Radnička borba = Workers' struggle. [volume], May 15, 1941, Image 3

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
STRANA 3. PAGE 3.
z prasne
ti ovom broju na drugom mes
tu donosimo jedan uvodnik, pod
naslovom: "Jugoslavija i Socija
lističko Uredjenje," koji se poja
vio u 34. broju RADNIČKE BOR
BE, 1918„ godine, da bi čitaoci u
vidili kakvo smo stanovište mi
revolucionarni Socijalisti zauze
li nazad 23 godine o pitanju stva
ranja novih država, i ujedno će
čitaoc videti iz pisma upitnika
tog vremena kako su zagovarači
stvaranja Jugoslavije tvrdili da
će u toj zemlji narod uživati sva
demokratska prava.
Sada je ta Jugoslavija propala.
Ovde želimo da učinimo jednu
izjavu: Mi se ni malo ne veselimo
ovakvom svršetku Jugoslavije, i
ako smo bili protiv .njenog stva
ranja i njenog opstanka, kao što
smo protiv opstanka svih buržoas
kih država. Mi se toj tragediji ne
veselimo jer se s 'tim dogadjajam
ni malo nije poboljšalo stanje
radnog .naroda, čije interese uvek
zagovara klasnosvesni radnik, već
će se stanje radnog naroda te
props le zemlje stalno još više po
goršavati sve dogod sa njom vla
da vladavina privatne svojine, pa
bila ona "demokratske" ili nacis
tičke forme.
Ali, kao. što rekosmo, mi se nis
mo, s!-agali ni sa originalnom ide
jom o stvaranju Jugoslavije ili
ma koje nove buržoaske države.
Mi se nismo s time složili jer smo
uvek od našeg postanka stajali na
liniji nepomirljive klasne borbe,
koja nepogrešivo ukazuje na ve
liku potrebu obsranja svih bur
žoaskih država a ne za stvaranje
novih. Polazeći dalje, mi smo još
tada tvrdili da je nezavisnost
male države nemoguća, jer sva
ka sitna buržoaska zemlja mora
biti satrap jedne ili druge krupne
kapitalističke zemlje, jednog ili
drugog dela kapitalističkog impe
rijalizma. Mi smo još tada do to
ga zaključka došli, jer smo bili
svesni, ekonomskih zak^n^ koji.
vladaju sa kapitalističkim nači
nom proizvodnje, koje je Marx
objasnio u svojim delima i koje
je De Leon još popularnije u svo
jim predavanjima i člancima raz
jasnio, da krupna industrija po
seduje društveno potrebne alate
proizvodnje sa kojima nemilosrd
no ubija sitnu industriju i da
zbog toga sitna kapitalistička
zemlja koja u glavnome poseduje
sitne alate proizvodnje mora pas
ti u mrežu krupne kapitalističke
zemlje koja poseduje krupnu in
dustriju u kojoj vlada malobroj
na ali krupna buržoazija. Tako
sitna buržoaska zemlja mora pos
tati satrap jednog ili drugog de
la razbojničkog imperijalizma.
Istina je da su zagovarači te re
akcionarne ideje tvrdili da će
narod u toj novoj Jugoslaviji u
živati potpunu slobodu i sva de
mokratska prava oni su čak tvr
dili da će tamo vladati ekonoms-i
ka jednakost, da tamo neće biti'
krupne kapitalističke klase, čita
ocima je vrlo dobro poznato da
politička sloboda nove Jugoslavi
je beše kratkog veka da je ta
mo vladala diktatura da.su u
glavnjaču bacali koliko su god
mogli uhvatitj slobodomislećih
ljudi i žena da je ostali obesp
ravljeni bedni narod te zemlje ži
veo u užasnoj mizeriji, da su reke
g'adi bujale i tekle u svim nje
nim gradovima da je ta vlada
morala, u glavnome zbog straha
od pobune radnog naroda, držati
veliku stajaću vojsku i policiju,
čiji teret je teško ležao na bed
no seljaštvo Jugoslavije. Drugim
recima, sa stvaranjem Jugoslavi
je iji malo se nije poboljšalo sta
nje srpskog, hrvatskog i slovenač
kog radnika i seljaka, nego se još
više pogoršao, gore nego što im
beše pre stvaranja Jugoslavije.
Jošte kako so u Jugoslaviji po
javi krupna industrija, tojest,
koncetracija bogatstva. Pri kraju
opstanka Jugoslavije pouzdani po
datci nam vele da od ukupnog u
loženog kapitala koji beše od 13
milijardi dinara 43.5 po sto otpa
da n*i krupne posednike stranih
zemalja. A zna se da drugih se­
dam milijardi uloženih dinara
nisu posedovali radnici 1 sitni
seljaci ni srpski, ni hrvatski ni
slovenački, već su ih posedovali
domaći kapitalisti, slovenački, hr
vatski i srpski. I čitaoc će pri
kraju našeg uvodnika iz prasne
arhive RADNIČKE BORBE vide
ti kako smo tada tačno pogodili
šta će se desiti sa radnim naro
dom te nove, a sada propale Ju
goslavije. Mi smo tačno pogodili
da će pod ilovom Jugoslavijom
patiti radni narod ne zbog toga
što smo neki pogadjači i pro
roci, nego zbog toga što smo
kao klasnosvesni radnici znali da
tamo gde vlada privatna svojina
tamo vladaju klase, a gde su kla
se tamo mora biti gospodara i
robova, malobrojnih izrabljivača
i mnogobrojnih izrabljenih sino
va rada. A takvo stanje stvari
predpostavlja za sigurno raskoš i
bes za gospodare, a neopisivu mi
zeriju i tlačenje za ogroman broj
stanovništva radnika i sitnih
seljaka u zemlji kakva beše Ju
goslavija. •, v
Dakle, dokazalo se 4* je wrik
držanje bilo tada i za vreme živo
ta Jugoslavije neosporno tačno.
Dokazalo se da su zagovarači
stvaranja Jugoslavije bili igno
ramusi ili svesni zavodljivci ili
jedno i drugo, jer se sve njihove
tvrdnje pokazaše netačne. Ti isti
ignoramusi i zavodljivci koje smo
u ovom broju delimično dotakli
pod našom rubrikom "Socijalis
tičko Rešeto," ali koje ćemo vre
menom opširnije raskrinkati, da
nas zagovaraju vaskrsenje te iste
Jugoslavije koja je mučila pune
23 godine njen bedni radni narod.
I kao što su njihovi prethodnici
bili pogrešni, tako su i oni danas
pogrešni. Vaskrsenje Jugoslavije
na mesto nacističke tiranije isto
je kao kada bi se kuga zamen ila
sa rak-ra.nom, ili kao kada bi se
iz čaše jedne boje otrov prelila
u drugu čašu, .druge boje. Dru
gim reč ima, za radni narod nema
suštastvene razlike izmedju tira
nije "demokratskog" imperijaliz
ma i nacističkog imperijahzifia.
Oni su oba delovi kapitala izrab
ljivača radničke klase. I kao što
behu Leontićevi i Ko., neprijate
lji oslobodjenja radničke klase na
zad 23 godine, tako su i još više
danas neprijatelji radnika Fotić i
uključujući i pseudokomuniste ko
ji tada za vreme stvaranja Ju
goslavije nisu još bili isčaureni.
Mi ćemo s vremena na vreme
donašati dragocene članke iz
prašne arhive RADNIČKE BOR
BE, da bi sa činjenicama dokaza
li da ne samo teorija već i gorka
praksa dokazuje jda je naše revo
volucionarno stanovište bez sum
nje tačno. I misli izražene u po
menutom uvodniku važe danas
isto tako kao što su važili onda
kada ih revolucionarno pero na
pisa.
Sa zajedničko*? preda
vanja.
Youngstown, O.
Naš Ogranak i mesna Sekcija
održali su 29. aprila zajedničko
predavanje na kojem je govorio
drug. J. Pirinčin, Nacionalni Or
ganizator, o temi: "Radnička kla
sa i narodna odbrana."
Drug govornik je pomoću plpče
i krede dokazao koji su to elemen
ti U društvu koji viču da su rad
nici "peti kolonisti" čim posled
nji ustanu da Itraže povišicu pla
te boreći se protiv većeg nasrta
ja poslodavačke klase. On reče. d^
ti isti elementi koji napadaju
radničku klasu i optužuju je da
sabotira proizvodnju "nacionalne
odbrane," jesu ona, ista gospoda^
koja u poteri .za većim profitonf
trude se da što više kože deru sa
izrabljenih ledja radničke klase.
Polazeći od te tačke, drug go
vornik, je vrlo logično i ubedjlivo
dokazao da radnici nemaju pod
kapitalizmom da brane ništa dru
go doli svoj mizerni život i veće
zarobljivanje i klanje svojih naj
boljih sinova. Safno tada će rad
(Nastavak aa 4. strani.)
Tu neki dan primilo je uredniš
tvo "R. B." jedno pismo iz Mc
Keesporta, Pa., u kojem se nala
zi, pored ostalog, i sledeća stavka:
"Primio sam naručene knjige,
te sam u 'jebati' vidio, kako su
naši debatanti obojica izgubili
pobjedu- Sada upravljam na vas
jedno pitanje: Hoće li jugoslaven
ski radnici imati u svojoj slobod
noj državi 'Jugoslaviji' socijalis
tičko. uredjenje? Za mene nije
važan ovaj problem, no držim da
je važan za one, koji na sva usta
trube, ikako će svi uživati potpu
nu slobodu i 3ya demokratska pra
va u svojoj drŽavi Jugoslaviji."
i
ODGOVOR:
Pitanje: Hoće li jugoslavensko
radništvo imati u "Jugoslaviji"
socijalističko uredjenje, svodi se
na ovo drugo: hoće li na završet
ku ovoga rata ibiti uvedeno soci
jalističko uredjenje u velikim za
raćenim zemljama? A pak ovo
drugo pitanje zavisi od ovo dvoje:
1) od toga, da li će medjunarodno
radništvo prestati voditi medju
sobni rat, pa povesti klasni rat
protiv medjunarodnog kapitaliz
ma 2) od toga, da li će medju
narodno radništvo imati pri ruci
nužne industrijalne organizacije,
koje da reorganizuju i kreću ma
šineriju proizvodnje u korist nje
ga samoga. Ako se ne desi prvo
od ovoga dvoga, onda jugoslaven
ski radnici neće imati socijalistič
ko uredjenje u svojoj "novoj drža
vi" onda će on i u njoj imati tak
vo uredjenje, kakvo postoji i u o
nim državama, po čijoj je dobroj
volji ona uspostavljena kapita
lističko uredjenje. A ako medju
narodno radništvo ne bude imalo
drugo od pomenutog dvoga
ili ako to drugo ne bude u dvana
estom času stvorilo onda ono
neće biti u stanju uvesti socijalis
tičko uredjenje u svetu, pa ma se
i desilo ono prvo, onda će ono u
najboljem slučaju moći uvesti
medjunarodnu anarhiju u proiz
vodnji, koja će mu samome brzo
dodijati i oteratl ga nanovo u
naručje obore»og uredjenja ka
pitalističkog.
Rezultat: socijalističko uredje-
(Nastavak sa 2. strane.)
remija pobeđiti Nemačku. I ovo oni kižu ne
uzimajući a ma ni malo ljudski materijal, kao
što je "herojstvo" patriota, u obzir. Prizna
vajući time činjenicu da je moć proizvodnje
sila nad silama.
čelik je elemenat od neophodne potrebe
za proizvodnju alata proizvodnih i razornih.
U tome samo jedna američka korporacija pred
njači celokupnu čeličnu proizvodnju Nemačke.
Prema izjavi I. S. Oldsa, glave United States
Steel Corp., ona proizvodi 29.720.000 toni če
lika godišnje, dok cela Nemačka proizvodi
najviše 20,000.000, a svazemaljska čelična in
dustrija Sjedinjenih Država proizvodi 84,162.
292 toni čelika godišnje više nego ostali sfvet
ukupno. Njena agrikulturna proizvodnja stoji
na visokom uravnju njena automobilska in
dustrija je daleko veća od automobilske in
dustrije celog sveta. Drugim rečima, ova zem
lja je najrazvijenija zemlja na svetu. Njeno
oružje je najveće i najsposobnije I nije se
čuditi kada ovdašnji eksperti drže da će ova
zemlja .na krajni moći poraziti Nemačku. Ne
uzimajući ljudski elemenat u obzir i držeći da
je on nesposoban da drukče misli, kapitalis
tički apologičari drže da će za sigurno ovaj
rat trajati dokle god se jedna ili druga strana
imperijalizma ne porazi.
Ali radnici su ti koji stvaraju te alate
proizvodne i razorne, jer se alati ne kreću
bez direkcije ljudske radne snage, koja je
ropska, najamno ropska, »niti se ratna mašine
rija može krenuti bez radnika u uniformama.
Iako ti apologičari kapitalizma neće ni da
pomisle da se radnička klasa može pobuniti,
ona može jošite kako ustati protiv ratujućeg i
"mirnog" kapitalizma i razbiti ga na stotinu
komada u prah i pepeo.
Radnička klasa može to postići ako po
sluša savete Socijalističke Radničke partije,
koja širi teoriju Socijalističkog Industrijal
nog Junionizma od vrlog njegovo# radjanja,
jer se on u njenoj zgradi nepomirljivog Mark
sizma rodi .nazad 36 godina. On uči ono
što sami kapitalistički eksperti priznaju nc
svesno, da je svazemaljska .proizvodnja sila
nad silama. Bazirajući se na ^temelju da rad-
A N I K A i O A
cijalističkog uredjenja u ostalim
velikim zemljama, a pak, ovo za
visi od klasnosvesne političke .i
industrijalne akcije medjunarod
nog proletarijate, protiv .medju
narodnog kapitalizma.
No medjunarodni proletarijat
ne visi u vazduhu on se nalazi
u raznim nacionalnim ili politič
kim granicama. Njegova medju
narodna akcija protiv kapitaliz
ma, dakle, mora, zbog samih geo
grafskih razloga, uzeti ovaj pra
vac: proletarijat, svake zemlje
im«" prvo da raščisti račune sa
svojom sopstvenom buržoazijom.
Proletarijat Austrije ima da
vodi borbu ne za cepanje jedne
velike kapitalističke zemlje u niz
malih kapitalističkih zemalja, ko
je bi se krile pod maskom "nacio
nalnog ujedinjenja i oslobodje
nja", već da uhvati za jaku celo
kupnu auistrougarskUi buržotiziju
bila ona nemačka, madjarska,
jevrejska, srpska, hrvatska, slove
.načka ili čeho-slovačka i pro
klamuje vlast celokupno# austrij
skog proletarijata.
To bi bilo radnički, socijalistič
ki, pošteno i pravedno. Obratno je
izdajstvo radničke stvari, izdajs
tvo socijalizma, nepošteno i ne
pravedno.
Ako jugoslavenskim radnicima
treba socijalističko uredjenje, oni
neka stupaju u Jugoslavensku
Radničku Federaciju ako im je
pak do "Jugoslavije", tj., do ju
goslavenske kapitalističke države,
oni neka podju za raznim Leonti
ćima i Kristanima. A ako medju
narodne prilike to dopuste, onda
će ih poslednji svečano uvesti u
buduću državu Srba, Hrvata i
Slovenaca. U njoj će imati, kao
što rekosmo u "Debati", ovakve
pojave:
"Srpski, Hrvatski i slovenački
kapitalisti bili bi slbbodhi nemi
losrdnije izrabljivati srpske, hr
vatske i slovenačke radnike, ne
go dosada, a uz to bi imali neo
graničenu slobodu trgovine hr
vatski, srpski i slovenački selja
ci bili bi slobodni sve više kajiš
zatezati, da bi mogli
nje u "Jugoslaviji' zavisi od so- jednu bezbrojnu vojsku birokrata, kim okom svojim. Lowell.
LJUDI I ORUŽJE.
koju jedna moderna kapitalistič
ka zemlja mora imati, ogromni
militarizam, silnu policiju i još
mnogo šta 'bezbrojnog', 'ogrom
nog' i 'silnog' slovenački, hrvat
ski i srpski sitni majstori bili bi
slobodni iznad prozora svojih ra
dionica ispisati svoje firme slo
venačkim, hrvatskim ili srpskim
jezikom sve do vrh zabada, zatim
bi imali slobodu strpati svoje ru
ke u džepove ili ih skrstiti na le
djima, te, šetajući ispred prozo
ra svojih radionica, nabrati us
ne i zviždukati slovenačku, hrvat
sku i srpsku himnu, dokle bi nji
hova nekadanja mušterija žurno
prolazila pored njih i odlazila za
dovoljiti svoje potrebe u dućani
ma, koji svoju robu dostavljaju
iz velikih srpskih, hrvatskih i
slovenačkih fabrika, koje, pomoću
modernih alata i razvijene pode
le rada, mogu jeftinije proizvodi
ti, jeftinije robu prodavati i na
taj način do mile volje svoju hr
vatsku, slovenačku i srpsku bra
ću majstore konkurencijom upro
pašćivati a srpski, hrvatski i
slovenački radnici bili bi slobodni
srpskim, hrvatskim i slovenačkim
jezikom moliti srpskog, hrvatskog
i slovenačkog kapitalistu za po
sao, a pak oni, koji rade,' bili bi
slobodni takodje srpskim, hrvat
skim i slovenačkim jezikom tra
žiti povišicu najamnice, pa ako
ne dobiju i objave štrajk, a njiho
vi srpski, slovenački i hrvatski
poslodavci zatraže protiv njih po
moć policije, žandarmarije i voj
ske, onda bi bili slobodni osetiti
satansku toplotu hrvatskog, slo
venačkog i srpskog kuršuma, ce
livati hrvatski, slovenački i srp
ski mač, te po hrvatskom, slove
načkom i srpskom običaju biti o
pojoni i hrvatskim, slovenačkim
i srpskim rukama, zatrpani u hr
vatsku, slovenačku i srpsku zem
lju".
Birajte, jugoslavenski radnici!
("R. B." 1918.
Neka laž i zlo i pokvarenoat
strepe, jer još izmedju njih i ne
ba krstari seko Istine, u svojoj
izdržavati večitoj pozi, i strelja ih osvetnič-
i r.ička klasa proizvodi svo društveno bogatstvo,
Socijalistički Industrijalni Junionizam uči
radnike da se organizuju Industrijalno prema
proizvodu industrije u kojoj rade stvarajući
društveno bogatstvo. Da radnici svezemljske
automobilske industrije budu organizovani u
Nacionalnu Industrijalnu Automobilsku Juni
ju, da se čelične industrije radnici organizuju
u jednu moćnu Nacionalnu čeličnu Industri
jalnu Junije da 'tako svi radnici budu or
ganizovani kao klasa. 'A ovo uključuje orga
nizovanje radnika ratne industrije kao i dru
ge, tojest, radnici će biti tako organizovani i
u hemijskoj industriji u kojoj se proizvode
bombe, kseo i u avijonskoj industriji u kojoj
se proizvode bombaši, kao i onamo gde se
proizvode ratne ladje itd., itd. Socijalistički
Industrijalni Junionizam predstavlja organizo
vanje radnika svih industrija. Ali ovo je tek
struktura Socijalističkog Inđustrijalnog Ju
nionizma. Svrha takvog organizovanja radni
ka jeste da tako oni uzmu, drže i operišu sa
svim sredstvima svezemaljske proizvodnje u
korist celog društva, što zahteva prethodno o
baranj-e kapitalizma. Tako organizovani rad
nici, pre nego što uzmu itd., svo društveno
bogatstvo, mogu iz svoje sredine proizvesti po
litičku partiju kao što je borbena Socijalistič
ka Radnička Partija, da je izglasaju da njeni
predstavnici odu Washington i sa, jednim re
šenjem da za navek ukopaju političku državu,
nakon što su objavili da od tada sva moć
pripada Socijalističkim Industrijalnim Junija
ma, u kojima su organizovani svi koristti pro
izvodjači bivši najamni robovi.
Tako bi se iskorenio kapitalizam kao pos
lednji predstavnik nekada nužnog zla vladavi
ne privatne svojine koja je mnogo žrtava raži
nog naroda zahtevala kao uslov njenog održa
nja. i^ako bi radnici mogli sprečiti dalnje pro
širenje i produženje prolivanja krvi svoje i
sinova svojih. Tako bi se ljudstvo spojilo sa
svojim orudjima i bi od tada nastavilo da
vodi borbu protiv još nesavladivih razornih
elemenata prirode, da pod svojom kontrolom
metne mi:nje, gromove i oblake, tojest, tada bi
celo čovečanstvo vodilo borbu da se što više
unapređi i usreći ljudski rod, 'kada će biti za
ista milina živeti.
Sezona naših zabav^ i večerin
ka, te ostaLih unutrašnjih sasta
naka, privode se kraju. Sada nas
tupa sezona piknika i drugih
vanjskih sastanaka. Piknici zame
njuju naše unutrašnje sastanke,
jer tako sama priroda zahteva,
pošto smo i ni jedan deo prirode.
Svaki od nas danas voli da izadje
na polje iz dimom-zagušljivih in
dustrijskih gradova i varoši, pa da
se nadiše čistog i svežeg vazdu
ha u šumskim predelima, okiće
nim prirodnim cvećem i zelenom
travom, te se ogreje sunčane top
lote. ..
Naše unutrašnje afere ove go
dine bile su uspešnije, nego rani
jih godina, osobito njihova mate
rijalna strana. Razume se, bila
je i moralna strana dobra, jer ne
moguće je da jedna strana bude
dobra, a druga loša u revolucio
narnom pokretu.
Uspeh inaših unutrašnjih afe
ra poglavito se duguje većoj ak
tivnosti na strani naših Ograna
ka i članova. Bfez aktivna rada
ne može biti uspeha. U ovo niko
ne može posumnjati. Sve što mi
postignemo za našu ideju, to se
postiže s napornim i energičnim
radom. Niko ovo ne može sporiti.
Kao što su naše zimske afere
bile uspešne, tako isto još bo
lje trebaju da su naše letne
afere (piknici i drugi izleti) us
pešne. A uspeh naših letnih afe
ra zavisiće poglavito od naše ak
tivnosti i, razume se, od samog
vremena. Da bi naše letne afere
bile uspešne, trebamo naše snage
fplanski i sistematski organizova
ti i onda se svojski predati na
posao, ako želimo fa svi mi to
želimo), da naše buduće afere bu
du uspešne i u svakom smisli
plodotvorne.
Kao pravilo, svi radnici, kako
oni sa svojim porodicama, tako
i samci, nedeljom traže izlaza na
svež i čist vazduh u čistu pri
rodu. Neki icki u parkove, a neki
po kupalištima, ali malo je njih
koji nedeljom ostanu kod kuća.
Ove radnike i njihove porodice,
do kojih možemo doći, trebamo
privući našim piknicima, a privu
ći ćemo ih, ako izvršimo kod
njih dobru ogitaciju nadjemo
pogodna zemljišta za piknike i
dobro ih organizujemo. Ako ova
ko postupimo, a treba da postupi
mo, tada možemo unapred raču
nati na dobar uspeh.
Ma gde radnici izlazili nede
ljom, nigde se neće bolje i ugod
nije zadovoljiti, nego na našim
piknicima, pošto oni na našim pik
nicima dobiju red. poslugu i uč
tivost, kakve neće dobiti kod dru
gih organizacija. Na našim pikni
cima, zabavama, večerinkama i
drugim našim sastancima, nema
nereda, pijanstva i tučnjave, kao
što ima na ovakivm i sličnim afe
rama drugih organizacija. Ovo
nije puko hvalisanje na našoj
strani, nego su ovo činjenice, ko
je će potkrepiti mnogobrojni po
setioci naših afera. Kad je ovako,
a ovako jeste, onda ove vrline
naših sastanaka trebamo iskoris
titi.
Nekolika naša Ogranka već su
odredili svoje prve piknike. ove
sezone, čji se oglasi nalaze na dru
gom mestu u ovom broju. Kao što
smo rekli, uspesi ovih piknika za
visiće od valjano organizovanog
rada i nužne agitacije. Mi smo
obed jenja da će naši Ogranci ta
ko postupiti. Za ovaj rad treba
mo dobiti pomoć od naših simpa
tičara, ne samo da oni sa svojim
porodicama dođju, .nego da i oni
Hjčnu agitaciju kod svojih prijate
lja i poznanika izvrše.
v
Mi stalno ističemo potrebu z i
proširenje naše štampe i litera
ture medju radnicima. Ovo čkii
mo iz prostog razloga, što je to
najuspešniji način da se radnici
klasno iprosvete i, eventualno,
pravovaljano organizuju. Bez klas
no-prosvećene i organizovane rad
ničke klase, naša se ideja ne mo
že ostvariti. Samo ako se radnič
ka klasa Marksistički prosveti i
BROJ 20. No. 20.
Kroz Partiju i Federaciju.
organizuje u svoje političke i eko
nomske organizacije, kako zago
vara S. L. P., ona će biti u stanju
da se oslobodi najamnih okova
i postane ekonomski slobodna.
Ekonomska sloboda jeste osnova
svih drugih sloboda.
Ko god drukče zagovara, bik!
pokreti ili pojedinci, on nije pri
jatelj radničkog oslobodjenja
on mora da je prevarant ili nez
nalica. Nema drugog izlaza za na
šu klasu iz današnjeg joj rops
kog položaja, nego kako je ukrat
ko gore skicirano. Baš to je raz
log zbog čega mi stalno udaramo
u ovu tačku radničkog programa.
Ma koliko mi apelovali na naše
članove da u ovome pravcu pora
de i ulože sve svoje snage u
pravcu socijalističkog prosvećiva
nja radničke klase previše ne
može biti. I mi ćemo u ovom
pravcu produžiti sve,dotle, dpk
naš cilj ne postignemo oslobo
djenje naše klase.
Koliko mi apelujemo na naše
članove, toliko apelujemo i na na
še simpatičare, da i oni porade
prema svojim mogućnostima, da
dobiju što više novih čitaoca na
našu štampu i literaturu. Naš
apel ne ostaje "vapijući u pusti
nji". A da je ovako, potvrdjuje
jedno pismo, koje smo primili od
jedne naše simpatičarke, drugari
ce Kapović iz Hoboken, N. J.
Drugarica Kapović u svome pis
mu opisuje kako je imala disku
siju sa jednim svojim rodjakom,
k°ji joj je došao u goste iz New
Orleans-a, a koji je bio nasukan
na pseudokomunizam. Prvo ga je
drugarica Ktpović pustila da se
on ispriča, pa kad je bio gotov,
onda je ona uzela reč, te je
kratko, ali jasno i ubedljivo, do
kazala da je S. L. P. jedina rad
nička organizacija, koja ima revo
lucionarni program, prema kome
se radnička klasa može oslobodi
ti kapitalizma i njegovog izrablji
vanja. A. koliko je drugarica Ka
pović ubedljivo i jasno objasnila
svome rodjaku učenje S. L. P.,
svedoči to, što se dotični pret
platio na Radničku Borbu i kupio
naš kalendar.
Kao što svaki naš član, tako i
svaki naš simpaticar, koji redov
no čita našu štf m^u, u stanju je
da valjano i ubedljivo objašnja
va stanovište S. L. P. A onaj koji
je pred radnikom u stanju valja
no istaći naše stanovište, taj će
izi zvati poštovanje i priznanje
od svakog iskrenog radnika, čega
će posledica bili približi vanje
našem pokretu. A to je ono što
mi tražimo od radnika.
Primer drugarice Kapović ne
ka posluži ostalim našim simpa
tičarima i simpatičarkama, a još
većeg potstreka našim članovima,
jer na taj način oni će delom
dokazati da su zaista vredni sim
patičarstva Socijalističke Radničke
Partije.
Za jednog radnika ili radnicu
ne može biti većeg ponosa, nego
biti privržemk revolucionarnog
pokreta, kao što je S. L. P., koji
radi za oslobođjenje potištene i
obespravljene klase radničke
klase. A da bi se radnička klasa
oslobodila
KAPITALIZAM SE MORA
RAZORITI!
P. S.
Prosac
Otac djevojaka, koje treba da se
udadu: Dakle, vi želite da oženite
jednu od mojih kćeri? Lijepo!
Najmladja dobiva za miraz sto hi
ljada,- starija dvijesto hiljada, n
najstarija tristo hiljada dinara!
Prosac: Mm a nemate li mož
da još kakvu sasvim staru?
Izlazi iz kina mama i sinčić od
šest godina.
—Je li, mama, zašto je mlada
bila sva u bijelom kad se vjen
čala?
Pa'to je, sine za nju bio naj
sretniji dan u životu.
Dobro, mama, a zašto je nje
zin muž bio sav u crnini?
Hajd, prestani, molim te!