Radnička borba = Workers' struggle. [volume], May 08, 1941, Image 3

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
STKAN* Sr--* PAWS.
Vi fiioia lica svoga ne
samo za rad ujete svoj hleb nego
stvarate ogromno bogatstvo koje
vama ne pripada, jer ga od vas
krade kapitalistička klasa, već
ste se naslušali, načitali i nagle
dali, preko radija, buržoaskih no
vina, u bioskopima i drugamo, da
se postojeći svet deli na dva de^
la "demokratski" i nacistički, da
je poslednji varvarski, zlikovski,
krvoločan, drugim rečima, "demo
kratska" buržoazija nema dovolj
no pogrdnih reči sa kojima da os
lika brutalnost nacističkog kapi
talizma, a prvi, "naravno," je vr
lo "civilizovan," brani "slobodu"
i potištene narode. Drugim reči
ma, vi već skoiro tri godine slu
šate kako je Hitlerova ganga gad
na, a "demokratska" lepa, da su
prvi djavoli, a drugi "andjeli."
I zaista mi smo skloni verovati
svim "demokratskim" tvrdnjama
protiv gadnog nacizma, jer smo
mi, od početka kada ih je "demo
kratska" buržoazija pomogla da
se
na vrh političke vladavine oni
popnu, bili prvi da ih napadne
mo.Mi smo izneli i napadali zlo
činstva Mussolini-eva, kada on
beše smatran od vidnih plutokra
ta ove zemlje kao idealni vatro
gasac klasne borbe da su se oni
čak i otvorno izjavljivali da ova
zemlja treba takvog gangstera,
kao što reče pri povratku mu iz
Italije umrli Sudac Gary. Mi smo
napadali Hitlera kada je "demo
kratski" Wall Street zajmao mili
one tom sadistu da se na presto
učvrsti. Da, mi verujemo svim
optužbama "demokratije" protiv
nacista i fašista jer ih mi dobro
poznajemo.
Ali je istina da
ie
gangstere
mrzi tako kao što veli "demokrat
ska" buržoazija da iji mrzi iz
dna duše? Da vidimo.
Prirodno je da ni jedina osoba
neće u svoju kuću primiti dobro
voljno onoga kojeg iz dna duše
mrzi, dušmanina svoga. On će od
biti da primi sve što mu nudi taj
mrski gangster, tojest, ako je on'
slobodan i moćan da tako postu-'
pi. I on od takvih gnusnih osoba
ni centu' neće primiti jer bi se
pred svetom kompromitovao i po
nizio tako nisko d** ni jednom
poznaniku ne bi mogao u lice po
gledati. Drugim rečima, da jedan
čovek primi od svog najvećeg raz
glašenog dušmanina novac on bi
pred svetom imao crn obraz da
ga ni najjači sapun ne bi mogao
oprati.
U London« izlazi časopiapo i
menu, "Economjst." U svom izda
nju od 25. januara ove godine on
je izneo činjenicu da nemaČki na
cisti, Hitlerovi gangsteri, ulažu
milione u ovoj zemlji, te kupuju
deonice General Motors, United
States Steel i Radio Corporation
of America. I "Friday" časopis sa
slikama doki.zuje da taj novac ti
nacistički gangsteri pljačkaju od
siromašnog naroda da ga bajagi
kupe za pomoć nastradalim. Ali
to ni malo ne smeta "demokrat
skim" plutcikratima pomenutih
firmi da prime taj gadni novac
od još gadnijih gangstera. I po
menuti časopis, "Friday" redja
nacističke vodje koliko koji ima
uloženog noVca s ove strane At
lantika:
Dr. oseph Goebbels poslao je
$1,850,000 u Argentini i da on u
J-ažnoj Americi ima preko četiri
miliona i po dolara uloška. Taona
cifra je $4,635,000.
Dr. Joseph Goebbels poslao je
rata počeo je slati svakog mese
ca izmed ju 50 i 60 hiljada dolara
,u ovoj zemlji i zemljama Južne
Amerike, jamačno najviše u ovoj
zemlji, jer se hvali njegov age
nat Franz Borseman da ima do
bre veze u Chicago i San Fran
cisco! •.
Heinrich, Himmler,: glav* zlo
glasnog Gestapo-a, uložio je pre
ko dva miliona dolara u ovoj zem
lji i zemljama Južne Amerike.
Joachim von Ribbentrop, glav
na sila iza Hitlera i ministar ino
strane nacističke politike uložio
je $3,
165,000 u stranim zemlja
ma uključujoći i ovu našu "demo-
OVO.
ikratijiF.w Jfjegov agenat t* Sje
dinjene Države beše Heinrich
Marbau, koji je dobro
poznat
u
New Yorku i Chicago kao brznes
kolega Adolf Hitlera i Ribben
tropa.
A zloglasni Herman* .Goering
skoro je poslao $1,250,000 u Bra
ziliji, ovdašnji njegov aganat Ed
uard Foeckl za njega je uložio u
početku rata $750,000 u Penn
Railroadu, Bethlehem Steel i u
drugim zalozima Sjedinjenih Dr
žava.
Ostavićemo, za motnenat ^ta
nje zašto "demokratski" kapita
listi primaju pare nacističkih
gangstera i zabavićemo se sa pi
tanjem zašto ti sadisti šalju svoje
pare u "demokratijama"? Ovo pi
tanje je interesantno jer nas vodi
do logičnog zaključka da nacistič
ke vodje nemaju mnogo vere u
svoj "novi red." U stvari taj nji
hov postupak govori jasno da oni
nemaju ni malo vere da će tnoći
držati nemačku radničku klasu i
radni narod potištenih država
dugo u potčinjenosti, a da imaju
veću veru da će "demokratije"
moći držati svoju radničku kla
su duže u najamnom robovanju.
Ovim postupkom su ti kasapi čo
večanstva otkrili slabost, unutraš
nju sakrivenu slabost svog zli
kovskog uredjenja, koje neoba
veštenim radnicima zadaje veliki
strah verujući da je nacizam ne
pobitan.
To beše Marx koji nam skoro
nazad 100 godina reče da kapita
listi povlače kapital -iz propada
jućih poduzeća i ulažu ga u obe
ćavajuća izrabljivajuća poduze
ća. Stvar je razumna. Kada deo
nice jedne firme posednici pro
daju i ma njihovo mesto kupuju
deonice druge firme istog proiz
voda da nešto radikalno fali pr
voj firmi, da.je ona na ivici pro
pasti. Jer onaj kapitalista koji
će prodati dobre deonice u zame
ni za loše mora da je gotov za
ludnicu.»A nemački gangsteri mo«
ovom smislu reči. Oni se boj( i
će evropski proletarijat pre nego
što će se izmiriti zaraćene impe
rijalističke sile ustati i o zemlju*
trepnuti i na sto komada razbiti
nacistički kapitalizam pod kojim
on pati neopisive muke. A prole
tarijat ume tako šta da urad* u
procesu imperijalističkih ratova.
I oni gangsteri Hitler i Ko.—
imaju nadu da će na kraju kraje
va biti kapitalizam ove zemlje
koji će moći da obračuna sa po
bunjenom evropskom radničkom
klasom. I čitaoc je primetio da
nacisti ulažu svoj novac u ratne
industrije ove zemlje.
Sada se možemo povratiti pi
tanj« kako mogu "demokratski"
kapitalisti da prime prljave pare
od mrskih nacističkih gadova?!
Ovo njihovo primanje nacistič
kih uložaka potvrdjuje još više
očiglednu činjenicu da je kapita-:
lizam internacionalan, tojest, sve
su deonice izložene prodaji i ku
povini na svetskoj pijaci. Dru
gim rečima, nema suštg.stvene
razlike izmedju nacističkih i "de
mokratskih" kapitalista. Za rad
nike koji rade u ovdašnjim tvor
nicama nema nikakve razlike ko
im kožu dere, tojest, da li njihov
višak vrednosti dele medjusobno
(rtacistički i "demokratski" kapita
listi ili ih samo izrabljivali "de
mokratski" ili nacistički pljačka
ši posebno. Ali velika promena se
mora desiti u glavama radnika
kada znaju da su njegovi izrab
ljivaći jedni i drugi kapitalisti.
Kada "demokrati" prodaju svoje
deonice nacistima da s njima dele
od američkih radnika ukradeni
"višak vrednosti," oni potvrdj-u
ju činjenicu koju mi stalno po
navljamo da bi ubedili što veći
broj naše klas«, da su oni svi krv
ni neprijatelji radnika svih kapi
talističkih zemalja.
I kada svi "demokratski" apo
logičari kapitalizma u Washing
tonu i drugamo ustaju protiv rad
nika kada ovi traže povišicu na
jamnice i naterani su da štrajku
(Nastavak na 4. strani.)
Kapitalizam je. cistern izbrablji
vanja koji se zasniva na privat
nom vlasništvu sredstava za pro
izvodnju. Kapitalizam je sistem
lopovluka. Profit je Bog kapita
lizma. Kao i ositali Bogovi, tako
i Bog profit traži sve više i» više
žrtava, sve više i više znoja 1 kr
vi. Tako ti je sa bogovima.
Dnevne novine rekorduju silne
žrtve koje padaju po bojnim po
ljanama Evrope i Azije, kao i žrt
ve koje padaju po gradovima nad
kojima lete avijoni smrti. Nisu to
jedine žrtve. I u takozvanom mir
nom vremenu, nema dana, nema
sata kada ne padaju žrtve Bogu
profitu. Koliko pulta smo se zgra
žali čitajući, u nekim slučajevima
i prisustvujući, katastrofama u
rudokopima, tunelima i čeličnim
tvornicama.
Prestala je to biti neka novost,
kada radnik pogine u tvornici.
Ali medju radnicima ima izvan
rednih ljudi. Takav jedan izvan
redni beše Paul Barać.
Paul Barać bese izvanredni
radnik pošto je om bio jedan od
malog broja, kada uzmemo ogro
man broj radničke klase, koji je
posvetio svo svoje slobodno vre-
gu biti beani, ali oni nisu lndi u 'fliome dolara zajma Kajsekovoj vladi zbog ne
zavisnosti Kine. Ona nesretna kapitalistička
zemlja koja prima zajam od silni je kapitalistič
ke zemlje gubi svoju nezavisnost i mora igrati
onako kako joj kreditorka ili kreditorke na
lažu. Dakle, Jugoslavija se nije ni rodila ne­
P&vle B&rać je pbgiritio.
me na radu za najuzvišeniju1 stvar kao da se nije plašio na bojnom
u istoriji ljudskog roda za os
lobodjenje radničke klase ispod
najamnog ropsitva. Ali pre nogo
(Nastavak sa 2. strane.)
da je Britanija držala Salasiju, cara pale Eti
opije, zbwg platonske ljubavi prema etiopskom
narodu. Samo budala može verovati da Brita
nija troši milione dolara i gubi hiljade vojni
ka u Etiopiji samo da bi povratila "demokrat
sku" "nezavisnost" Abisiniji. Samo budala mo
že v.erovati da je zbog toga Britanija branila
Norvešku i da kaio Sala^ija tamo čuva njenog
kralja. Samo budala može verovati da ova zem
lja daje stotine miliona dolara zajma zem
ljama Južne Amerike samo da bi se ome ne
zavisno održale. Samo budala će verovati da
Britanija i ova kapitalistička zemlja daju mi­
Svetskim vladama i
(Nastavak sa 1. strane.)
Izdati od vlastodržaca svojih spasavajte se!
Izdati od crkava izbavljajte se!
Ako se ne sjedinite da sprečite katastrofu,
koja se sprema, vaša je propast zapisana.
Borci za stvar Slobode zar da se sa vama
ponište plodovi životnog vam rada?
Pomakači sirotinje zar Ćete napustiti hadu
da je izvučete iz kaljuže?
Preobražavatelji društva zar ćete čekati
dok judaci ne stvore pustoš?
Radnici na zidanju kooperativne zajednice
zar ćete gledati da je ubijaju pri rodjenju?
Upamtite! Oni vas poticahu na oružje u
svrhu mira.
Naoružali ste se, i rat je došao i spalio vas.
Održana beše javna debata o
Porudžbinu s novcem treba slati na adre#®:
•. -V A
volucije bio u stan u, ugleda zapadne izmedju željeza kojeg je
plod svoga rada on izgubi svoj ži
vot u čeličnoj tvornici Wheeling
Steel Corporation.
U ponedeljak 5. maja oko 4 sa
ta ujutro desi se nesretan slučaj
koji ote iz naše sredine ovog
izvanrednog radnika-revolucionar
ca, našeg dobro-poznatog i uni
verzalno obljubljenog druga Paula
Baraća. Detalji ovog nemilosrd
nog ubistva grozni su. Neka nam
ova grozota posluži kao podstrek
na sve oktivniji rad u kojem je
drug Barać tako uživao i drago
voljno obavljao.
Kao čelični radnik drug Barać
je radio na mašini koja seče i ve
zuje željezo. Kao pravilo, na ovoj
mašini rade dva radnika. Mašina
je snabdevena sa "Automatic
Push-Botton Switch" kojeg se mo
ra pritisnuti pre nego što se ma
šina kreće. Originalni metod o
perisanja mašine zahtevao je da,
jedan radnik radi na "switch"-u
a drugi da prikuplja željezo za
rezanje i vezanje. Pre nedugog
vremena, u suglasju sa kapitalis
tičkim održavanjem, posao je mo
rao vršiti jedan radnik. (Govori
se da je drug Barać nedavno re-
polju za vreme Prvog Svetskog
rata koliko se plašio na tadanjem
mu poslu.) I tako u ponedeljak
što je ovaj izvanredan radnik re-i u jutro oko 4 sata, drug Barać
Medjunarodan kapitalizam i male "nezavisne" zemlje.
A
DEBATA
izmedju Cvetkova i Leontića pred sudom
Marksizma i istorije.
Pre dvadeset i tri godine, u početku stvaranja Jugoslavije, kad je jugoslavenska bur
žoazija slala razne svoje agente u ovu zemlju, da traže moralnu i materijalnu potporu od
ovdašnjih jugoslavenskih Jadnika* za stvaranje "velike jugoslavenske države", tada su ti
agenti govorili jugoslavenskim radnicima, kako će u "novoj jugoslavenskoj državi' vladati
široka "sloboda" i "jednakopravnost" kako će radnik u njoj primati "punu vrednosti svo
ga proizvoda", itd. itd.
jugoslavensko®
,ske buržoazije, Dr. Leontića i predstavnika "socijalizma", T. Cvetkova. Nakon ove odr
žane debate, Radnička Borba je "argvimjnte" debatanta uzela u pretres i stavila ih na Mark
sističko rešeto u seriji članaka, koji su kasnije otštampani o obliku knjige, pod gornjim
naslovom.
Kao što je ova knjiga bila od velike važnosdi za studente istorijskih dogadjaja pre
dvadeset i tri godine, ona je danas još važnija, pošto su istaknute i analizovane činje
nice u njoj skorašnji dogadjaji potkrepili.
Otuda ovu dragocen u i bogatu s istori.isktttt činjerticamaknjigu preporučujemo našim
čitaocima i ostalim studentima* istorijskih dogadjaja. i
Cena joj je 15 centi u mekom a 35 centi u tvrdom povess«.
4 v
da-je ovo tačno istorija nam je sudac.
njihovm narodima.
Upamtite! Oni vas poticahu na oružanje u
korist sigurnosti.
Naoružali ste se, i danas ste još mafije osi
gurani od njihove zločinačke ludosti.
Sada vas opet potiču na stvaranje još pakle
nijih instrumenata, dokle se iz sudova njihovih
laboratorija podiže para kužnih gasova, kojima
da se pali i truje lakih gasova, koji će, izmešani
sa vazduhom, prožeti sve žive stvari svojstvom
raspadanja teških gasova, koji će tonuti ispod
površine i tražiti vas po crevima zemljinim dis
tilovanih u parnim cevima otrova, čije kobne sile
nadmašuju veštinu Cezera Borgija.
Vaša tela, vaša deca, domovi vaši, gradovi
vaši, varoši i sela, njive vaše, to će da budu
nišani.
Budale. Zar ćete saradjivati na svome sop
stvenom razaranju?
pitanju,izmedju predstavnika jugoslaven-
f'
Knjižara Radničke Borbe
jfey^t rif' yVjs
mašina vukla prema sebi. Ostav
Ijen sam, bez ikoga da zaustavi
mašinu, drug Barać je gledao
svoju sudbinu smrt! Mašina
povuče i željezo i druga Baraća
noge do povrh kolena. Ne zna se
da li je iko video kad se ovo de
šavalo. Kažu da prva dvojica rad
nika koji su stigli (millwrights)
pali su u nesvest. Zatim su došli
drugi, medju njima i jedan sim
patičar S. L. P., koji su morali
da pale deo mašine da bi draga
Baraća izvukli, koji do toga vre
mena bi pod mašinom do pasa.
Druga Baraća odnesoše u bolnicu
gde je u velikoj muki umro u
7:3Q istog jutra.
Buržoaske novine pišu da su u
bolnici našli za potrebno da od
redu ranjenog noge. Laž, Je to.
Već je ustanovljeno da je tvornič
ki doktor podigao cipelu kod ma
šine gdq se je nezgoda desila i
bacio je na hrpu željeza. Kada
jedan radnik reče doktoru da je u
cipeli noga, doktor ponovo pogle
da, vidi nogu pa opet baci i ci
pelu i nogu na hrpu željeza. Dru
gi dokaz dolazi od člana S. L. P.
koji je gledao mrtve "ostatke dru
ga Baraća u mrtvačnici. Ovaj
drug svedoči da mrtvi ostanci po
tvrdjuju činjenicu da drug Barać
(Nastavak na 4. strani.)
TF!"
zavisna, niti je mogla da se ikada otkupi, »»i
je stalno sve dublje i dublje ulazila u, pauč
nu mrežu medju narodnog kapitala. I kada se
kao satrap "demokratija" borila protiv nacis
tičke Nemačke, ona nije branila svoju neza
visnost, nego je držala! nemačku vojnu silu za
12 dana da bi «se Velika Britanija za to vre
me drugamo jačala. I hiljade sinova radnog
naroda te nesretne zemi'je padoše kao orudja
britanskog iJi "demokratskog" imperijalizma,
protiv nacističkog imperijalizma. Zbog toga
smo rekli za vreme stvaranja prop&ie Jugo«
slavije:
"Pokret a#,.. #fc?acaru« m*iih nacionalnih
država može poticati od samo dve grupe
ljudi: od istorijskih budal ili od svesnih ili
od nesvesnih agenata kapitalizma. U oba sita*
čaja on je reakcionaran."
Cleveland, Ohio
Pokrenuta kampanja za Zlatni
Jubilej Weekly People-a, u koliko
se odnosi na našu Federaciju,
uspešno je privedena kraju. Naši
Ogranci i članovi ovu uspešnu
kampanju uzeli su ozbiIj.no i svoj
ski se predali na posao da pod
mire svoje kvote. Svi naši Ogran
ci, sa izuzetokom dva, podmirili
svoje kvote, a neki i prebacili,
što. je za svaku pohvalu. Dva Og
ranka, koji nisu podmirili svoje
kvote, možda će podmiriti, pre
nego se konačno zaključi ova
kampanja.
Naša je opšta kvota bila
$905.00, dok smo posiali Nacio
nalnom Uredu $859.27, aključuji
ći novac od prodatih "dobrovolj
nih markica."
M*i se osećamo vrlo zadovoljni
s ishodom o've kampanje, a ja
mačno da će se osećati svi naši
članovi i simpatičari. Naši su čla
novi i simpatičari pojmili važnu
ulogu naše štampe, a osobito
ovom prilikom, glavnog partij
skog organa, WEEKLY PEO
PLE-a. Kada oni ne bi tako poj
mili i shvatili neocenjive usloge
WEEKLY PEOPLE-a za stvar
radničkog oslobodjenja, oni ne b:
tako odano i požrtvovano radili
da svoje kvote podmire.
Kao što naši članovi i simpa
tičari s ponosom gledaju na svoj
revolucionarni pokret, odano i oz
biljno za njega rade, tako isto
naš pokret s ponosom i odušev
ljenjem gleda na svoje prvrženi
ke. I dok naš pokret se sastoji iz
ovakih odanih, lojalnih i požrtvo
vanih članova i njegovih simpatiča
ra, on neće promašiti obaviti svo
ju funkciju u današnjem kritič
nom vremewu. On će uspeti klas
no prosvetiti i organizovati ame
rički proletarijat i učiniti kraj da
našnjem nepodnošljivom stanju
za našu klasu, te uspostaviti novi
društveni poredak, u kome će svi
korisni članovi društva uživati
plodove svoga rada u kome će
svi nejaki i nesposobni članovi
^društva, takodjer uživati plodove
društva, isto onako, kao i oni koji
će učestvovati u foHštvemoj pro
izvodnji.
Baš je to razlog zašto naši čla
novi i simpatičari tako oduševlje
no i istrajno rade za našu ideju,
jer su oni ubedjenja da će naša
oslobodilačka ideja biti ostvarena
i njihova dela biti nagradjena.
Kad ne bi bilo takvog ubedjenja
kod našeg članstva, rad koji oni
obavljaju ne bi se mogao obaviti,
još kada se ima u vidu mnoge po
teškoće i smetnje, koje oni svo
jim odlučnim i izdašnim radom
obavljaju.
Kao što je Marks mnogo pola
gao na proleterski nagon, tako i
mi mnogo polažemo nadu i pouz
danje u naše članstvo i simpati
čarstvo, da će sa svojim neumor
nim radom uspeti okupiti američ
ku radničku klasu pod revolucio
narnu zastavu Socijalističke Rad
ničke Partije, usvajajući njen
program i sebe osloboditi najam
nih okova.
Naš prosvefcao-agitacioni rad
mora da se stalno uvećava, jer
svakodnevni svetski dogadjaji ta
ko nalažu. U našem' radu na ovo
me polju ne sme biti popustilji
vosti. Sve naše sile koje nam sto
je na raspoloženju trebamo ih is
koristiti, jer prilike koje danas
imamo za našu stvar, možda ih
sutra ili prekosutra nećemo ima
ti. Zato ih moramo iskoristiti do
poslednjih granica mogućnosti.
U ovoj našoj kampanji za Week
ly People mnogi su naši simpati
čari uzimali živog i aktivnog u
češća, osobito po našim Ogranci
ma, te nam omogućili da sakupi
mo gornju svotu novca. Jedan naš
simpatičar (A. B.) iz Burgetts
towna, Pa., poslao nam je za gor
nji fond $5.00 od svoje strane
$4.00 i $1.00 od jednog radnika
za-kojeg kaže da se i on nalazi
na relifu, kao što i na& simpa
car.
Svima nama je poznato stanje
radnika koji živi na relifu sa svo
jom porodicom, fo je težak i če­
BROJ 1$. No. 19.
iini
meran život, ali pored svega to
ga, radnici, kao što su gornja đva
radnika, kada shvate svoju duž
nost, te potrebu za revolucionar
nu štampu, oni su u stanju da od
kinu od svojih i svojih porodica
usta, i prilože za revolucionarna
štampu. Zar ova dva radnika nei
pružaju veličanstven primer osta
lim radnicima, a nama daju ne
pokolebljivu nadu i pouzdanje u
našu klasu, da ona neće dugo tr
peti nad sobom tiraniju i izrab
ljivanje.
Toliko smo Iputa naglašavatii
požrtvovanost i lojalnost naših
simpatičara, te podvlačili, da ni
jedan pokret nema takve odane,
lojalne i požrtvovane simpatiča
:re, kao što ih ima S. L. P. U
prošloj rubrici naši su čitaoci mo
gli primetitii takav primer iz
Clevelanda. Ovoga puta imamo iz
veštaj iz Cincinnati, sličan ono
me iz Clevelanda. Drug J. Sterm
thal, organizator Ogranka Cin
cinnati, paše nam da su imali us
pešan drugarski sastanak kod
njihovih simpatičara, M. Salaća.
Na tom drugarskom sastanku,
prema izveštaju druga Sterntha
la, napravili su preko $39.00. Ova
svota je bila namenjena za nji
hovu kvotu sa Zlatni Jubilej
Weekly People-a, a njihova je
kvota bila $40.00. Znači falilo im
je nekoliko centi da dopmire svo
ju kvotu, i tih nekoliko centi na
doknadili su iz svoje blagajne.
Primer našeg simpatičara Sala
ća, jeste za drugarsku pohvalu, s
kojim on pruža dobar primer i
ostalim našim simpatičarima, da
ga sleduju.
U okrufhOm pismu C. U. Og
rancima i članovima, od 14. apri
la, istaknuto je stanje naših pret
plata, te potreba više aktivnosti
na ovom polju rada. Prema dobi
venim izveštajima, naši Ogranci
poduzeli su mere da se stanje
naaih pretplata poboljša. Drug
Wm. Kelenić, (organizator Ogran
ka Milwaukee, piše da će njihov
Ogranak svoga Agitacionog Od
bora broj članova povećati sa
3 na 9. Ovo je dobar znak na
strani Ogranka Milwaukee, koji
će na taj način rad na prosvetno
agitacionom polju znatno pove
ćati.
Takodjer smo primili izveštaj,
kao odgovor na gornje pismo od
Ogranka Detroit. Drug šćepović,
organizator Ogranka Detroit, pi
še da je na njihovoj seđ"ici, kad
je gornje pismo pročitano, ras
pravljano i odlučeno da proglase
Maj mesec, CRVENIM MESE
C0!M. U vezi s njihovom odlu
kom, drug šćepović objašnjava:
"Okružno pismo Ograncima i
članovima u vezi s pretplatama
na Radničku Borbu, pročitano je
na članskoj sednici, te na.kon du
že diskusije, beše odlučeno da
mesec maj proglasimo CRVENIM
MESECOM. To znači da bode me
sec opšte agitacije. Da svi člano
vi idu od kuće do kure, za pret
plate, prodavanju literature, i vr
še opštu agitaciju.
"A u iduću nedelju, u 5 sati u
jutro, krenućemo se da rasturu
jemo letake. Tebi je poznato na
koji »način mi rasturu jemo leta-,
ke."
Odluka Ogranka Detroit, sa
kojom su proglasili maj mesec
CRVENIM MESECOM, jeste od
luka svoga vremena. Ovake i slič
ne odluke trebaju svi maši Og
ranci da donesu i da sve svoje
snage valjano i, sistematski orga
nizuju, tako da maj bude zaista
crveni mestjc.
Osltal* naši Ogranci sleđujte
primer Ogranka Detroit, jer tako
čas naše potrebe iziskuje. Više
pretplata na našu štampu, znači
više klasmosvesnih radnika i rad
nica, bez kojih ne može biti na
šeg i naše klase oslobodnjenja, a
da bi se oslobodili najamnog rop
stva.
KAPITALIZAM SE MORA RA
ZORITI!
7 P. S. \n\n 3*13 St. Clair Af«.