Radnička borba = Workers' struggle. [volume], May 29, 1941, Image 3

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
STRANA 3. PAGE S.
Da donekle uspešno odgovori
•, mo na ovo pitanje moramo uzeti
u obzir raznovrsno vladino drža
nje prema skorašnjim štrajkovi
ma. Mi velimo raznovrsno drža
nje, jer se Rooseveltova Adminis
tracija ne drži jednako prema
svim štrajkovima. Na primer: po
štedom njenog sredstva National
Štrajkovi i Vlada.
Ova se zemlja grozničavom br
zinom sprema za rat. Milijarde
dolara se troše za militarno pri
premanje. Rooseveltova Adminis
tracija očekuje da će doći mome
nat kada će ona morati direktno
Mupiti u postojeće krvoproliće.
Otia želi tog momenta, i koliko je
Jpoguće pre toga, da dobije pot
punu kontrolu nad zemljom, nad
kapitalističkom kao i nad radnič
kim klasom, ali najviše, nad rad
ničkom klasom. Njen je cilj da
ovo postigne sa majstorskim za
vodjenjem radničke klase, a ka
pitalistima ona preti sa batinom
Širajkujućih radnika i uzimanjem
njihovih industrija ako joj spre
če da postigne kontrolu nad rad
nicima. Kako misli da će Roose
veltova Administracija postići že
ljenu kontrolu nad radnicima?
Labor Relations Board-a, ona je
bila na strani štrajkaša za vre
me Lackawanskog štrajka, ona je
sada na strani C. I. 0. protiv
Forda na drugoj strani C. I. 0.
šalje proteste toj istoj Roosevel
tovoj Administracija zbog toga
što je dala da se protiv štrajkaša
u San Francisco upotrebi nasi
lje. Tamo su radnici brodogra
đevne industrije na štrajku i u
protestu C. I. 0. veli se da je je
dan veliki vladin trok kojeg su
pratili 800 marina, probio kroz
piketašku liniju štrajkujućih rad
nika. U svojem telegramu C. I. O.
veli da se pomoću militarne sile
vlade Sjedinjenih Država uvaža
ju skebovi u brodogradjevna po
uzeća. A tek juče, 23. maja, vla
da je dala narediti da se uhapse
"agitatori" arsenalskog poduzeća
u Ravenna-i, gde s« sadnici bili
na štrajku.
Iz ovog dvojakog i na očima su
protnog držanja Rooseveltove Ad
ministracije prema raznim štraj
kovima da se videti sledeće: Ka
da štrajkujući radnici poslušaju
sarvet Administracije i podnesu
svoje tužbe, žalbe i potražnje
njenim federalnim "izmirivači
oa", a sada naročito njenom Po
sredujućem Odboru (Mediation
Efoard), tada se ona prikazuje da
je uz štrajkaše. Ona obeća pred
stavnicima A. F. L. ili C. I. 0., da
će stati uz njihove tražbe. Ako
se s ovim ne slažu poslodavci on
da je vlada uz štrajkaše u takvoj
borbi, da bi s time kaznila poslo
davce jer joj sprečavaju dobiti
kontrolu nad radnicima. I kao što
niši čitaoci znaju, gde god je
vlada stala uz štrajkujuću juniju
tamo su poslodavci popustili. Ta
ko je Bethlehem, čelična korpo
racija popustila stvarao vladi,
kada je popustila štrajkujućoj C.
I. O. tako je General Motors,
automobilska korporacija, popus-t
nika i Slobodne Reči, kada gor
nje ."pobede radnika" u vis kao
takve uzdižu, a u stvari one su po
razi a ne pobedtf radnika, jer kada
kapitalistička vladavina pomaže
radnicima ona to čini u vidu svo
je fundamentalne funkcije da ih
što više drži u potčinjenos!i.
Kada se radnici usude uzaći na
štrajk pre no što su njenom sred
stvu Posredujućem Odboru pre
dali svoje žalbe, tužbe i potraž
nje, tada vlada šalje militarne
trokove da probijaju sa skebovi
ma piketaške linije štrajkujućih
rađuika, da slome takav štrajk, jer
su se radnici usudili da neovisno,
bez pomoći Rooseveltove Admi
nistracije, izvojuju pobedu. Da
radnici ne pokažu da mogu ne
ovisno bez pomoći Rooseveltove
Administracije izvojevati pobede
protiv poslodavaca, vlada daje da
se "agitatori" uhapse i iz podu
zeća isteraju, da se nikada ne po
vrate, da tako slomi borbeni duh
radnika i da ga učini zavisnim
vladinoj kontroli.
Ova nova vladina tehnika boca
s nogu i same fekere C. I. 0. Ali
ma koliko da su oni tupi oni će
doznati da Rooseveltova vlada ne
će podnositi neovisnu borbu rad
nika i tada će fekeri svesno stati
uz vladu protiv tih radnika na
mesto što oni sada nesvesno šalju
proteste Rooseveltovoj Adminis
traciji zbog toga što ona namer
no lomi štrajkove koji nisu dobi
li njeno odobrenje.
Ova nova vladina tehnika ob
jašnjava zbog čega se ona tako
mlako drži prema projektima u
Kongresu koji su upereni protiv
štrajkova, jer se ona nada da će
neovisno od Kongresa moći pos
tići onakvu kontrolu nad ame
ričkim radnicima kakvu Church
illova vlada zajedno sa tamošnjim
fekerima ima nad britanskom rad
ničkom klasom. Rooseveltova vla
da drži da će sa njenim novim
držanjem prema štrajkovima i
radnicima postići potpunu kontro
lu nad američkom radničkom kla
som bez ikakvih zakonskih prisil
nih mera, već sa "pristankom"
radnika, jer zna da će joj u ovo
me pomoći fekeri, a ako joj na
ovom putu stane koji glupani pos
lodavac ona će protiv njega upo
trebiti batinu štrajka koja će ga
"opametiti.**
Sa ovakvom kontrolom rađiiič
ke klase u ruci i sa kontrolom nad
poslodavcima Rooseveltova Admi
nistracija misli da će moći vrlo
lako uvući ovu zemlju u rat, jer
će biti pod uplivom da je ona po
stigla nacionalno "jedinstvo," bez
opasnosti da će se postojeća og
romna opozicija stupanja u rat
pretvoriti u opasnog revolucio
narnog neprijatelja kapitalizma.
Ali lepi snovi reakcije, njeni
dalekosežni planovi mogu lako bi
ti uništeni. Svako društveno ure
djenje pre svoga propadanja kro
jilo je planove kao da će stotinu
godina živeti, ali dodje neodolji
va smrt i revolucionarna klasa o-
C-5
,.
v
... ...... ... bori staro društveno uredjenje sa
tila Rooseveltovoj Administraciji
svim pakosnim planovima njego
kada je dala svojim najamnim ro-,
bovima 10c. na sat povišicu pla-|
te, što je bacilo uredništvo pluto-j
kratskog New York Timesa u kon
fuziju i u čudu se pita: "Gde će
nas ovaj proces odvesti?" I u bor
bi izmedju C. I. O. i Forda ne bi
poslednji prvom popustio da za
prvim ne stoji Rooseveltova Ad
ministracija. Zbog toga se može
C. I. 0. pohvaliti da je uspeo
održati izbore Fordovih radnika
koji su 70 po sto glasali za C. I.
O. Tako vidimo da je iza svih
ovih štrajkova stajala moralna
potpora Rooseveltove Administra
cije, da bi dobila kontrolu nad
radnicima, uveravajući ih da ako
se oni njoj predadnu da će s
Ujome dobiti veću povišiću nego
f»da se neovisno sami protiv po
slodavaca bore. I ona veli da
4tez njene pomoći oni bi vrlo teš
ki) porazili Forda. Ovde može
mo malo stati da ukažemo kako
su glupavi ignoramusi oko pseu
dokomunističkog Narodnog Gtas-
ve poslednje političke administra
cije. Jasni znakovi truleža posto
jećeg kapitalističkog uredjenja
dokazuju da je Rooseveltova Ad
minstracija poslednja politička
vladavina kapitalizma i poslednja
politička vladavina privatne svo
jine uopšte. Neće čovečanstvo
radnička klasa trpeti neprekid
no i sve veće širenje krvoprolića
i razaranja mukom stvorenog bo
gatstva. Zbog toga može vrlo la
ko radnička klasa usvojiti naš re
volucionarni program i sa politič
kom i ekonomskom akcijom uniš
titi onu vladu koja se trudi da je
stavi pod kontrolom da bi stalno
vukla kapitalistička kola pod us
lovima većeg izrabljivanja i ve
ćeg krvoprolića.
Ko je to što govori o porazu7'
Ja varn kažem da je stvar kao što
je naša veća no što je poraz može
znati to je sila nad silama.
Francis Adams.
{Nastavak *a£. sirane.)
lup. Veličanstvenu paralelu ovog nesvesnol
stvaranja istorije pruža nam devetnajsto sto
leće.
Početak devetnajst«« atoleća ofetležav«
pustolovni pohod kapitalističkog načina pro»
izvodnje. Na sve strane propadanje sitnog gaz
dinstva na sve strane bujno nicanje prole*
tera, beskućnika na sve strane neograničeno
izrabljivanje proletarijata, dušmansko prisva*
janje viška vrednosti na sve strane crno na*
jamno ropstvo i mizerija, jauk i plač, stenja*
njanje i škrgut zubi. Proletarijat je neudru^
žen, nesvesan i bezpotporan samome sebi ne
beše u stanju pomoći. U društvu vlada kapita
listička anarhija. Pojavljuju se socijalisti
utopisti: Owen, Fourier, St. Simon. Nastoja
vaju olakšati stanje proletarijata. Oni ne po
zivaju proletarijat na organizovanje: u nji
hovim očima, ovaj somome sebi ne može po
moći oni ne zagovaraju promenu društveno
ga uredjenja po njihovom mišljenju, kapita
listička anarhija ne pruža nužan materijal za
jedno bolje društvo oni ostavljaju kapitalis
tički svet i odlaze u pustinje, vodeći za sobom
veći ili manji broj beskućnih proletera. Osni
vaju komunističke zajednice. Apeluju i na os
tali svet, da podje njihovim stopama. A mladi
džin kapitalizma stoji na brdu profita u ruci
drži uže od jeftinog espapa, kojim dohvata
oba pola i oba okeana na kraju užeta nalazi
se omča, koju nabacuje na vrat čas jednoj,
Čas drugoj komunističkoj koloniji. Kapitalis
tički džin devetnajstog stoleća ne dade se ute*
rati u kalup socijalitičke utopije.
Kada tvrdimo, da je Jugoslavija mo
narhija ili republika utopija, mi smo svesni
činjenice, da ona isto tako nije u saglasnosti
sa današnjim prilikama, kao što komunističke
zajednice devetnajstog stoleća ne behu u sa
glasnosti sa jučerašnjim prilikama.
Kada ne poričemo mogućnost1 ostvarenja
Jugoslavije monarhije ili republike prem
da ovu proglašujemo utopijom, mi smo svesr.i
činjenice, da se njeno uspostavljanje isto tako
maže oprobati, kao što je oprobano uvadjanje
komunizma u devetnajstom stoleću, premda to
beše utopija.
Lludi mogu pokušati stvarati i "čoveka"
.od blata, ali mu nisu u stanju dati "dušu".
Ovo će onj ubrzo uvideti i svoga "čoveka"
tresnuti o kamen. Ljudi mogu pokušati da os
»uju monarhiju ili političku republiku, ali ove
ne mogu posedovati ono, što od njih traže, ra
di čega ih osnivaju. Ovo će oni uvideti pre
no što su ih učvrstili i. svoju monarhiju ili
političku republiku predati Crvenoj Gardi, da
ih ova vodi na gubilište, kao što učiniše rus
ki, ukrajinski, finski radnici, vojnici i siro
mašni seljaci i kao što danas čine nemački,
"austrij-ski, madjarski itd. radnici, vojnici i si
romašni seljaci.
Porudžbi«*' s
A N I k A O A
Nazad četvrt stoleća.
1
Radništvo, zanatlijstvo i siromašno seljaš- neznanje.
DEBATA
izmedju Cvetkova i Leontića pred sudom
Marksizma i istorije.
Pre dvadeset i tri godine, u početku stvaranja Jugoslavije, kad je jugoslavenska bur
žocrija slala razne svoje agente u ovu zemlju, da traže ^moralnu i materijalnu potporu od
ovdašnjih jugoslavenskih radnika, za stvaranje "velike jugoslavenske države", tada su ti
agenti govorili jugoslavenskim radnicima, kako će u "novoj jugoslavenskoj državi vladati
široka "sloboda" i "jednakopravnost" kako će radnik a njoj primati "punu vrednosti svo
ga proizvoda", itd. itd.
Održana beše javna debate jugoslavenskom pitanju izmedju predstavnika jugoslaven
ske buržoazije, Dr. Leontića i predstavnika "socijalizma", T. Cvetkova. Nakon ove odr
žane debate, Radnička Borba je "argumente" debatanta uzela u pretres i stavila ih na Mark
sističko rešeto u seriji članaka^ koji s» kasnije otštampani u obliku knjige, pod gornjim
naslovom.
Kao što je ova knjiga bila od vellRc važnosti za studente istorijskih dogadjaja pre
dvadeset i tri godine, ona je danas još važnija* pošto su istaknute i analigovane činje
nice u njoj skorašnji dogadjaji potkrepili.
Otuda ovu dragocen u i bogatu s istorijskim činjenicama knjigu preporueu jeaao našim
čitaocima i ostalim studentima istorijskih dojJadjrja.
Cena joj je 15 centi u mekom, a 35 centi u tvrdo* povezu.
treba slati na adresu:
Knjižara Radničke Borbe
Piknik u Detroit, Mich.
U nedelju 8. juna Ogranak Detroit priredjuje p'vi svu piknik ove sezone na farmi druga N**Pet
rovića, Flat Rock, Mich. Početak u 10 sati pre podne.
Biće na ražnju mlade pečene janjetine, hladnog pića, te raztiih zabavnih igara, takodjer Mfe.i
muzika. Oni koji nemaju prevozna sredstva* neka dodju u naš lokal pre podne, pa će biti odveženi
na našim automobilima.
Putokaz: Iz Detroita i okolnih mesta: Uzmite Di* (25 Rd.) ili Telegraph Rds. do Flat Rock i tu
kod prve lampe (stop light), skrenite desno i produžite oko 3V milje, držeći se levo do prvog mosta
na Huron River-u. Kada predjete most, skrenite levo i bićete na pikniku. Oni koji dolaze iz Monroe,
Mich., neka uzmu Road 25 i neka se voze do Flat Rock i do Htiron River Drive, tu neka skrenu levo
i produže po gornjem opisu. Pazite na natpis: S. L.P- Picnic.— Odbor.
Piknik u Steubenville, 0*
polazi u 2 i 4 sata po podne od našeg lokala, 537 Wells
Biće na ražnju mlade pečene janjetine i hladnog pića. Za sve ostalo brine se
tvo nezadovoljni su društveni slojevi zato se
i daju zagrejati za bilo kakav pokret, koji im
obećava olakšanje teškog položaja ali jednom
zagrejani, jednom zavitlani burom života, on
da ih se čuvajte i vi monarhisti i vi repub
likanci, jer se oni neće ohladiti, niti zausta
viti, dokle ne dobiju ono, što ih je odmamilo
u borbu: zadovoljstvo. A zadovoljstvo im ne
može dati jugoslavenska monai'hija, kao što ni
"napredna" engleska monarhija nije dala za
dovoljstvo engleskim radnicima, zanatlijama i
siromašnim seljacima, jer ona jedino može po
čivati na kapitalističkom načinu proizvodnje,
koje je osnovni uzrok njihovog nezadovolj
stva. Ako ovo oni saznaju za vreme stvaranja
monarhije, oni je neće dovršiti ako ovo sa
znaju nakon njenoga uspostavljanja, oni će je
tada razoriti. Zadovoljstvo im ne može dati
jugoslavenska republika, kao što ni napredna
američka republika nije dala zadovoljstvo
američkim radnicima zanatlijama i siromaš
nim seljacima, jer ona jedino može počivati na
kapitalističkom načinu proizvodnje koji je os
novni uzrok njihovog nezadovoljstva. Ako ovo
oni saznaju za vreme stvaranja političke re
publike, oni je neće dovršiti, ako ovo saznaju
nakon njenoga uspostavljanja, oni će je tada
razoriti.
Počivalo ono na monarhističkim ili repub
likanskim načelima, kapitalističko društvo ne
može pružiti zadovoljstvo radniku ono ga sa
mo može lišiti većeg dela proizvoda njegovog
rada.
Počivalo ono na monarhističkim iH repub
likanskim načelima, kapitalističko društvo ne
može pružiti zadovoljstvo zanatliji -ono ga
može samo tući parnim čekićem konkurencije
i terati u proletarijat.
Počivalo ono na monarfristnrim ili repub
likanskim načelima, kapitalističko društvo ne
može pružiti zadovoljstvo siromašnom seljaku
ono ga može samo gnječiti parnim valjkom
veleposednika i gutati garavim ždreiom kapi
talističkog topa.
Oslobodjenje radniku, zanatliji i siromaš
nom seljaku u stanju je pružiti samo ono
društveno uredjenje u kojem vlada zajedničk:.
svojina svih sredstava proizvodnje i raepo
dele, zajednički rad i zajedničko uživanje sa
mo ono društveno uredjenje, u kojem se ne
proizvodi za prodaju već za opštu potrošnju
«tmo ono društveno uredjenje, u kojem .lema
klasa i klasnog izrabljivanja i ugnjetavanja
samo ono društveno uredjenje, u kojem je do
bit jednih dobit sviju, povreda jednoga
povreda sviju samo ono društveno uredjenje,
u kojem vladaju: ekonomska jednakost, soci
jalno bratstva i duhovna sloboda. To je druš
tveno uredjenje Industrijalna'Republika ili
Socijalistička Zajednica.
Monarhija je vrag politička republika je
djavo. Razlika izmedju jedne i druge je
.. nedelju 1. juna Jugoslavenski Ogranak i Sekcija S L. P. održaće prvi piknik ove sezone na koja nemilosrdno ek^loatiš^
fanti!' Mane Kotara. Početak u 12 sati (u podne). D. L. S. T. Truck, koji će voziti goste na piknik, ji a a in eiesi ne
Cleveland, Ohio
Odbor.
Razuzdanost sadašnjeg imperi
jalističkog rata, kao neka avet,
svakim danom sve više guta rad
ničke živote i ostalog radnog na
roda, te razara neprocenjeno bo
gatstvo stvoreno od radnog naro
da. Ubistvena i razorna oružja se
stalno usavršavaju i proizvode
u ogromnoj količini, sa kojima se
razaraju gradovi i sela. ubijaju
bezbroj radnog naroda.
Posvadjale se dve bande lopo
va oko svetskih pijaca i koloni
ja, jer zemaljska kugla je posta
la za njihove pljačkaške interese
premalena. Moderni alati za pro
izvodnju i milionite radne mase,
koji uperišu ove razvijene alate,
proizvadjaju gomile raznih es
papa, koje treba prodati i pretvo
riti u profit, a pijaca nema. Otu
da su nastali oružani sukobi oko
pijaca. Nacističko-faSistički ra
zbojnici organizovali su jedan
deo svojih najamnih robova, do
bro ih naoružali i trenirali, i
izveli ih na bojna polja, da se
medjusobno ubijalu i ubogaljuju
sa najamnim robovima "demo
kratskih" razbojnika, koji su ta
kodjer dobro naoružani i trenira
ni za uzajamni pokolj. Drugi deo
s.vojih najamnih robova, kapita
listička klasa zaraćenih strana
podjarmila ih je u ratnoj indus
triji, koji proizvadjaju ubilačka
sredstva, odelo i hranu, snabde
vajući svoje drugove na ratnim
poljima za medjusobno ubijanje
i razaranje. Tako je kapitalistič
ka klasa celog sveta—zaraćenih
i "neutralnih" zemalja organi
zovala radničku klasu sveta kako
na bojnim- poljima, tako i u in
dustrijama, da služi interesima
svetskih lopova i razbojnika.
Pre nego što je kapitalistička
klasa obadva logora mogla take
uspešno podjarmiti svoje najamne
robove, ona ih je morala duhov
no spremiti za ovakav posao. Za
ovu svrhu, pored političke drža
ve, kapitalistička klasa poseduje
mnogobrojne razne ustanove, kao
što su: štampa, radio, škole,
predikaonice, političke organiza
cije, "kulturne" i religiozne or
ganizacije itd. itd. Svih ovJi
je svrha da održe svoje najam
ne robove u potčinjenosti i uz
kapitalizam.
Sve skupa gore istaknute usta
nove sačinjavaju jednu ogromnu
propagandističku mašinu, e da^ bi
se kapitalizam ovekovečio.. Ova
propagandistička mašina radi pu
nom parom dan i noć. I u koliko
se situacija pogoršava i otežavt
tok da "normalno" kapitalizam
otpravlja svoje poslove, u toliko
ona postaje ne samo aktivnija,
Tiego je prisiljena da se laća gru
bih i prisilnih sredstava protiv
potištene i obespravljene radnič
ke klase.
Radničko stanje pod kapitaliz
mom postaje iz dana u dan sve
gore i čemernije, i pod ovakvim
^nepodnošljivim stanjem, radnici
pokušavaju da svoje stanje olak
šaju i, u koliko je to moguće, po
boljšaju. Njihovo nezadovoljstvo
i.alazi svoga izraza u štrajkovi
ma. Kroz štrajkove oni pokušava
ju da olakšaju svoje ropsko sta
nje. Koliko će sa njima postići
svoje olakšanje i poboljšanje,
drugo je pitanje, ali glavno je to,
da su radnici nezadovoljni sa po
stojećim stanjem stvari. To kapi
talistička klasa zna, i zbog toga
vrlog razloga njčne mnogobroj
ne ustanove punom parom rade,
da ubede svoje najamne robove,
da oni ne trebaju da se osećaju
nezadovoljni jer kapitalizam je
najbolji od svih drugih društe
venih uredjenja!
Ako je kapitalističkoj klasi u
interesu (još Ikako joj je u inte
resu) da drži svoje najamne ro
bove uz svoj pljačkaški sistem,
jer za nju ne može biti boljeg
sistema, ali nije u interesu rad
ničke klase. Radnička klasa pod
kapitalizmom je ropska klasa,
ra zahtevaju, mejdusobno se ka
I sapi njen društveni položaj ide
BftOJ 22. No. 22.
Kroz Partiju i Federaciju.
sa zla na gore. Zato je u njenom
interesu da učini kraj njenom
ropskom stanju da postane slo
bodna i jednakopravna.
Ono što je u interesu kapitalis
tičke klase ,to je protiv interesa
radničke klase, i obratno, jer pr
va ništa korisno za društvo no
privredi, a raskošno živi na ra
čun poslednje, dok poslednja
stvara svo društveno bogatstvo
(pomoću prirode), a za svoj
naporan trud prima neznatan deo
od onoga što proizvede. A budu
ći da radnička klasa sve proiz
vodi što je potrebno za udoban i
izobiljan život, ona ima pravo na
sav svoj proizvod. A da bi to
pravo mogla iskoristiti, ona mo
ra da sebe spremi, prvo umno,
onda fizički treba da se klas
nosvesno prosveti i organizuje,
pa da obori današnji poredak i
zamene ga sa svojim novim dru
štvenim poretkom Industrijal
nom Republikom Rađa.
Ako radnička klasa hoće da
ima svoje društveno uredjenje
—I'ndustrijalnu Republiku Rada,
—u kojoj će imati udoban I
izobiljan život ,ona mora ne samo
da je nezadovoljna s postojećim
stanjem stvarf, nego ona mora da
stvori takvu fižičku moć (svoju
političku i ekonomsku organiza
ciju), pomoću koje da razori
staro i podigne novo društveno
uredjenje. A da bi ona mogla to
postići, ona mora da postane kla
snosvesno prošvećenn u duhu
Marksizma.
Marksistička prosvtta ikijuču
je ove osnovne principe: Radnik
treba da zna da je radnička klasa
tvorac svog društvenog bogatst
va^, da je radnička klasa jedina
korisna klasa u društvu i nosilac
civilizacije i kulture da kapi
talistička klasa, koja poseduje
zemaljske industrije, ne radi niš
ta korisnog za društvo, a da
posedovanjem industrija, uživa
sve blagodati na račun radničke
klase, i budući da radnička klasa
proizvodi svo društveno bogat
stvo, ona ima pravo na sVo od nje
proizvedeno društveno bogatstvo,
a da bi mogla radnička klasa
zadržati plod svoga rada, ona
treba da moderne zemaljske in
dustrije prenese iz privatnog u
društveno vlasništvo, pomoću ko
jih da društvo porizvodi potreb
ne stvari za život za podmirenje
svih korisnih članova društva.
Ovo je osnova Marksizma i
Marksističke prosvete, i sve dot
le dok se radnička klasa ne pros
veti u ovom smislu, ideja udob
nog i izobiljnog života ne može
biti ostvarena za našu klasu. A
kad jednom radnička klasa pojmi
nužnost primenjivi.nja Marksiz
ma, tada i samo tada moguće ju
uspostaviti društvo sreće, mira i
izobilja Socijalističko Druš
tvo!
E, to je osnovni razlog zašto
Socijalistička Radnička Partija
stalno udara u tu osnovu Marksi
zma. Zato je sve svoje sile up
regla da zapozna radnike ove
zemlje sa naučnim Marksizmom:
da se u tome pravcu prosvete, te
da se organizuju na političkom i
ekonomskom polju, po učenju ne
umrlog američkog genija Daniela
De Leona.
Kroz našu štampu, našu litera
tura i našu živu reć radnička kla
sa ove zemlje moći će se Mark
sistički prosvetiti i Deleonistič
ki organzovati, te podići nov
društveni poredak, koji će druš
tvu doneti mir, srećci izobilje.
Zato širimo spasonosno učenje
S. L. P., jer
KAPITALIZAM SE MORA
BA20RITI!
P. S.
Clvflfsovano ljudsko društvo je
vrhovno biće u koje mi verujemo
na njegovom preobražaju u soci
jalizam mi gradi*® svojti nad«.
Dietzgen.
Ko bt&i od svoje dužnosti, taj
beži od svoga karaktteiSfc Tlieo
dore Parker. \n\n 3413 St. Clair Are.