Radnička borba = Workers' struggle. [volume], May 15, 1941, Image 1

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
MUPASA SREDSTVA.
Prosvećivanje radničko
klase a duhu Marksizmi,
da su rad i kapital nepo
mirljivi neprijatelji orga
nizovanje radničke klase o
jednu Revolucionarnu Po
litičku Partiju za osvaja*
nje i razaranje Politička
Driave kapitalizma orjra
nizovanje radnika I u jed
nu revolucionarnu Indus
trijalnu Juniju za uzima
nje, držanje i kretanje svili
zemaljskih industrija.
VOL. XXXIV. GOD. XXXtV.
Kroz kapitalističku Ameriku.
"Najveći profiti od 1929."
Sa velikim zadovoljstvom buržoaske novine javljaju da i®
kapitalistička klasa 1940. godine dobila najveći profit od 1929.
Oko jednu hiljadu poduzeća pokazuju da je njihov "čist" pro
fit bio minule godine od $2,164.153.818, koja svota |e 25 posto ve
ća od profita 1938. godine.
Ali nisu sve' uključene korporacije dobile veći "čist" profit
minule godine od pretprošle godine, jer izveštaj veli da se korpo
racije čije industrije proizvode potrošačke espape, za održavanje
života, dobile manji profit. Tako su jedanaest mesarnih, devet pe
karnih, pet povrćnih i voćnih, trinaest poslas'tičarnih, dvanaest
mlekarnih, i sto i dve firme raznog odela dobile manji profit od
1939. godine, što znači da su gotovani "odbranbene industrije"
proizvodnje za ubijanje i razaranje dobili mnogo više, profita
pomenute godine nego što prosečan iporast u izveštaju to dokazuje.
Ali neko može primetiti da dve milijarde dolara profita ne
pokazuju da se radnici tako mnogo u tim industrijama izrabljuju.
Tačno je da "čist" profit zabašuruje groznu činjenicu velikog iz
rabljivanja radničke klase. Ali pri ruci imamo neke brojke, Činje
nice, koje će baciti ne premalo svetlosti na ovaj predmet. G. Grace,
predsednik Bethlehem Steel Corporation, od 1930., doibija proseč
BO godišnje $815.000 prošle godine je L. B. Mayers dobio "pla
tu" od $697.048 G. HiU, magnat duhanske korporacije, primio je
naime "plate" $456.415 E. T. Weir, glava National Steel Corpo
ration, dobio je $345.000, a G. R. Fink predsednik iste korporacije
primio je $245.000, naime Oplate."
Redjaju se sijaset predsednika i potpredsednika koji primaju
svaki nad $60.000 godišnje, za nagradu što su bili u stanju najviše
pretvoriti ukradeni "višak vrednosti" u "čist" profit za zlatne san
duke pljačkaške pliutokratije. Ovde se na uračunavaju 31 osoba, vr
hovni gotovani, koji su sigj^j ^Jt»iJi_3^940, _gQ,dine ia&M* mi
lionadolara dohotka. Pa onda, ovde se neuračunavaju ogromni porezi
od milijardi dolara, potrebni državi za naoružavanje do zuba. Ovde
se neuračunavaju drugi troškovi za otpravljanje raspiikućnih ka
pitalističkih poslova.
I kada se sve gornje uzme u obzir, onda se može dobiti jasni
ja slika ogromnog stepena izrabljivanja radničke klase. I kada
se sve ovo uzme u obzir onda se nije čuditi kaipitalističko'j klasi
da će se držati ovakvog sistema, koji joj daje sve, u zamenu za
ništa, i po ceifi mora krvji.
"Proizvodimo bombaše."
Predsednik Roosevelt je naročito udario sa glasom urgiraju
ći avijonsku industriju da proizvodi što brže i više bombaša, da
lekosežnih bomjbaša, koji mogu da putuju hiljadama milja, i koji
mogu da sobom nose bombe od hiljade funti težine. To traži glava
najveće kapitalističke zemlje, (odnosno, "demokratije" na svetu.
To Predsednikovu naredbu sa vrlo velikim osmehom primaju
i žure se da je što bolje izvrše iposednici avijonske industrije i in
dustrija koje stvaraju delove za te velike, dalekosežne bombaše.
Buržoaske novine tu naredbu primaju oberučke i žao im je što
nije davno istu izustio Predsednik Roosevelt.
Alii radni narod, odnosno, radnička klasa, nerado sluša takve
naredbe jer one slute zlu, buri krvavoj buri. Ona oseća da se
ova zemlja sve brže i bliže primiče k ratu i izgleda da se u njemu
već topi. Sam sin Predsednika Roosevelta u Egiptu, na svom mi
litarnom putovanju reče, da je ova zemlja potpuno u ratu sem što
nije poslala svoju vojšku. VJeć se govori da će te bombaše terati
američki avjjatičari u uniformama. Usuprot pretnji nacističkih
l-atujućih zemalja da će potopiti svaku američku ladju ako udju
u ratne zone, kao što je Crveno More, ova zemllja će poslati ame
ričke /ladje sa američkim mornarima tamo da budu bombardova
ne, što će značiti potpuni ulazak ove zemlje u svetsko krvopro
liće. Već se ne postavlja pitanje "Da li idemo u rat?", nego se
(pitaju ljudi, "zašto idemo u rat?"!
Zašto se buržoazija veseli ulasku ove zemlje u rat i milo »lu
la naredbe ratne pripreme? Zbog toga što se ovaj rat vodi za im
perijalističke interese jedne šake stanovništva ove zemlje koja je
(pograbila svo društveno bogatstvo. Ona u njemii vkli svoje poja
čanje duži život.
A zašto se radnička klasa i ostali radni narcd mrgodi (pri jpo
iniali da će ova zemlja ući u rat? Zbog toga što za radnike ovaj rat
imači veće obespravljenje, veće izrabljivanje i_ veće ubijanje njih
ovih najboljih sinova veću pogibiju, veću smrt.
Tako u ovom klasnom rastrojenom društvu nema ni jedne tač
ke na kojoj še te dve nepomirljive klase mogu složiti. Svaka tačka
anači dobro za jednu a zlo ža drugu klasu ili obratno. Razlika je
samo u tome, što se uvek u ovom društvu usvajaju mere koje ko
riste jednoj šaki stanovništva ove zemlje, a štete ostaloj ogromnoj
većini ove zemlje. Zbog toga je u linteresu većine stanovništva
radničke klase da se reši kapitalizma i svih njegovah groznih
pretnji.
A radnička klasa može sa skoro nepojmljivom lakoćom uništiti
kapitalizam, jer je ona jedini ljudski faktor u zemaljskoj proiz
vodnji, bez čije se volje ne bi ni jedan točak ma koje tvornice,
željeznice itd., mogao konstruktivno kretati. Kada bi ona bila po
litički i industrijalno organizovana, pred njom bi se kapitalizam
raspao tom proletai aneg.
Samo, doktorsko ođelenje Ame
ričke Vojske i Mornarice zapanji
lo se kada je saznalo da su izme
đju 40 i 45 po sto draftovanih
mladića, izmedju 21 i 35 .godha
starosti, odbijeni da služe »prisil
no u vojsku zbog lošeg zdravlja.*
Izveštaj veli da najveći iproce
nat mladića pate zbog pokvare
nih zuba. Zatim bolesni mladići
pate zbog slabog srca i cirkulaci
je krvi. A za ovim se redjaju raz
ne druge bolesti.
Tolko su slabi neki draftovani
mladići, reče jedan vrhovni dok
tor Armije, kada su kleknuli po
doktorskog naredbi nisu se mogli
sami podići bez pomoći druge o
sobe.
Zabrinuta su kapitalistička gos
poda i priznaju da imaju pri ruci
polovinu bolesne nacije. Sami
zvaničnici kapitalizma vele da je
ovo velika sramota za naciju koja
poseduje najveće bogatstvo da su
skoro polovina najboljih mladića,
njenog "cveta" stanovništva, to
liko bolesni da ne mogu proći ni
puku armijsku vizitu. Oni su za
brinuti, jer nakon što se ti odbi
jeni mladići vrate svojim kućama
oni će nastaviti proizvoditi bo
lesni i još bolesnije u koliko
duže rade i u koliko više stare.
Oni, doktori, vele, poduzeće kam
panju da urade sve što mogu da
se polovina nacije ozdravi. Za
one koji ne mogu platiti za dok
torsko periodično pregledavanje i
medecinu oni preporučuju da se
obrate besplatnim medicinskim o
delenjima.
Ali šta je prouzrokovalo te po
kvarene zube, slaba srca, slabu
cirkulaciju i druge bolesti od ko
jih polovina najboljih sinova rad
ničke klase pati? Radnici mogu
vrlo loko na ovo pitanje odgovo
riti. Jamačno je da se zubi tih
miliona mladića nisu pokvarili
zbog toga što su imali na pretek
slatkiša, nego zbog toga što su
imali hrdjavu hranu, koja nije po
sedovala dovoljno hranljivih sas
tojaka potrebnih za zdrave zube.
A ona hrana koja je nedovoljna
za zdrave zube nedovoljna je i
za ostale organe ljudskog tela da
budu zdravi kao što bi bili da je
Održana beše javna debata o
naslovom.
Kao što je ova knjiga bila ođ v®Mfee
Ne može biti mira bez Socijalizma!
Kn
Organ Jugoslavenske Federacije Socijalističke Radničke Partije Amerike.
Polovina mladeži je bolesna.
hrana hranljivi ja. Drugim reži
ma, ti milioni mladića godinama
pate od "postepenog gladovanja.
Ovo priznaje vrhovno medicinsko
odelenje Armije Sjedinjenih Dr
žava. i
K risa, ljuta križaj vlada ovom
zemljom od 1929., i ona još vla
da, jer se nalaze još oko deset
miliona besposlenih radnika na
ulici, koji se hrane sa onom istom
hranom od koje se razboleše po
lovina mladića američke radničke
klase. U samom početku velike
besposlice ti mladici su tada bili
od 9 do 23 godine starosti. Nji
hovi roditelji i sami cni koji su
bili odrasli za rad izgubiše pos
love skoro polovina radničke
klase nadje se na ulici bez pos
la, bez najamnice, bez potrebnih
životnih namirnica. Hiljade mla
dih momaka i devojaka, pa i mla
dih parova, u divljoj poteri za
radom, nadjoše se u teretnim va
gonima željeznice pftujući bez
ciljno.
Dodje "spasavaoc kapitalizma,"
Roosevelt i on sa svojim njudila
šima sprovede reforwe #a kojim
da se "hrane" milioni besposle
nih. Besposlene radničke familije
dobiše raznu hranu. Ne treba da
mi kažemo da to beše otrovna
hrana, jer to priznaje samo dok
torsko odelenje Armije kada iz
javljuje da je bilo primorano da
odbije izmedju 40 i 45 po sto draf
tovanih mladića zbog preslabog
zdravlja. To beše i još jeste hra
na za besposlene milione koja
postepeno ubija zdravlje američ
kih mlad'ića, članova radničke
klase, jer buržoaski sinovi nisu
ni malo patili zbog slabe hrane
u krizi koja muči radničku klasu
predugih 12 godina!
Tada mi rekosmo da Roosevelt
ne "hrani" besposlene zbog toga
što je on prijatelj radničke kla
se, nego zbog toga da bi se kapi
talizam očuvao od propasti, jer
postepeno gladovanje nije tako
primetljivo, kao što bi bilo naglo
gladovanje, tojest, brzo umiranje
od gladi, što bi nateralo radnič
ku klasu da postupi ne u intere
su održanja kapitalizma, jer se
učinak postepenog gladovanja vid
DEBATA
izmedju Cvetkova i Leontića pred sudom
Marksizma i istorije.
Pre dvadeset i tri godine, u početku stvaranja Jugoslavije, kad je jugoslavenska bur
žoazija slala razne svoje agente u ovu zemlju, da traže moralnu i materijalnu potporu od
ovdašnjih jugoslavenskih radnika, za-otvara nje "velike jugoslavenske države", tada su ti
agenti govorili jugoslavenskim radnicima, kako će u "novoj jugoslavenskoj državi" vladati
široka "sloboda" i "jednakopravnost" kako će radnik u njoj primati "panu vrednosti svo
ga proizvoda", itd. itd.
jugoslavenskom
ske buržoazije, Dr. Leontića i predstavnika "socijalizma", T. Cvetkova. Nakon ove odr
žane debate, Radnička Borba je "argumente" debatanta uzela u pretres i stavila ih na Mark
sističko
rešeto u seriji članaka,
koji
su kasnije otštampanii u
važnosti
dvadeset i tri godine, ona je danas još važnija, pošto »u istaknute i analizova®« činje
nice u njoj skorašnji dogadjaji potkrepili.
Otuda ovu dragocenu i bogatu s istorijskim činjenicama knjigu preporučujemo našim
čitaocima i ostalim studentima istorijskih dogadjaja.
Cena joj je 15 centi u mekom, a 35 centi u tvrdom povezu.
Porudžbinu s novcem treba slati na adresu:
Knjižara Radničke Borbe
no ffrimećuje nakon nekoliko go
dina i sada vidimo da imamo po
lovinu sinova radničke klase bo
lesnih zbog nedovoljne hrane, a
kapitalizam stoji još nedirnut što
se tiče temperamenta radničke
klase. Drugi prevaranti, pod mas
kom komunizma i socijalizma,
pseudokomunisti i ipseudosocijalis
ti, rekoše da je Roosevelt prija
telj radničke klase i zavedena,
grdno prevarena radnička klasa
posluša lažni glas sveukupne ka
pitalističke prikrivene reakcije i
ode za Rooseveltom. Rezultat toga
je polovina bolesne radrtfčke kla
se. Radnička klasa ne posluša spa
sonosni glas Socijalističke Rad
ničke Partije da obori kapitalizam
I ona sada mora da pati zbog te
neposlušnosti.
Ali polovina bolesnih mladića
radničke klase jeste tek jedno
veliko zlo čedo zulumćarskog
kapitalizma. Još gora sudbina o
čekuje one zdravije mladiće, sino
ve radničke klase, koji su prošii
doktorsku vizitu u vojsci Sjedi
njenih Država. Jer nisu oni
primili da bi se tamo igrali vojni
ka nego da budu pr^vi vojnici,
tojest, hrana za militarističke to
pove imperijalističkog rata. Ve-!
ran svojoj tituli "spasavaoc ka
pitalizma," Roosevelt sve direkt
nije uvlači ovu zemlju u rat i sa
mo je pitanje vremena da se a
merički vojnici pošalju na At
lantik da učestvuju u "bitci At
lantika," na Crvenom Moru da
prodju Sueski Kanal da liju krv
za očuvanje britanskog imperija
lizma da ne propadne od udaraca
nacističkog imperijalizma i svoje
sopstvene truleži. Sudbina tih
zdravih sinova radničke klase biće
užasna: oni neće čekati da ih go
dinama nedovoljna hrana ones
posobi, njih će mašinske puške i
bombe, a možda i otrovni gas o
nesposobiti naglo, a mnogi njih će
na mesto ipoginuti, kao što užasno
ginu sinovi radničke klase osta
lih ratujućih zemalja. I ovo će bi
ti sigurna sudbina tih zdravijih
radnika ako radnička klasa ne o
bori kapitalizam.
A sudbina nesposobnih za voj
(Nastavak na 4. strani.)
pitanju izmedju predsitavnika jugoslaven­
obliku
knjige, pod gornjim
za studente istorijskih dogadjaja pre
Cleveland, Ohio
i drugih svetskih pljačkaša.
$
N
Važne nedjunarodne vesti.
Neprekidno bombard uju, razaraju i ubijaju.
Iz Londona javljaju 9. maja da su izmedju 300 i 400 britan
skih bombaša bacali nad Hamburgom, Bremenom i drugim nemač
kim gradovima desetine hiljada požarnih i stotine toni vrlo eks
plozivnih bombi. Vesti vele da se u ovom razorstvu upotrebio
novog tipa američki bombaš koji je pomogao da se razore sredstva
nemačkih submarina i druga poduzeća brodogradiva.
Maja 11. nemački bombaši su napali London da bi vratili "žao
za sramotu," ali ako su nemački bombaši bljuvali vatru nad Lon
donom, u isto vreme su britanski bombaši prosipali bombe nad
Berlinom i drugim mestima Norveške, Belgije i Francuske, kao i
nad drugim predelima Nemačke.
Istog daiia uveče nemački avijoni sa bombama pogodiše Bri
tanski Muzej i druge istorijske zgrade. Westminster Abbey gde
se svi britanski kraljevi krunišu, potpuno je razorena. Westmin
ster Hall, čiji svod je od najveće arhitekturne vrednosti, direktno
je pogodjena i samo se drži da ne padne. Britanski Muzej je tako
djer ozbiljno povredjen. Njegova "Egipatska sekcija" je razrušena
i prilično je udarena njegova čuvena biblioteka u kojoj
veni ji Karl Marx kupio podatke za svoja besmrtna dela.
Dole sa svetskim krvoprolićem! Dole sa kapitalizmom!
Ti upe kreću poulične kare Santiagro-a.
ASA SVRHA: Unttte
nje kapitalističkog ure«
jenja uništenje najam
aog ropstva radničke kla
se prenašanje svih zemalj
skih industrija o ruke or
ganizovanih proizvod jača:
v a k o rad ruku potpun
plod njesrovng rada: eslft
bodjenj* cel»«r •'ove^an
at\a od morije Klasne Vla
davine uspostavljanje SI«"
bod ne Zajednice Drugova
i Drugarica Industrijal
ac Republike Rada.
RROJ 20. No. 20.
Berlin priznaje da su britanske bombe napravile štetu. One
su prouzrokovale požar u industrijskom Mannheimu. Bombe su
eksplodirale u Berlinu u njegovom najna»elenijem delu i ne zna se
koliko je života pogubljeno. Jamačno je da su stotine, a možda i
hiljade nedužnog radnog naroda Nemačke pali od udaraca "de
mokratskih" bombi.
A nema sumnje da su nemački bombaši, pored toga što su
razrušiti kulturne zgrade, ubili bezbroj oaoba nedužnih ljudi,
e n a i n e a k e e e
Dvanaestog maja London čuje eksploziju bombi u svojoj oko
lice, što znači da se nemački bombaši vraćaju za ponovni napad
na London britanski avijoni ponovo napadaju nemčke varoši.
I kraja nema razaranju, ubijanju pustoši ovog kapitalističkog
krvoločnog rata, koji se vodi da bi
se
Iz Santiago, čili javljaju 7. maja da je tamo izbio veliki štrajk
radnika gradskih poduzeća. Vlada je proglasila štrajk nezakonitim
prema jednom vladinom rešenju koje je usvojila prošlog februara,
sa kojim se zabranjuje štrajkovanje radnika gradske svojine.
Vlada je izdala naredbu da se uhapse nekoliko štrajkujućih
radnika i nekoliko direktora električne kompanije koju poseduju
kapitalisti ove zemlje. Jamačno je ona to uradila da bi s time do
kazala da je vrlo "nepristrasna," kriveči time poslodavce da su pro
uzrokovan "nezakoniti" čin radnika i kriveči radnike zbog toga što
su ustali protiv većeg nasrtaja domaćeg i stranog kapitala "neza
konito"
Tako se država, kapitalističko sredstvo ugnjetavanja radničke
klase, uzdiže nad društvom, iskorišćavajući jednu klasu protiv dru
ge da s time svoju silu povećava. Tako se ona fašizira.
Ali postojeća vlada čilije, koju glasači nedavno izglasaše, jeste
vlada "ujedinjenog fronta," poslednja svoje vrste. Za nju su
glasali komunisti i drugi "liberali." Kako je takva vlada mogla us
vojiti .zakon protiv štrajka radnika gradskih poduzeća i ostale dr
žavne svojne? Vrlo lako. Dobar primer o ovome imamo u skorašnjoj
nesretnoj Francuskoj. Tamo je vlada "popularnog fronta," sa Dala
dierom na čelu, za vreme generalnog štrajka radnika protiv većeg
kapitalističkog nasrtaja, upotrebila takodjer vojsku da slomi štrajk.
Uhapsila je bezbroj radnika i njena vojska je pucala na štrajkujuće
radnike, i njena vojska je kretala željeznice. Pa zašto da to isto
ili slično ne čini takva vlada u čili!
Dogod vlada sa jednom zemljom vladavina privatne svojine sva
borba i svi napori da se u državi, sluškinji privatne svojine, uspos
tavi prijateljska vlada prema potištenoj radničkoj klasi uzalud se
\odi i uzalud se čine. Jer ma koliko da je buržoaska vlada na po
vršini liberalna, ona je u suštini vladavina privatne svojine i nje
nim se interesima mora ona pokoravati, a koji su uvetk protiv inte
resa izrabljene radničke klase. Z{bog toga će buržoaska vlada uvek
usvajati zakone koji zabadaju nož u ledja radničke klase, koja je
tu vladu izglasala zbog toga je Prvog Svetskog Rata Predsednik
W ilson, potpisao objavu rata iako beš'e izabran zbog .njegove mirov
ne izjave zbog toga Roosevelt postepeno, sada sve brže, ali za si
gurno vuče zemlju u rat, iako je prošlih izbora rekao da on celog
života radi za mir oni svi gaze svoje "liberalne" iprincipe jer su
u službi vladavine kapitala, trajnog i sve većeg neprijatelja radnič
ke klase.
Samo radnička, prasva radnička vlada, koja se zasniva na bes
klasnom društvu, koja će biti sluškinja celog besklasnog čovečan
stva, moći će sva svoja obećalnja ljudski i pošteno cbavljfati, j'er će
ona biti vladavina Socijalističke Industrijalne Republike Rada, ko
ja neće trpeti i u kojoj neće biti mesta za licemernost i birokratizam.
je još
unaipređili
ču­
interesi
jednih \n\n 3413 St. Clair Ave.
CLEVELAND. O. THURSDAY, MAY 15, 1941.