Radnička borba = Workers' struggle. [volume], May 29, 1941, Image 1

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
Mi
ASA SR BIJ SIT a*
Prosvećivanje radnička
klase a duhu Marksizma,
da su rad i kapital nepo
mirljivi neprijatelji: orga
nizovanje radničke klaae v
jednu Revolucionarnu Po
litičku Partiju za osvaja*
nje i razaranje Političke
Države kapitalizma erira
nizovanje radnika i u jed
nu revolucionarnu Indus
trijalnu Juniju za uzima
nje, držanje i kretanje svih
zemaljskih Industrija.
VOL. XXXIV. GOD. XXXIV.
Kroz kapitalističku Ameriku.
Kose "žrtvuje."
Putem mnogih štrajkova radnici dobivaju privremenu povišicu
plate. Sada Big FivQ Brotherhoods, organizacija željezničarskih rad
nika koja ima 350.000 članova, traži povišicu plate od 30 po sto.
Možda će njeni radnici dobiti jednu trećinu podnesene tražnje. Rad
nici General Motorsa dobili su 10 centi na sat povišicu. Sve ovo je
nateralo plutokratskog $Jew York Timesa, koji je prvi preporučio
konskripciju, da uzme u zaštitu svoju plutokratiju kako se bajagi ona
"žrtvuje" a radnici dobivaju u ovom ludom pođhvatu militarnog
naoružavanja. Ta novina veli: "Pod programom do danas, postaje
da je to mala manjina [plutokratija] koja podnosi žrtve, dok velik«
glasačke grupe [radnička klasa! stalno se okuražavaju da veruju
da ze dobiti stvarne poboljšice."
Ali ista plutokratska novina na svojoj finansijskoj stranici ob
javljuje, da su 230 korporacija minule godine (1940.) dobile 70.77
po to više profita od profita prethodne (1939.) godine. Onda
opet u skorašnjem izdanju ta ista buržoaska novina veli da su za
prvu četvrtinu 1941. godine 357 korporacija objavile da su dobile 19
po sto više profita od ikoje četvrtine 1940. godine. A to znači da su
one dobile oko 90 po sto više profita ove godine od profita 1939.
Sada se postavlja pitanje: Mogu li se radnici pohavaliti da su
oni dobili 1940. godine 70 po sto veću najamnicu od 1939. godine?
Odgovo na ovo pitanje glasi: NE, oni se tako ne mogu pohavliti.
Oni se ne mogu nikako pohvaliti jer čim dobiju malu povišicu, cene
životnih namirnica odlaze mnogo iznad nominalne povišice radniko
ve najamnice. Ovo će posvedočiti svaka rađnikova žena.
Radnička klasa se "žrtvuje" od postanka kapitalizma. Ona stva
ra svo društveno bogatstvo a za to dobije tek toliko da se u živo
tu održi, a "siromašna" kapitalistička klasa, koju brani plutokrat
ski Tajms, prima sve veći "višak
Strašna pogibija rudara.
Iz Bicknell, Ind., javljaju 23. jnaja da se tamo desila strašna
eksplozija u ugljokopu Bicknell Coal Co.
Vest veli da su žene, matere i supruge ugljokopača "stojički"
čekale i nisu nadu izgubile da su njihovi mili živi dok god 14 ispr
ženih crnih tela nisu drugi radnici napolje izneli.
Sedanlnaest drugih ugljokopača su se teškom mukom izbavili i
sami su izašli na polje. Kada je superintendent ukljokopa pozvao da
se prijave dobrovoljci da "izbave" drugh četrnaest radnika, ti isti
radnici, koji su teško .na nogama od umora stajali prijaviše se i sa
drugim odoše u nadi da če izbaviti svoje drugove radnike.
I dok tužne matere i supruge ukopavaju svoje sinove i muževe,
dotle se vrši "istraga" da bi se "saznalo" šta je prouzrokovalo tu
strašnu eksploziju. I vele nam, da se možda uzrok neće nikada saz
nati. "Možda je neko nehajno zopalio cigaretu, možda je iskra sa
električnog teretnog motora zapalila gas," vele "istraživači."
Alf zašto je taj ugljokop pun gasa da ga može iskra zapaliti?
Na ovo pitanje neće "istraživači" odgovoriti, jer njihov posao nije
da traže uzroka eksploziji nego da ga nekako zabašure ako ne
mogu krivicu uspešno svaliti na "nehajne" radnike.
Da se drži ukljokop čist of prenagomilanog gasa treba nabavi
ti modernija sredstva ventilacije i treba ih neprekidno terati. Onda
treba stalno paziti da se u samom ugljokopu čist vazduh kreće ko
risnim pravcem. Sve ovo košta kompaniji novaca, što znači da bi u
toliko manji bio profit posednika tog rudokopa. Drugim rečima, po
tera za sve većim profitom jeste glavni i pravi uzrok pogibije rad
nOut u svim zemaljskim poduzećima.
Jedan "nezakoniti" štrajk.
Preko 7000 građjevinarskih radnika koji rade na gradjenju
vladinog municijskog poduzeća u Ravenna, Ohio, izašli su na štrajk
i traže povišicu najamnice.
Protiv tih štrajkujućih radnika podigla se Armija zajedno sa
poslodavcima i proglasiše ih sve otpuštenim, tojest, proglasiše loka
ul'. Armijski predstavnici vele da je štrajk tih radnika objavljen bez
odobrenja "International Hod Carriers, Builders' and Common La
borers' Union (A.F.L.)", junije kojoj pripadaju ti radnici, i progla
sili su ga "nezakonitim."
štrajkujući radnici ostale sami. Fekeri A. F. L. su jamačno bi
li, u ovoj nejednakoj borbi, protiv radnika uz poslodavce. Zbog to
ga što su ostali bez ičije pomoći, Armija i poslodavci i proglasiše
otpuštenim.
Sada se field lokautni radnici primaju natrag. I Armija i po
slodavci dali su vlast fekerima A. F. L. da oni biraju koji sa radni
ci povoljni za ponovno uposlivanje, a koji su "nepoželjni."
Da, usudiše se 7000 siromašnih radnika i preko volje svojih fe
kera da izadju na štrajk u nadi da bi mogli sami, neovisno od njih,
poboljšati svoje mizerno stanje. Ali su ih zbog toga kaznili poslodav
ci i Armija koji ih poraziše sa lokautom i tako poražene ptfeaadoše
ih fekerima A. F. L. na njihovu milost i nemilost.
Velika se pouka iz ovoga "nezakonitog" štrajka može povući.
Prvo, on je pokazao da su fekeri, Armija i poslodavci jedan neraz
dvojeni savez protiv radnika. Drugo, on je pokazao da se radnici
Tnngii neovisno od svojih fekera pokrenuti u bor&T. Treće, on je ot
voreno dokazao da se radnici neovisno od fekera ne mogu uspešno
(Nastavak na 4. strani.)
RADISIČK
bese poslednja od svih krupnih
kapitalističkih zemalja da se da
la na grozničavo naoružavanje.
Nakon Prvog Svetskog Rata prvo
se vidno naoružava Japan sa ci
ljem da prodre u Mančuriju i ko
načno da pokuša pokoriti celu
Kinu, osvajajući najbolje prede
le te nesretne zemlje, i toliko su
njegove militarne potrebe velike
da se tako-rekuć svakog dana ta
mo grade municijska poduzeća.
Za njim se počela Nemačka još
grozničavije militarno spremati
da je ona trošila skoro 50 po sto
zemaljskog dohotka na ratne pri
preme i pre nego što je napala
Poljsku sa kojim korakom se zva
nično otpočeo Drugi Svetski Rat.
Engleska i Francuska su se ta
kodjer militarno spremale ali ne
u tolikoj meri koliko i Nemačka
i one su tako slabije objavile rat
Nemačkoj. Sjedinjene Države ni
su se mogle tako lako rešiti na
grozničavo militarno spremanje
zbog nekoliko razloga. Prvi raz
lag je velika cena koju kapitalis
ti moraju iz ukradenog "viška
vrednosti" plaćali za militarnu
pripremu, vele, da danas ova zem
lja troši za tu svrhu trideset i
sedam miliona dolara dnevno i
namerava te troškove duplirati.
Ali kapitalisti su videli da oni
mogu izrabljivati američku rad
ničku klasu do toga stepena
da im i nakon što plaćaju drža
vi te ogromno militarne troškove
ostaje "čistog" profita, više nego
za vreme godina kapitalističkog
mira. Drugi razlog je osećanje
radničke klase koje je i dan
danas protiv rata. Poznate su svi
ma Wilsonove izjave o Prvom
Svetskom Ratu i očto se vidi da
u suštini nema nikakve razlike iz
medju zavadjenih kapitalističkih
zemalja ovog od prošlog svetskog
krvoprolića. Kao što se vidi, ni
naročita aktivnost američke pro
izvodnje sa kojom su mnogi rad
nici dobili poslove nije ni malo
pomogla da radnici o -ratu pro
menu mišljenje. Dfinas su oni
protiv krvoprolića kao i nazad
godinu dana.
Ali ova zemlja je kapita
listička zemlja i kao takva ona
ne može ostati militarno ne spre
mna u svetu do zuba naoružanih
njenih kapitalističkih sestrica i
morala se dati na grozničavo
naoružavanje kad-tad. To beše u
oči propasti Francuske, nazad
godinu dana kada je Predsednik
Roosevelt zatražio da se ova
zemlja grozničavo naoruža sa
neopisivom brzinom.
I kapitalisti poslušaše glas
svoje političke vladavine i pret
voriše i još u koliko je brže mo
gouće pretvaraju celu zemlju u
"arsenal demokratija." Da se zna
koliki je tempo grozničavog mili
tarnog spremanja ove zemlje vi-
Ne može biti mira bez Socijalizma!
Organ Jugoslavenske Federacije Socijalističke Radničke Partije Amerike.
Godišnjica grozničavog naoružavanja.
Kao Sto je poznato ova zemlja' di se iz jednog izveštaja koji
nam veli da se u prva četiri
meseca ove godine proizvelo 80
po sto avijona
celolnipne
proiz­
Prošloga maja ova zemlja je
imala 446 lakih i tek 18 teških
ratnih tenkova, ovoga maja ona
očekuje imati 1000 do 1500
lakih i 100-150 teških tenkova.
Do januara 1942. ova zemlja oče
kuje imati preko 3000 lakih i p-re
kii 450 teških ratnih tenkova.
Maja 1940. ova zemlja je imala
15 teških ratnih ladja a osam su
bile u procesu proizvodnje.
Ovoga maja ona ima 17, a u pro
cesu proizvodnje su 15 teških
ladja.
I tako redom možemo ići i na
ći cemo da se u svim granama
ratne pripreme čine veliki poku
šaji da Se ova zemlja naoruža do
zuba. Na sve strane čine se pri
medbe da se ova i ona grana
ratne proizvodnje ne kreće do
voljnom brzinom i, kao što spo
menusmo u pačetku, ova zemlja
namerava duplirati sadašnje
ogromne troškove ratne pripre
me. Do sada je američka vlada
dala korporacijama samo za
gradjevinu novih poduzeća da
bi se što pre u njima uvela mo
derna mašinerija za proizvodnju
municije blizu $2,000,000.000. Svi
zvaničnici kapitalizma traže ne
kakva požrtvovanja da bi se što
Piknik u Akron, O.
U nedelju 1. juna Ogranak Akron priredjuje prvi piknik ove sezone na Matfcewl Farmi, Brittain
Rd. Početak u 9 sati ujutro. Bioe na ražnju mlade janjetine i janjeći paprikaš, hladnog pića i raz
novrsnih utakmica sa nagradama. Sviraće Tamburaško Društvo "Jorgovan". U slučaju kiše piknik
će se održati, pošto je sve pod krovom. Ulaznica 25c. od osobe, a deca u pratnji roditelja besplatno.
PUTOKAZ: Iz Clevelanda uzmite Road 18 u Akronu i idite do Brittain Road-a, skrenite desno 1
milju do piknika. Iz Youngstown-a Road 18 do Brittain Road-a, skrenite levo 1 milju do piknika.
Iz Canton-a i Steubenville-a, Road 8 do Brittain
Road-a,
pre postigao cilj naoružavanja
do zuba.
Budući da radnička klasa stva
ra svo društveno bogatstvo, pa
i militarna sredstva, bez koje
se ni jedan točak ne bi mogao
korisno pokrenuti, svi govori
vodnje 1940. godine. U maju me
secu prošle godine proizvelo se
500 ratnih avijona, a maja mese
ca ove godine proizvestiće se 15001 plutokrata sa kojima se traže ve
avijona, dok se očekuje da će me
sečna proizvodnja aVijona biti
u januaru 1942. od 2300-2500
bambaša. U 1940. golini proiz
velo se 5100 avijona ove godine
očekuje se proizvesti 8250, a
1942. ako "Bog" poživi kapitali
zam, očekuje se proizvodnja od
izmedju 15,300 do 18.300 ratnih
avijona.
Budući da je za sfftki ratni
avijon potrebno najmanje dva
avijatičara očekuje se da će ova
zemlja ove godine Imati oko
11,000 spremnih avijatičara, a
1941. -radi se na tome da budu
preko 22.000 spremnih avijati
čara. I preko radija i preko dru
gih objava traže se zdravi mladi
ći da postanu avijatiear!
Usvojila se konskripcija I sada i krvoproliće jer je imperij
ča "požrtvovanja" upereni su na
najamne robove da oni kao dob
ri "patrioti" rade za nižu najam
nicu. Jer pod kapitalizmom osnov
veći profit, kao što nam to otvo
reno dokazuju finansijski izveš
taji svih korporacija ratne i
srodnih industrija.
Zbog toga što je radnička kla
sa protiv krvoprolića, a danas
biti protiv rata jeste jednako biti
protiv Rooseveltove Administra
cije, a biti protiv njene ratne po
litike znači biti protiv "amerika
nizma, 18. maja se "proslavio"
"I am American"-dan, u nadi
da bi se što više radnici ubedi
li kako je dobro biti "amerika
nac", tojest, kakp je dobro biti za
pod oružjem ova z^rj^ja imajki rat —borba izmedju demokra
1,300.000 vojnika. I neprekidno
se traže mladići da svojevoljno
stupe u vojsku i Mornaricu. To
liko su željni da sve momke za to
predobiju da šalju pisma djaci
ma srednje (high) škole pre ne
go što polože ispit da se prijave
za vojnike-mornare. Očekuje se
da će broj vojnika do januara
1942. postići cifru od preko mili
on i po. Ovo je mnogo puta više
nego što je ova zemlja ikada
imala stajaću vojsku u mirno
doba.
i
listič-
ti ja" i nacističkih zemalja—
esencija "aroerikanizma" Roose
veltove Administracije. A da se
radnici za krvoproliće što uspeš
nije dobiju u Chicago je govorio
W. S. Knudsen, major Kelly, go
verner države Illinois, mantijaš
H. A. Vernon, katolički mantijaš
M. J. Nealis i jevrejski mantijaš
L. A. Binstock. Tu su bili mnogi
glumci i glumice iz Hollywooda
koji su se prikazali da bi što bolje
pomogli i poduprli Knudsenov
govor u kojem je on tražio da se
radnici što više "žrtvuju," da bi
se oni impresivnije zaveli da bu
du dobri ratni patrioti.
Nepogrešivo tačno je da groz
ničavo ratno pripremanje i širen
je ratne histerije vodi ka krvo
proliću. Budući da je ova zem
lja najveća kapitalistička "demo*
kratija," ona mora biti pripravna
da brani kapitalistički "demo
kratizam." Ali tu postoji još je
dan mnogo veći razlog radi ko
jeg se ova zemlja grozničavo pri
prema. Sada je poznato i očekuje
se da će u poraženoj kapitalis-
1
tičkoi zemlji izbiti revolucija i. i
v
da ta revolucija ne moze biti nista _.1
drugo sem radnička ravolucija.
Američka militarna mašina će se,
ako do tada traje kapitalizam, u
ovoj zemlji ,upotrebiti da se suz
bije preteča evropska Proleter
ska Revolucija, koja može prvo
izbiti u Nemačkoj i ostalim zem
ljama pod njenom nacističkom čiz
mom. Istrošena Velika Britanija
neće biti moćna da se protiv te si
le bori poražena Nemačka, tojest
ako ona budže poražena, neće se
uspešno moći boriti protiv Prole
terske Revolucije. Takvi prospek
ti pod kojima se drži da bi Sov
(Nastavak na 4. strani.)
skrenite desno 2 milje do piknika. Pazite
na natpis: "S. L. P. Picnic." Iz Akrona, E. Market St. N. Case Ave., Eastland Ave., do Six Corners
Brittain Rd., skrenite levo na Brittain Road-u lmilju do piknika, l^amtte Ea»tl&&d Bus na N. Case »ada ih vidimo da su pali onamo gde reformizam neminovno vodi
Ave. i idite do Brittain Road-a, skrenite levo do piknika Odbor« veću mizeriju 1 crnje robovanje.
Važne medjunarodne vesti.
Nemačka preti Sjedinjenim Državama.
Iz Berlina javljaju 25. maja da je vrhovni komandat nemačke
Mornarice, admiral E. Raeder, opomenuo Sjedinjene Države, dva da
na pre no što će Predsednik Roosevelt održati očekivani govor 27.
maja, ako američke ratne ladje prate ratni materijal za Britaniju
to će značiti "otvoreni ratni akt," kojeg će sprećiti, ako bude potre
bno, topovi nemačkih ratnih ladja.
Ova pretnja se poklapa sa očekivanjem "Fight for Freedom
Committee." kojeg sačinjavaju predstavnici raznih krugova kapita
lističke klase, i koji u svom proglasu reče: "Hitler ne sme dozvoli
ti da naš materijal stigne u Britaniju: ako on to dozvoli on će biti
patriotizma je niža najamnica i r-obedjen." Pretr.ja komandanta nemačke Mornarice slaže se i sa
očekivanjem pukovnika Knoxa, sekretara američke Mornarice, koji
je usvojio u potpunosti izjave "Fight for Freedom Comittee."
A ako Predsednik Roosevelt u svom očekivanom govoru na 27
maja izjavi da će i pored nemačke pretnje američki ratni materijal
za Britaniju pratiti američke ratne ladje i to će biti u skladu sa
izjavama "F. F. C." i pukovnika Knoxa, jer oni rekoše: "Mi ne
smemo dozvoliti da se naš materijal potopi u Atlantiku ako mi to
dozvolimo mi ćemo biti pobedjeni."
Tako će se natezati jedna protiv druge strane dok se ne stvori
situacija, koja je skoro stvorena, u kojoj će se direktno za grkljane
uhvatiti američki kapitalizam sa nemačkim kapitalizmom.
Najveća ladja na svetu, Hood, koja je pripadala Britaniji poto
pljena je. Drži se da su sa njom potopljeni i 1300 vojnika, sinova
rada. Nju je potopila nemačka ratna ladja Bismarck i sada su osta
le britanske ratne ladje i avijoni u poteri da je nadju da bi je po
topile zajedno sa njenim mornarima, sinovima rada, i zadnje vesti
vele da je ovaj užasan cilj postignut Bismarck ode putem Hooda.
Dok britanske ratne ladje i avijoni vode borbu na severu traže
ći Bismarcka itd., dotle njeni topovi sa ratnih ladja na Sredozem
nom Moru tope nemačke ladje pune sa vojnicima i drži se da se sa
mo jednog dana potopilo nemačkih ladja sa 5000 nemačkih vojnika,
sinovi rada.
Užasna se bitka vodi kod ostrva Krit. Nemačka ratna mašina no
žalji vojnike samo da se dočepa tog velikog ostrva. Britanska rat
na mašina takodjer ne žali vojnike da se drži tog ostrva. Pod koman
dom oficira i generala pucaju siromasi vojnici jedan u drugoga i
padaju kao da su od krpa napravljeni. Valjda nikada nije tako jef
tin bio život sinova rada!
Nemačka drži oko dva miliona sinova francuskog radnog naro
da u r:opstvu. Petainu ona vraća sve bivše vojnike Prvog Svetskojr
Ilata, mladje sebi zađržaje. Zašto? Da ih može izrabljivati do
kostiju.
Oko 40.000 sinova hrvatskog radnog naroda napustiće svoje
mile i otići će pod moraš u Nemačku da tamo robuju stvarajući
ratni i druge materijale.
Milioni sinova rada su već poginuli milioni se nalaze u zarob
ljeništvu i koncentracionim logorima milioni pate od bolesti prouz-
.... ... rokovane ratom —a tako qe ova pakosna igra, u kojoj ce jos vise
miliona radnog naroda ginuti i još više njih će padati u crnje rop
stvo, trajati dogod traje kapitalizam. Bez njegovog obaranja nema
ni pomisli o poboljšanju života radnog naroda.
Najamnica francuskih radnika 50 po sto manja.
J^fASA SVRHA: Unlite
a je kapitalističkog ure
4 jen ja uništenje najam
log ropstva radničke kla-i
ae prenašanje svih zemalj-!
•kih industrija u ruke or-j
fani/ovanih proizvodjača:
i
v a k e a n i k u o u n
0lod njegovog rada: aslft-j
k o e n e o v e ča n -j
itva od morije Klasne VU
da vine uspostavljanje Slo
bodne Zajednice Dnivro**
i Drugarica Industrijal
ac Republike Rada.
BROJ 22. No. 22.
Sve ovo bi bilo interesantno posmatrati kada bi se sami kapitalisti
jedne i druge ratujuće zemlje medjusobno klali. Tada bi mi svi rad-,
nici možda i sa uživanjem posmatrali kako oni jedan drugoga uniš
tavaju. Ali se oni zavade i teraju radnike da se radi njih medju
sobno kolju, i zbog toga je ova borba grozno interesantna.
Sinovi rada svestrano na hiljade ginu.
Petainova vlada se "brine" zbog stalnog opadanja najamnice
francuskih radnika. Njihova nominalna najamnica ostala je neiz
menjena od 1. septembra 1939. Ali od tada desile su se neke prome
ne koje su porazno delovale po radnikovu najamnicu. Britanska
blokada je sprečila uvažanje mnogim potrebnim stvarima za održa
nje života i, sledstveno, cene tih proizvoda su otišle gore. Zbog toga
i drugih ratnih razloga realna najamnica francuskih radnika je
pala za 50 po sto.
Da se može zamisliti koliko je niska najamnica francuskih
radnika vidi se u jedom izveštaju koji veli da neki radnici i radni
ce primaju dva do tri franka na dan a par cipela košta 200 franaka.
Zbog tog što je tamo rajkovanje zabranjeno fašistička vlada
Francuske namerava "podići" radnikovu najamnicu. I ona će je
morati podići, jer se potajno šire letači medju ranicima i radnicama
koji opisuju rzroke mizrenog stanja, užasno mizernog života fran
cuske radničke klase.
Mi smo davno kazali da put reform* vođi u crnje ropstvo. Tako
su razni prevaranti i ignoramusi, kao što behu francuski Komunis
ti, uspeli odvesti francuske radnike za reformama, kada su oni bili
gotovi da se bore za proletersko oslobodjenje ispod kapitalizma. I \n\n CLEVELAND. O. THURSDAV MAY 29, 1941.