Radnička borba = Workers' struggle. [volume], July 03, 1941, Image 2

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
STRANA 2.
PAĆti
Workers*
1
"RADNIČKA BORBA^
&
Struggle"
PRETPLATA STAJE:
Va godinu
§ola godine
Jedan broj
$2.00
$1.00
ZA INOZEMSTVO: $2.50.
NASE PARTIJSKO STANOVIŠTE.
Socijalistička Radnička Partija nikada ne
odstupa od istine, da bi stvorila prijatelja, ni
kada no .promašuje udariti u tabluđu, da W W
stvorila neprijatelja.
Sa čvrstom verom u konačnu pobedu, ona
ide svojim putem, uepokolebana slabićskom tež
njom za privremenom korišću. Ona uvek radi
otvoreno i pošteno, verujući, da će, u neustraši
voj nezavisnosti, jedinstvo njene svrhe, kojim
je nadahnuta, osvojiti, na kraju krajeva, pošto
vanje i poverenje onih, koje cilja skopčati u
jedno klasnosvesno, navalno telo.
Njena propaganda se ne sastoji samo u pro
svećivrtnju, već i u organizovanju radničke kla
se za osvajanje vlasti, za potpuno obaranje ka
pitalizma. Dok se ta zadaća ne izvrši, ona će
rta jati kao stena, buds* I pažljiva, ne ustupa
jući ništa.
DAN NEZAVISNOSTI.
"Mi držimo, da su ove istine samooče
da su svi ljudi rod jeni jednaki da su
oni obdareni od svoga Tvorca izvesnim neo
tudjivim pravima da med ju ovima jesu ži
vot, sloboda i težnja za srećom da se za osi
guranje ovih prava uprave uspostavljaju
medju ljudima, koje crpe svoje pravedne
fhoći iz pristanki} vladanih da kad god bilo
koja forma uprave postane razorna po ove
svrhe, pravo je naroda da je izmeni ili uniš
ti, te da uspostavi novu upravu, polažući njen
temelj na takvim načelima i organ izujući nje
ne sile u takvom obliku, koji im .izgledaju
na vero vat ni ji da će čuvati njihovu sigur
nost i sreću. Doista, obazrivost će nalagati,
da davno uspostavljene uprave ne budu me
njene zbog lr.kih i prolaznh uzroka i otuda
je svekoliko iskustvo pokazalo, da su ljudi
vise naklonjeni da trpe. dok se zala trpeti
mogu, nego da pribave sebi pravdu uništava
njem oblika, na koje su priviknuti. Ali kada
dum povorka zloupotreba i uzurpacija, koje
nepromenjivo idu za istim ciljem, pokažu
narmeru da ih potčine apsolutnom despotiz
mn, njihovo je pravo, njihova je dužnost da
sebe snabdu novim čuvarima svoje buduće
sigurnosti." Odlomak iz Proglasa Neza
visnosti.
Na 4. jula navršiće se 165. godišnjica,
zavisnosti" ove zemlje. Taj će se dan i ove go
dine "slaviti," formalno kao dan sadašnjosti
ali u stvari sa sa slavljenjem 4. jula, slavi se
prošlost, jest, prošlost, jer političke slobo
šti le 1776. behu teško skopčane sa ekonomskim
pr likama koje behu prilično jednake za sve ta
đa.lnje sretnije stanovnike ova zemlje.
Američka Revolucija beše logična posledi
ca odnosa posedstva originalnih trinaest ko
loi ja. Njihovi stanovnici u glavnome posedo
va .e zemlju i sredstva proizvodnje. Ali Velika
Britanija i usuprot ove očevidne činjenice,
kc ltradiktorno nastavi sa svojom političkom
Džepna Điblija
i 1 i—
KRISTIJAN ŠTAMPAR.
Šesnaesta knjiba romana Eugene Sue-a: "Tajne naroda"
ili "Istorija jedne proleterske porodice kroz vekove.
Priča o Šesnaestom Stoleću. U dve knjige. Knjiga I.
Sc originalnog francuskog na engleski: Daniel De Leo*.
Sa engleskog na jugoslavenski: L. Petrovič.
Iininimiiiii nap* oo
Moj otac postupi kao čestit čovek to je sve
ali ako ti apsolutno stojiš pri tom da sebe smatraš za
dužen ni.ma, tvoja uzvišena pomoć u ovom slučaju biće
još jedan dokaz tvoje zahvalnosti. Ali još ti ne rekoh sve,
vredni Kristijane. Ustupajući, bez sumnje, osećanju de
likatnosti, nisi me zapitao u čiju korist zamolih »krovište
kod tebe.
Gon'jeai iovek je dostojna tvoga prijateljstva on
je apostol, Majstor-Estienne treba li da znam- više?
Ne odivajući ti tajnu, koja nije moja, osećtm se
slobodm da te izvestim e je gonjeni čovek najhrabriji
bđ apostola Reformacije. Uslugu koju mi činiš dugujeifc
dominacijom usvojivši sve strožije zakone pro
tiv kretanja američkog stanovništva. Ona je
neprekidno sve više napadala američko sta
novništvo jer se bojala da će ono jednog dana
ustati i razoriti njenu autokratsko-imperija
lističku vladavinu neprijatelja tadašnjeg
radnog hftroda ove zemlje. Reakcija može sa
mo privremrio da diktatorski vlada, jer kad
tad ekonomski činioci moraju iz sebe na po
vršini izdati takvu revolucionarnu silu koja
u prah i pepo satire reakciju. Američka Revo
lucija jeste živi dokaz ove tvrdnje.
U takva vremena, kada reakcija sve više
besni, jer gubi ekonomsku podlogu za njeno
vladanje, poradjaju se ljudi koji sačinjavaju
revolucionarnu četu predvodnicu i koji njena
rešenja neustrašivo oživotvaraju. Ne beše vrlo
lako ni američkim revolucionarima, iako oni
posedovaše zemlju i sredstva proizvodnje, da
se bore za nezavisnost ove zemlje, odnosno,
za Američku Revoluciju. Oni su imali jakog
neprijatelja svud unaokolo, preko mora i sa
severa, koji beše moćan, jer britanska imperi
ja beše tada u svom cvetanju. I nije čudo da
je Dr. Franklin rekao delegatima Kongresa
nakon što.on i usvojiše čuveni Proglas Neza
visnosti, "Gospodo, sada se svi moramo držati
zajedno (hang together) ili ćemo viseti poseb
no (hang separately)." I ti potpisivači Pro
glasa Nezavisnosti, koji "beleži jednu epohu
u ljudskom rodu, epohu, koju je Marx u
kratko sumirao u iskazu: da je on i samo on
zazvonio propast feudalizma u evropi...."
(De Leon), imali su da riziku ju i svoja imanja
u slučaju poraza. Jedan od tih revolucionarnih
potpisivača Proglasa Nezavisnosti beše mili
oner po imenu Charles Carroll iz Carroltona,
koji je svoje ime potpisao zajedno* sa mestom
u kojem stanuje da se ne bi mislilo da je to
neki drugi "Charles Carroll," jer jedan od
potpisivač u toj čuvenoj dvorani primeti da
takvih imena ima mnogo. Američko stanovniš
tvo ustade da podupre sve potpisivače Prog
lasa Nezavisnosti i, kao što je poznato, sa veli
kim požrtvovanjem radnog naroda neprijatelj
se pobedi i stanovnici ove zemlje dobiše sve.
I dok je većina stanovnika nakon Američ
ke Revolucije uživala jednakost prilika da ku
je svoju sreću ili nesreću dotle je svako slav
ljenje 4. jula bilo slavljenje sadašnjosti, čak do
1848., vele nam, da su 90 po sto stanovnika ove
zemlje posedovali svo zemaljsko bogatstvo.
Danas stvari stoje sasma drukče nego što
behu za vreme i malo nakon Američke Revo
lucije. Ogromno stanovništvo ove zemlje
radnička klasa ekonomski je potpuno obes
pravljeno. Ono je tegubilo i sećanje na eko
nomsku nezavisnost. Vele nam, da samo 10
posto stanovnika poseduju svo zemaljsko bo
gatstvo, vrednog posedovati, kao što su krup
ne industrije svih grana proizvodnje i trans
portacije. To znači da 90 po sto stanovnika
zrvise od 10 po sto stanovnika vladajuće
kapitalističke klase. Danas vlada slično stanje
u kojem se nalazilo američko stanovništvo
uoči Američke Revolucije. Radnička klasa, ili
većina stanovnika ove zemlje, proizvodi, pomo
ću prirode, svo društveno bogatstvo, kojeg po
moću zakona političke države prisvaja legitim
no parazitska kapitalistička klasa, koja ni jed
nu jotu vrednosti ne pridonaša ogromnom pro
izvedenom bogatstvu.
I kao što se Velika Britanija bojala da će
protiv njene autokratske vladavine ustati ame
i k o s a n o v n i v o 1 7 7 6 a k o i s o z o
straha da će radnička klasa ustati protiv ne
pravednog izrabljivanja kojeg nad njom vrši
kapitalistička klasa, poslednja usvaja i prepo
ručuje jednu za drugom reakcionarnu meru
direktno uperene protiv radničke klase. Danas
politička vladavina kapitalizma sa oružanom
silom lomi štrajkove radnika koji se pomoću
njih pogrešno bore "-a život, slobodu i težnju
za srećom," samo zb toga što oni traže malo
veći đeo ogromnog ogatstva koieg samo oni
proizvode. Danas se po naredbi kapitalističke
političke države, služeći tako najboljim intere
sima razorne kapitalističke klase, u glavnome
ći
samo tvojoj ličnoj privrženosti, budući da tebi, vajući
skrovišts mom prijatelju, jog nije izvesno da li se sla
žeš s njegovim idejama. Tvoj dobar postupak je diktovan
tvojom ljubavlju prema meni i mojima s moje strane,
ja s^d uzimam na se dug zahvalnosti prema tebi i tvo
jima. A jednom pri ovoj stvari.— doda Majstor Estienne
prodirna naglaska dozvoli mi, Kristijane, da ti otvore
no iznesem svoje misli odnosno tvoga sina. Poslednjih
dana više puta govorasmo o brizi što ti je on zadaje
dvostruko sažaljevam tu okolnost ja očekivah velike stva
ri od Herve-g. Pored mehaničkog dela naše veštine, u
kom-se odlikuje, razvio je raznovrsnost inaklonosti u dru
gim pravcima. Njegovo prerano znanje, njegova izuzetna
rečivost, sve te osobine ga svrstavaju, po mome miš
ljenju, medju malen broj ljudi kojima ie sudjeno da sjfc
je u svakoj karijeri koju prigrle': Napokon, što još više
podiže u mojim očima Herve-ove umne sile, to je dobro
ta njegova srca i valjanost njegova kVin'ktgra. Ali u zad
nje vreme mu navike postaše neredovne u njegovoj ne
kadanjoj ljubaznoj, otvorenoj i druževnoj naravi izvrši
se promena. Dos*, se ustezah da mu dopustim da nazre
bol koju mi njegovo vladanje prouzrokova. U sredini sve
ga toga, mislim da zadrža neku ljubav i štovanje prema
meni. Bi li me ovlastio da s njim imam jedi n ozbiljan i
očinski razgovor? Mogao bi da ima koristan učinak.
"R A & k I K A O 11 A*
proizvodi za razaranje a ne za unapredjenje
čovečanstva i to pod hipokritskim izgovorima
za "napredak" čovečanstva. Danas ce ceo svet
ski kapitalistički sistem nalazi u takvom sta
nju da bez krvoprolića nije više sposoban da se
•održi. Danas smo postigli onaj stupanj forme
vladavine na kojem je ona postala "razorna po
ove svrhe," "život, slobodu i težnju za srećom,"
na kojem je "pravo naroda da je izmeni ili u
ništi, te da uspostavi novu upravu, polažući
njen temelj na takvim načelima i organizuju
ći njene sile u takvom obliku, koji im izgleda
ju najverovatniji da će čuvati njihovu sigur
nost i sreću."
Tako se smerićko stanovništvo radnič
ka klasa još jednom poziva da se reši lju
o n e i a e a k o i i e e n o i o a n o
n o ću o e a a o u n o e k o n o s k i o
bespravi, otimajući mu osnov nezavisnosti i
pretvarajući ga u najamne robove. I makar ko
liko nam izgledalo ila je reakcija svesilna, u
pamtimo da se ona najviše napreže samo onda
kada je hvata
smrtni
strah da će je potla­
čene klasa sa prestola svrgnuti.
Ako je američko stanovništvo imalo va
ljanog razloga da na kocku metne sve u borbi
protiv tadašnje reakcije (Velike Britanije) na
zad 165 godina, danas američka radnička
klasa ima još većeg razloga da ustane i da .sa
vije vrat modernoj reakciji kapitalizmi'. I,
ako su tadašnji revolucionari došli na poziv
ljudskog progresa i pod rizikom đste izgfibe
svoja imanja, mi smo sigurni da će se dovo
ljan broj radnika, modernih revolucionara o
đazvati pozivu napredka čovečanstva koji ih
kroz usta Socijalističke Radničke Partije ne
prekidno poziva da se pridruže njpnim redo
vima i da šire revolucionarnu propagandu
Socijalističkog Industrijalnog Junionizma da
sa svojim neustrašivim nastojanjem predobi
ju ceiii radničku klasu za njeno sopstveno os
lobodjenje i da se tako cela radnička klasa m
ganizuje politički i industrijalno sa svrhom da
na ciivilizovani način obori varvarski kapitali
zam, ispostavljajući "novu upravu, polažući
njen temelj na takvim načelima
i
organizuju-
njene sile takvom obliku, koji im izgledaju
najverovatniji da će čuvati njihovu sigurnost i
sreću" SOCIJALISTIČKU BESKLASNU
INDUSTRIJALKU REPUBLIKU RADA.
I kada će američka radnička klas i prog
lasiti svoju ekonomsku i socijalnu nezavisnost
tada će svaki Dan Nezavisnosti biti slavljen
kao sretna i presretna sadašnjost dok traje
sveta i veka.
OPET "UJEDINJENI FRONT."
Sastali su se "lideri-" američke Komunistič
ke partije u gradu New Yorku da obave vrlo
vj?žan posao! Nacistička Nemačka je napala
Sovjetsku Juniju i mora se opet menjati "par
tijska linija."
Pre zlikovskog Stalin-Hitlerovog "nenaval
nog pakta," pseudokomunisti svih "demokrat
skih" zemalja zagovaraše "ujedinjeni front,"
"za demokratije protiv rata i fašizma." Dobro
se sećamo kada je Stalinova vlada posredom
Kominterne instruktovala komunističke posla
nike francuskog parlamenta da ne glasaju pro
tiv ratnog budžeta, ako neće da glasaju za nje
ga. Sećamo se kada je Stalinova vlada opet
preko Kominterne karala francuske radnike da
oni trebaju zntti kada da štrajkuju i kada da ne
štrajkaju.Tako ona opomenu francuske radni
ke kada ovi hteše ići dalje od Blumovih refor
mi možda do same Proleterske Revolucije.
Sećamo se kada je Thorez, vodja francuskih
Komunista javno i namerno Šetao ruku pod
ruke sa Daladierom. Sećamo se kada su ovdaš
nji Komunisti takodjer bili za američki mili
tarizam i svakog koji je bio protiv naoružava
nja oVe zemlje i koji su kritikovali Roosevelta
i Novi Dil nazvaše "crnom reakcijom." \li sve
to ode kao da nikad bilo nije kao da se ko
munistička ljubav prema buržoaskim demokra
tiiama potpuno ohladi kao da oni ukopaše
"ujedinjeni front" u hladan grob.
I
Toliko su mislili pseudokomunisti da su
se za navek resili "ujedinjenog ifronta da je
njihovo jugoslavensko glasilo "Narodni Glas
nik" tek nazad 20 dana, odnosno 10. juna, 19
41. godine reklo uvodnički: "U koliko mi zna
mo mi smo se uvijek borili protiv kapitalistič
kog izrabljivanja i opominjali smo protiv dola
zećeg imperijalističkog pokolja, kojeg smatramo
najveći zločin protiv čovječanstva."
Ali pseudokomunisti su u stvari pažljivo
postavili "ujedinjeni front" u "kooler" iz kojeg
ga "lideri" na svom sastanku izvukoše i novo
mu odelo dadoše, obrijaše ga i očešljaše ga i
pred nama ga pokazuju kao novo-novcato stvo
renje, tli marksističke oči vide u njemu isto
strašilo, staru kapitalističku reformu, staru
klasnu saradnju, stari šovinizam.
Pre nego što su "lideri" imali pri ruci
"predpostavljenu" "novu liniju" "Zig-Zag" Fos
ter je preporučio da se sazove "internacional
ni front" u korist Svjetske Junije. Ali budu
ći da se svet deli na dve internacionalne klase
kapitalističku i radničku prema tome, mi
u postojećem društvu imamo dva internacional
na fronta radnički i kapitalistički, čekali
smo da budemo sigurni koji je internacionalni
front preporučio "Zig-Zag" Foster i vele nam da
on reče: "Vlada Sjedinjenih Država treba da
razvije militarnu liniju ptrotiv Hitlera i da u
svoji sve mere potrebne za pobedu nad Hitle
roni pomoću Sovjetske Junije i ostalih sila de
mokratija." čekalismo da dalnji "dogadjaji"
ovo potvrde i dočekali smo i doznali smo da
su povampireni "ujedinjeni front" pseudoko
munisti nazvali "novim" imenom: "Ujedinjeni
i narodni front protiv Hitlera i fašizma."
Ali postoji jedna razlika izmedju starog i
povampirenog, pokršćenog "ujedinjenog fronta."
Stari "ujedinjeni front" se borio samo za refor
me i beše "protiv rata" kto i "protiv" fašizma,
dok "novi" "ujedinjeni front" propagira rat i
to imperijalistički rat, "demokratski" protiv
fašistirčkog imperijalizma. I Čujte neke od iz
java Nacionalnog Odbora Komunističke par
tije
"Branite Ameriku i dajte punu pomoć
Sovjetskoj Juniji, Velikoj Brituniji i svim na
cijama koje se bore protiv Hitlera," pa i samom
djavolu, rekoše krojači komunističke "nove
partijske linije."
Oni traže svu pomoć z Veliku Rritanijn
koja ie krojila planove od 1917. samo kako đa
se uništi Sovjetska Rusija kao zemlja revolu
cionarne radničke klase, i koja drži celu Indi
ju u potčinjenosti i koja je dala zatvoriti sve
glavne vodje (one koje je mogla uhvatiti)
Sve-Tnđijskog Kongresa rujveću kapitalistič
ku imperiju izrabljivača i obespravljača
radničke klase. Oni traže da branimo kapita
lističku Ameriku, čija vlada se ne ustručava
ni sa golim bajonetima niti sa skebovima đa
ubije štrajkove radnika koji traže tek puku
povišicu najamnice da bi tako mogli stići
skakanje ceu* životnih namrinica. Ali ovo nije
sve.
Pseuđokomunistička "nova partijska linija"
dalje izjavljuje:
"Ne može biti mira za narod sveta bez pot
punog razaranja Hitlera i Hitlerizma. Hitlerov
fcšizam stoji kao najveći i najglavniji nepri
jatelj naroda celog sveta." I komunistički
"lideri" dalje rekoše da "Američki narod mora
baciti svu težinu svoje sile i moći za poraz
nemačkog fašizma."
Drugim rečima, pseudokomunisti postaše
od jednom najveći uškači imperijalističkog
n.ta, odnosno, oni postage intervention isti i
napadoše svog starog političkog prijatelja
Wheelera i Norman Thomasa kao "srž pete ko
lone," i to zbog toga što su oni izolacionisti.
Soda se možemo nždati da ćemo opet čuti
pseudokomujiističko veliko hvalenje buržoaske
demokratije, i oni će opet sravnjivati Roose
velta sž. neumrlim Lincolnom i kao što su "za
boravili" "united front" za poslednjih 20 me
seci, tako će oni "zaboraviti" da je ovo imperi
ialistički rat i pnzivaće zavedene radnike da se
!iiu za spas "demokratije."
Hvala ti, Majstor Estienne, na dobroj ponudi. Mi
lo mi je da sam u sti nju đa kažem e imam razloga da
mislim da se od danas moj sin okrenuo boljim' mislima
da je na njemu izvršena neka nagla i sretna promena,
pošto Kristijan ne mogrše da završi svoju rečenicu.
Gospodja Estienne, lepa mlada žena slatka i ozbiljna li
ka, žurno udje u radionicu i, davajući svom mužu jedno
otvoreno pismo, reče mu potresna glasa:
čitaj, prijatelju moj kao što ćeš da vidiš, nema
ni minuta da se gubi pa obraćajući se Kristijanu:
Možemo li da računamo na vas
Gospodjo, apsolutno i u svima stvarima.
Nema više nikakve .suiwnje! uzviknu Majstor
Estienne pošto pročita pismo. Možda će nam još veče
ras kućs biti premetana idu za tragom moga prijatelja.
Ja ću da otrčim po njega reče Gospodj Esti
enne Kristijan i on će ctići pobočnom ulicom.
Majtsor Estienne reče zanatlija svom poslo
cu da bi se dvostruko osigurao, ja ću otići do kraja po
bočne ulice da vidM da li je prolaz čist pregledaću ga
potpuno.
Idi, prijatelju moj nas ćeš naći u maleni dvo
rištu sa gonjenim čovekom..
Kristijan ostavi radionreu, predj« malo dvorište, po
vuče bravu na vrata što se otvari.hu na pobočnoj ulici i
BROJ 27. N'O. 27.
Pseudokomunisti vele: "Ne može biti mira
za narod sveta bez potpunog razaranja Hitlera
i Hitlerizma.", kao da je Hitlerizam osnova ne
posledica svih zala koja muče moderno čove
čanstvo. Neka nestane Hitlera i Hitlerizma,
tojest, nemačkog imperijalizma, sa' svetom će
vladati "demokratski" imperijalizam, onaj im
perijalizam kojeg "nova partijska linij. pseu
dokomun'zma danas brani i opet će ostati ne
dirnut osnovni uzrok rata i radničkog izrab
ljivanja kapitalizam. Pseudokomunisti pro
pagiraju održanje kapitalizma a ne njegovo
obaranje sa njihovom "demokratskog" imperi
jalizma "novom partijskom linijom."
Kakva li je grdna razlika izmedju pseudo
komunističkog proglasa i proglasa pravovalja
nog radničkog pokreta Socijalističke Radnič
ke Partije koji glasi:
"Mira ne može biti sve dotle, dok g.'ad i
nužda more milione radnog naroda, a nekoli
cina, koja sačinjava poslodavačku klasu, u
živa sve blagodati života.
"Izmedju radničke klase i poslodavačke
klase nema ničega1 zajedničkog.
"Izmedju te dve klase borba se mora voditi
sve dotle, dok se svi radnici ne udruže kako na
industrijalnom, tako i na političkom polju, te
dok pomoću jedne industrijalne junije, a be
prisa jedki jen ja ma kojoj političkoj partiji, ne
uzmu i ne zadrže sve ono, što svojim' radom
proizvedu."
Naš program traži direktno, he: ikakvog
vrdanja, obaranje kapitalizma, kl&snu borbu
radničke klase protiv kapitalističke klase do
potpune pobeđe prve, a ne kao što pseudokomu
nizam preporučuje borbu jednog dela kapitaliz
ma protiv drugog dela kapitalizma da so
radnici kolju još više za interese krvoločne
buržoazije.
Milutin Bojić:
VERUJIL
Verujem sebi u dan iskušenja.
Kad reć se tudja ispred mene stavi:
Verujem sebi u dan razoren ..
Pobeđnom pesmom smrt kad demon slav
Verujem sebi u dane prezren ja,
Pogrdnih reci val kada me plavi:
Verujem sebi i snagom titana,
Zaklapsm groblja iznurenih dana.
Jer ne plažitti se leševji što vgjl^
"I mi smo hteli to, što ti bi hteo,
No zaluđ božju iskru ljudi žele:
Pa see 5 ped jaram kao i svet cee:
Duge su borbe taj zakon zavele,
A trnov venac sam je Gospod -plen.
Verujem sebi. ne plašim se reči:
Ja imam Boga, pred kim se ne kleč
Verujem sebi u časove tame.
Kad ječi tartar i kad bakar blj.je:
Verujem u čas i pogrde same.
Kad mi u lice -meje se i pljuje
Verujem sebi u časove čame,
Molitvom, koju moj Bog samo čuje.
Dižem se iznad luciferskog besa,
Čarobnih maga i satirskog plesa.
"Premijer Lenin je veliki poštova
oc Daniela De Leona, smatrajući ga
najvećim od modernih socijalista
jedinim posle Marxa, koji je išta dop
rineo socijalističkom mišljenju. Lenin
je ubedjenja, da će Industrijalna 'Dr
žava', kako je shvatio De Leon,
morati konačno biti oblik uprave u Ru
siji." Izjava John Reeda. koji sada
leži mrtav pod bedemom Kremlja u
Moskvi, pred Nacionalnim Izvršnim
Odborom S. P. 1918.
izadje napolje. Prolaz nadie sasvim pust ,.{ kruia
kraja ne beše ni jedne duše na vidiku. Ma đa bi noć,
beše dovoljno svetlosti da se vidi podugo unapred. Uve
rivši se da je izlaz siguran, Kristijan se vrati dvorišnim
vn.tima, gde nad je Majstor Estienna, koji stiskaše ruku
čoveka srednjeg stasa i obučenog u jednostavnu crninu.
Majstor Estienne reče Kristijan svom poslo
davcu— sokačić je potpuno pust: možemo izaći a da nas
niko ne vidi.
Zbogom, prijatelju moj reće Majstor Estienne
drhćuća glasa gonjenom čoveku. Možeš se osloniti na
svoga vodju kao na samog mene. Idi s njim i čini sve što
ti on preporučuje za tvoju sigurnost. Neka nebo štiti
tvoj dragocen život!
Zbogom! Zbogom! odgovori neznani, koji kao
da'ne bi manje potresen nego štampar rekavši to, po
dje za Kristiijanotn. Pošto izadju iz soki.čića i neko vreme
hodahu u pravcu Mosta Razmene, dva čoveka stignu do
jedne kapije, kroz koju morj.đjahu da prođju da bi prešli
Cour-Dieu. Na tom mestu im napredovanje uspori jedna
komapktna masa ljudi, koju behu okupiieni blizu kapije,
u čijoj sredini beše jedna obrt'.'ljka, kojoj bi namenjeno
da sprečava konjma idolima da ulaze na trg. Medju
svetinom se vidjahu mnogi stražsri.
(Nastaviće se.) \n\n SOUTH SLAVONIAN OFFICIAL ORGAN
of the
SOCIALIST LABOR PARTY
Published Every Thursday
By The
South Slavonian S. L. P. Federation
3413 St. Clair Ave., Cleveland, Ohio.
B. B. PRINTING Phone: ENdicott 0262
One Year *2.00
Half Year »10°
5c.
5c. Single Copy
Entered as Second-Class Matter at Cleveland,
Ohio, Post Office, February 8th, 1910-