
mo, tojest, oma je iviše stranija nego što je urodje,nijfe!
I kada će se radnici ove zemlje pozvati da svoju knr Uju za
"otadžbinu/' oni je neće liti samo za očuvanje kapitalizma ove zem
lje, kao što s,e radnici drugih kapitalističkih zemalja ne kasape sa
mo za očuvanje svjoje ''otadžbine," nego za pljačkaške interese svet
ske buržoazije, ^,
v
maja Predsednik Roosevelt je održao jedan ^ovog u Stan
ton, Va., prilikom( posvećivanja kuće 11 kojoj se rodio Woodrow
Wiilson, ratni predsednik ove zemlje, u kojem, reče "mi ćemo se o
pet tući za slobodu." Bered toga on je pohvaMo "do nebesa" ideale
pokojnog Wilsona.
Poznato je svima da se Wilson po drugi put izabrao za pred
sednika ove zemlje na osnovu njegovog obećanja da će ovu zemlju
održati van rata, i dobro je poznato da je on svoje obiećan'jfe poga
zio, tojest, on je uvukao Sjedinjene Države u rat.
Možda nije svima poznato, ali i Predsednik Roosevelt reče 23.
oktobra 1940., za, vreme njegove političke kampanje "trećeg termi
na," sledeće:
"Za mir sam radio i za mir ću raditi celog mog života." Pored
toga on reče, "Ponavljam ponovo da ja stojim na platformi naše
[demokratske] partije mi nećemo učestvovati u stranim ratovima
i nećemo slati našu vojničku, mornarsku ni vazdušnu silu da se tu
&e u stranim zemljama van Amerike, sem ako budemo napadnuti."
A sada je poznatije da RooseveLt još direktnije od Wilsona gazi
svoja obećanja otvoreno kao da ih nikada nije izustio. On nemilo
srdno napada svakog ko je protiv mešanja ove zemlje u ovo krvopro
liće i šalje američke Jadje u ratnu zonu i gotov je da direktno u vu
če ovu zemlju u rat obratno svim njegovim obećatajimia prošlog
izbora.
Paralela je očita. Kao što je Wilson, tato) će i Roosevelt ovu
zemlju uvuci u rat ako to sa obaranjem kapitalizma radnička klasa
ne spreči. Zbog toga on posvećuje Wilson ovo rodno mesto, da bi s
time jasnije izrazio svoje ratne namere. Ako ovo Roosevelt uspe po
stići, onda će se istorija i u ovoj zemlji, kao i ostfilim ra/tujućim
zemljama, ponoviti tragičnije, krvavije I užasnije.
"Pacifisti," "liberali." reformisti svi za rat.
U New Yorku se organizovao jedan odbor pod imenom "Union
for v Democratic Action," koji je sastavljen od^ "liberala, socijalista
1 ostalih radikala."
Ti "liberali, socijalisti i radikali, behu po svoctt priznanju paci
fiste, tojeslt, oni .su se borili protiv rata, za "mir," ali sada oni sa
svojim izjavama vele da su svoje mišlenje promenili i da su sada
za krvoproliće, "ako bude potrebno*" Drugim recima, oni otvoreno
propagiraju rat.
Da vidimo koje organizacije predstavljaju neki članovi tog
odbora "demokratske akcije." Njegova glava je Dr. R. Neibhur, pro
fesor religioznog sveučilišta. Za njime se redjaju drugi profesori,
članovi A. F. L., C. I. O. wiskanakog "Progresivnog Bloka" -ured
nici "liberalnih" časopisa, kao što je "The Nation" pisci kao što'
je Waldo Frank sveštenici svih dlaka obrijani i neobrijani, hriš
ćanski i jevrejski i lista je puna sa imenima ljudi kfcji do juče go
dinama "napadahu" krvoproliće, a sada ga grle,
U njegovom proglasu taj odbor medju ostalim veli: "Usuprot
dugačkog i neskrupuloznog rekorda engleske imperijalističke sile.
kriminalno je zlo smaitrati da se nema šta birati izmedju britanske
i nemačke pobede," tvrdeći da "Engleska pruža nadu za progres."
Svi ti članovi tog odbora stalno su varali radnike da su oni oji
(Nastavak na 4. straši.)
Slava ti i večna uspomena* druže Pavle!
Pre 15 godina vi vodjaste narode svoje
na klanicu. Lukavim sredstvima, krivudavim sta
zama, tajnim konferencijama, zaverama i protiv
zaverama, nadmašujući suparnike svoje u prepre
denosti, vi ste odavno pripremili, podjednako sa
/njima, put Smrti za mnoštvo sveta.
Brbljali ste-im o »lobodi, pravici, napretku,
sigurnosti i miru.
Poticali ste ih, da se kasape u ime Boga,
tvrdeći da ste od Njega dobili odobrenje za podu
zeće svoje, dozivajući Milostivog Hrista, koga ste
iznova raspeli na Krstu.
Obećali ste im svet, oslobodjen od proždrlji
ve mržnje, pročišćen njihovom žrtvom, očišćen
suzama žena, opran krvlju, krvlju Omladine.
Mesec je prolazio za mesecom, godine su umi
rale i radjale se, a vi ste ih jednako poticali na
pokolj.
Izmrcvarene i raskidane prilike njihove istis
kivane su u žednu zemlju gde su nekada bile
grudi, ostale su krvave jame iz očnih udubina
izbijene su oči noge su iščupavane iz zglavaka,
viseći pored tela umirali su od žedji i bolova u
šrapnelskim rupčagama, škrgućući zubima na plo
tovima od zašiljenih žica, vukući za sobom creva
svoja, trunući živi posred smrada leševima-posu
tih šanaca, kreveljeći se kao manijaci, i takvim
ste ih učili vi.
Vi! Vi!
Kakve su svadje oni imalli sa ljudima, koje
su klali, ili ovi sa njima?
Ta to je "prost narod". Svi oni: ov,o momče
iz Devona, onaj mladić iz Gascony-je, opet onaj
momak iz Badena, a pak opet ovaj mladić sa
tuskanskih ravnica, svi su oni bili ispunjeni
radošću života, svi proizvodi zajedničkog ljudskog
stabla, deleći zajedničke nade i bolove.
To su Radnici Sveta.
A da li ste održati i xeč onima, koji su se bo
rili, a nisu pali?
Neizmerna je još krivica vaša bfla.
Pa ipak, oprostilo bi vam se bilo. Jer beskonač
no je strpljenje Naroda, beskonačna jednostavnost
srdaca njihovih, beskonačna velikodušnost i moć
stradanja njihovog.
Ali vi ih izdaste!
Gde je sloboda, koju ste nam obećali?
tome, da umiru posred raskošnog izobilja?
Gde je jednakost? Je li u tome, da primaju
mizernu milostinju?
Gde je pravica? Je li u zakon i nm 0 siromasi
ma i tamnicama?
Gde ie sigurnost? «Fe li u beskućništvu?
Piaano pre jedanaest godina.
N e o e i i i a e z S o i a i z a
Organ Jugoslavenske Federacije Socijalističke Radničke Partije Amerike.
SMRT PAVLA BARAĆA.
U ponedeljak, 5. maji, $ 4 sata ujutro, poginuo Je v tvornici drug Pavle Barać,
Ogranka Steubenville, O.
U nedelju 4. maja, pokojni drug Barać bio je na bfjiketu, koga je održao Klub Weekly
People-a, i na njemu održao je pozdravni govor. Posle banketa oko 6 sati uveče, otišao
je svojoj kući da se malo odmori, pošlo je te večeri trebao ići u tvornicu da radi. U 4
sata ujutro, mašin?, na kojoj je radio uhvatila ga je i odsekla mu obadve noge i polo
mila kosti. Ođnešen je u bolnicu, u kojoj je ispustion svoju plemenitu dušu u 7 sati ujutro.
Pokojni drug Barać bio je dugogodišnji član Socijalističke Radničke Partije posredom
naše Federacije i Ogranka Steubenville. On je bio jedan medju najaktivnijim i najlojal
nijim članovima naše Federacije. S njegovom smrću naš pokret gubi vrednog, pouzdanog,
lojalnog i požrtvovanog člana, čije mesto nije lrjto popuniti.
Za sobom ostavlja svoju ožalošćenu drugaricu sa dvoje dece, te drugu rodbinu i pri
jatelje.
U ime Centralnog Odbora Federacije, njegovoj ožalošćenoj drugarici i deci Šaljemo is
kreno i drugarsko saučešće, u njihovoj tuzi i žalosti za njihovim drugom i roditeljom, a
pokojnom drugu Baraću neka je večita uspomena medju nama, njegovim drugovima i dru
garicama!
Njegovoj uspomeni mi ćemo se najbolje odužiti, ako sa |oš većom aktivnošću
mo rad na prosvećivanju i organizovanju radničke klase, kao što je on za svoga života
odano i neumorno radio, pa da, zamenemo današnji ubilački sistem, koji oduže dragoceni
život našem drugu Pavlu, sa Socijalističkim sistemom, pod kojim će se ljudski život ce
niti i čuvati
Svetskim vladama i njihovim narodima.
Je
li u
rastavi­
P. ULEPČEVIĆ, sekretar Federacije.
.prosperitet?"" J*
većoj mizeriji?
Gde je mir? Je li u "miru" Smrti?
I sada vi još jednom spremate bogatu žetvu
2a kosir smrti.
U ludilu svot&f vi stvarate još Jcobnije maline
razaranja.
U pakost? svojoj, vi iznova posvećujete živo
te ljudi njihovom ubilačkom radu.
U slepilu svom, vi opet tražite da utopite iz
dajstva svoja u krvi nevinih.
Vi gradite nebesa krilatim flotama uništava
nja, koje će naskoro obaviti počivajuće gradove
otrovnim burama.
One će prosipati ptljusak paklenih bombi na
uska zdanja, u kojima vaši najamni robovi žive.
One će bljuvati otrovne gasove po plodnim
njivama.
One će otroyom poguŠiti čitave zajednice.
Hladnokrvno, ciničkom bezobzirnošću i otvo
renošću, koje vas čine epohalnim majstorima-zlo
čincima, vi snujete propast Naroda.
Grozničavo sejete vi jelove, jasenove, dreno
ve i brestove šume za svoje zrakoplove, promećete
laboratorije svoje u predsoblja ubijanja, svoje
bemičere u iznajmljene dželate.
Znanost obesčašćujete u korist ubijanja.
Pokolj takvog obima, o kakvom se nikada
•ranije ni sanjalo nije, vi uzdižete na stupanj
vrline.
Razaranje vi snujete takvo* potpunošću, ko
ja zapainjuje svojom ludošću, razaranje bujnih
centrova stanovništva, velikih rojeva radinosti,
useva i svekolikog biljnjeg života.
Nišani vaših bombi biće stanovi radnika, ra
dionice i tvornice, jarde i njive, u kojima oni arga
tu ju.
Zaime Boga, ko i šta ste vi, koji počinjavate
ta dela? Otkuda vam pravo da vladate, da u
pravljate, da gospodarite? Zar gnjev, koji će da
nadodje, ne prelazi prag vašeg spokojstva?
Smatrate li vi bezgraničnim trpeljivost na
roda?
O narodi, tobožnji pobednici, ali puke žrtve
velikog rata!
Vrhunac opasnosti za život vaš i sudbinu
vašu brzo se približava, kloparajući krilima pre
tećeg opustošavanja.
Obazrite se na dolazak njen, dok nije
neumitna mašina zgnječila svojim paklenim za
grljajem, dok vas nisu demoni sltraha i mržnje
učinili pajadima volje panikom-ucviljenih, ludo
radnih vlada, prokletih nasledjem svojih sopstve
nih nepravica i budalaština.
(Nastavak na 3. strani.)
u
dinu.
N
Važne medjunarodne vesti,
"Sveti rat" protiv Britanije.
U Mesopotamiji došlo je do sukoba izmedju tamošnje vlade i ta
mošnje britanske vojne sile. U toj zemlji se nalaze bogata uljana
vrela koja pripadaju Britaniji. Britanija je obično uspevala da
.'•vim "nezavidnim" zemljama u kojima ona ima bogate uloške us
postavi takve "nezavisne" vlade koj« su dozvoljavale da prva u
ma postupa kao da su sasvim njene kolonije. Ali izgleda da posto
jeća vlada Iraka
ili
Mezopotamije
resa britanskog impeijijalizma.
Nude nam duži i grozniji rat.
Iz Londona javljaju 3. maja da je tamo preko radija održao
govor W. Churchill, premijer britanske vlade, u kojem je medju
ostalim rekao "—ovaj će rat biti dugačak i težak."
Iz Berlina javljaju 5. maja da je Hitler održao govor i da je
rekao da će se rat možda produžiti dc i trajati kroz
A iz Rimia javljaju istog datuma da tamo vlada mišljenje da
će se ovaj rat voditi sve dogod jedna ili druga ratujuća strana
podigne "belu za.stavu." Ukratko, tamo se misli da će se ovaj rat
proširiti na dugačko i široklo i da će obuhvatiti i Sjedinjene Države
zajedno sa državama Južne Amerike, i, razume se, sa nadom da će
pobeda biti na srtrani Hitlera i Mussolini-a. Takvom završetku rata
nadaju se i "demokratije," tojest, da se on završi sa podignutom
"belom zastavom" u rukama Hitlera i Mussolini-a.
Ali produženje ovog imperijalističkog rata znači produženje
utžasa, i to ne samo njihovo produženje nego i njihovo povećavanje.
Više će momaka ginuti, više će njih biti ozledjeno više će u logo
rima bili i ratnih zarobljenika, koji će patiti od manjka
nja svakojake udobnosti i koji će biti terani da rade bez nikakve
nagrade i teže nego što rade u državi Georgia-i, "chain gangs"
(lancima okovani tamničari) više će zgrada i kuća, u kojima sta
nuju radnici, biti u prah i pepeo srušene iz čijih razvalina se neće
moći izvaditi ni mrtvi milioni članova radničke klase i ostalog ne
sretnog naroda više će ostalog nebrojenog bogatstva biti uništeno
drugim rečima, produženje ovog Svetskog Rata znači produženje
propadanja, ljudstva.
I, sada, kada nama, radnicima, otvoreno diktatori i "demokrat
ski' vilastodržci govore sa otvorenim i jasnim jezikom da kapitali
zam i njegova klasa ne mogu svetu, ništa bolje obećati od još većeg
i dužeg (krvoprolića, zar nije vreme da se radnici pitaju: pa zašto
to! i da nadju jasan odgovor da to ne mora tako biti, te da
se prema učenju Socijalističke Radničke Partije sjedine i sa jednim
moćnim mahom da smesta sruše kapitalizam u provaliju iz koje se
niko živ nije povratio da sa njime nestane ov'a užasna morjja
svetsko krvoproliće i sva druga nebrojena zla sinovi i kćerke
kapitala.
Ovim je zaista dosadilo.
Iz šangaja javljaju 2. maja da se seljaci i cstali radni narod
bogate Jangtse Doline nalaze u vrlo nepovoljnom stanju. Za posed
stvo te doline bore se tri sile, vlada Kajšeka, direktno Japan i
japanska bitka vlada u Nankingu.
(Nastavak na 4. strasi.)
ASA SVRHA: Uniito
aje kapitalističkog ure«
jenja uništenje najam
aog ropstva radničke kla
se prenašanje svih zemalj
skih industrija a ruke of*
ganizovanih proizvodjaćat
svakom radniku potpun
plod njegovog rada os!«
bodjenje
celog
ne ide na ruku
Sukob je došao kada je vlada premijera Ali Beg Gailani- a po
kušala sprečiti ulazak britanske vojske u Basri. Njene trupe su
napale tamošnju britansku vazdušnu tvrdjavu kod Habanije. Brita
nija je popretila da će bombardovati čuveno mesto Bagdad, ako
trupe vlada Mesopotamije ne ostave tamošnje britanske militarne
tvrdjave na miru. Britanski avijoni su već bambardovali avijonsku
stanicu Bagdada razarajući zgrade i 22 avijona. Daljne vesti jav
ljaju da se širi velika propaganda protiv Britanije u svim zemljama
Kliskog Istoka sa namerom da se podigne "sveti rat" protiv Brita
nije i čine se pokušaji da se Arapi još jednom zavade sa Jevrejima
Palestini. Poslednje ve^ti javljaju da su se oni već sukobili.
Očigledno "sveti rat" tako-zvanog Moslemanskog Sveta pred
stavljao je borbu domaće vladajuće klase protiv imperijalizma ma
koje imperijalističke zemlje. Ali one sile koje prete da će još pokre
nuti Moslemanski Svet protiv Britanije ne predstavljaju domaću
vladajuću klasu tog predela sveita nego nacistički imperijalizam.
I sama vlada Mesopotamije je sluškinja nemačkog imperijalizma
i zbog toga se bori protiv britanske navale.
Medjuvremeno, Britanija se trudi kako, će moći sprečiti da bo
gata uljana vrela Mesopotamije, ne padnu u šake Nacista kao što
padoše uljana vrela Rumunije jer, vele, tada bi Britanija oskudeva
la u olju da snabdeva u dovoljnoj meri svoju ratnu silu na ko*nu
kad i na Sredozemnom JMtoru. U tom aluča^u *©na bi marala od
cve zemlje kupovati ulje što ne bi ni malo ožalostSo amerilte
uljane magnate.
A da ulje Mesopotamije ne padne ili da padne, u nacističke
ruku nesretni radni narod te zemlje pati od bombi, požara i od
bola što će videti kako se njegovi, sinovi bore i ginu za gnusne
imperijalističke interese. Tako ta dva najveća pljačkaša u istoriji
pljačke nacisti i "demokrati" čine pustoš i ubijaju nedužni
narod gde god se nalazi slabija zemlja koja ima nešto što je tim
krvoločnim pljačkašima potrebno da dalje pljačkaju i ubijaju ovaj
nesretni radni narod celog sveta.
čovećart-
stra od morije Klasn*
Vla­
davine uspostavljanje Slo
bodne Zajednice Drugova
i Drugarica—Industrija!-1
ne Republike Rada.
u
nji­
već
prc'iv inte­
celu 1942.
go­
ne \n\n Roosevelt i Wilson.
CLEVELAND, O. THURSDAY, MAY 8, 1941.