Radnička borba = Workers' struggle. [volume], July 17, 1941, Image 2

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
STRANA 2. PAGU 2.
"RADNIČKA-BORBAj
&
'•Workers' Struggle"
PRETPLATA STAJE:
pft godinu $2.00
Pola godine $1.00
JTedan broj 5c.
Uit)''"'
ZA INOZEMSTVO: $2.50.
KROZ MAGLU OBMANE.
Preko mora se nalaze dve obmane na osnovu
kojih milioni grade svoje nade. Prva je, koju
podržava veliki broj radnika, kobna obmana
da militarni poraz nacista znači kraj hitleriz
ma. Druj^a je, koju podržava plutokratija, sa
mo obmana da će propast i raspadanje Sovjet
ske Junije osigurati njenu neprekidnu vlada
vina.
Hitlerizma ili fašizMB, dolazi iznutra a
ne spol ja. On predstavlja poslednji očajni po
kušaj vladajuće klase da održi njen sistem i
privilegije. On jeste, kao što smo često puta
ponovili, "gvozdeni obruč oko raspadajućeg
bureta kapitalizma." On se može nazvati "dis
cipli!novana demokratija" (Wendell Wilkie),
ili, kao što je sugerirao umrli Huey, "može
maškaradirati kao "anti-fašizam." Ali da naš
razbojnik planira da upotrebi, i da je već deli
mično upotrebio, Hitlerijanske metode da oču
va svoju vladavinu to slobodno priznaju mno
gobrojni časopisi koje čitaju bizničari. Kao
što je Joachim Streseman pisao u "Intefna
tiqnal Concilation," u decembru, 1940., oslov
')j"va ii američku plutokratiju:
'.Uto ćemo imati neku vrstu diktature, ja
bi rad. 3 voleo biti sam diktator.' To će biti o
vaj princip sa kojeg će biznis pažljivo motriti
rasteće nove tendencije koje smo počeli ose
ćati čak i ovog vrlog momenta."
U većini slučajeva anglo-američki Irifefe*
Hivnči rada razumeju ovq i sebe ne obmanjuju
sa fin'm i plemenitim izmišljotinama sa koji
ma o::i dobijaju rad za krusadu protiv njih
ovih nacističkih takmaca. Pa ipak oni gutaju
«~bma u koja je blizanka ovoj, da je propast
S.S.S "t. smrtan po socijalističkoj revoluciji.
rc :ima "Heptisax"-a (Rodney Gilbert, biv
ši tr':ac uvodnika za New Y«rk "Herald Tri
bune"-u i jedan od gange koja živi formirajući
0 Izrazu najgore misli plutokratije):
"Ako on [Hitlerj pobedi [Sovjetsku Ru
siju], civi'lizovani [kapitalistički] svet biće u
napred oslobodjen ogromnog posleratnog pos
la Ako on promaši i ako ne povuče dole
Crvenu hierarhiju sa s njim zajedno u plame
nu, civilizacija [anglo-amerikanski kapitali
zam] imaće jednog neprijatelja na mesto
dva razaranje preostalog neprijatelja civi
lizacije neće biti veliki problom." (Crna slova
su naša.)
Ali S. S. S. R. "jedan preostali nepri
jatelj," niti čak opasni neprijatelj, kapitalis
tičke tiranije i izrabljivanja. I kada se ovo ka
že, misao borbenog Socijaliste skoro automa
taćno se seča redova Whittier-ove pesme:
Da nije stalinistička birokratija izjalovi
la revoluciju, da nije pomoću svoje iznevere i
zavodljivosti uradila sve što joj je bilo u moći
da predade svetske radnike njihovim izrab-
KRISTIJAN ŠTAMPAR
Šesnaesta knjiga romana Eugene Sue-a: "Tajne naroda"
ili "Istorija jedne proleterske porodice kroz vekove.
Priča o Šesnaestom Stoleća. U dve knjige. Knjiga I.
Sa originalnog francuskog na engleski: Daniel De Lem.
t*Sa engleskog na jugoslavenski: L. Petrovič.
24
Da li su moguće! Ta, Brat Sv. Lawrence-na-raš
tlj«, časni karmelitanac, koji je moj ispovednik, reče me
ni, Marotte-u, da nikad ne beše skupštine tih jeretika a
da najmanje jedno ili dvoje dece ne bi žrtvovano.
To znade svako nastavi prvi pripovedač
krojačev sin, o kom govorim, posmatraše jeretićku or
giju on sve vide sopstvenim mu očima zatim, pošto Lu
terani behu poškropljeni dečjom krvlju kao neka vrsta
krštenja, njihov sveštenik ustajaše i govoraše: "Sad svu
cite svoja odela, pa se pomolimo Bogu na naš način. Da
živi pakao i Luterija!" čim reče to, ugasi dve voštanice,
nakon čega svi licemeri i licemerke, ljudi žene i mlade
v
ljivačima, da nije odbila i otudjila radnike
svugde sa svojom krivom, jezuitskom politikom
i groznim internacionalnim gangsterizmom
ukratko, da je S. S. S. R. bio vodjen od strane
visokog principa hiarksističke nauke a ne od
strane sebičnosti birokratije, on je mogao biti
pravi stub socijalističke revolucije. Kao što
jeste, S. S. S. R. pod stalinističkom birokra
tijom je težak teret na ledjima revolucije.
Pravovaljani Socijalistički pokret svugde bese
sprečen da napreduje od strane opakog anti
marksizma stalinista, a u nekim, nacijama
značajno u Nemačkoj i Francuskoj, njihovo
zadovoljstvo je predalo proletarijat najdivljoj
reakciji što je svet ikada poznavao. Nade i as
piracije oslobodjenja ispod kapitalizma su raz
bacili i iskoristili stalinsti za svoju političku
dobit. Marksovu inicijativu stalinisti su zame
nili sa slepim pokoravanjem na mesto Socija
lističke nauke političku probitačnost, a na
mesto Socijalističke solidarnosti, seriju kobnih
ugovora sa neprijateljem. Ne možemo izbeći
očevidnu činjenicu da, bez pitanja njegovog
n o i n a n o a n i- k a i a i z a e z i a n a
mržnje koju protiv njega gaji kapitalistički
svet, stalinistički režim je izložio opasnosti i
oslabio revoluciju. Internacionalni kapitali
zam je, zaista, sretan što ima takvog "nepri
jatelja."
Ovo pitanje je odelito od naše iskrene i
ozbiljne težnje da će radnici-vojnici Sovjetske
Rusije oterati pljačkaškog napadača i bivšeg
saradnika stalinista. Ovo je pitanje koje
natkriljuje najnoviju fazu drugog imperija
lističkog svetskog rata. Ovo je pitanje buduć
nosti ljudske rase. Uništenje Sovjetske Rusi
je neče osigurati vladavinu razbojničkog kapi
talizma. Ovo je tačno ne samo zbog toga sto
je stalinistička birokratija sprečila radje ne
go što je pomogla revoluciju, nego i zbog toga
što se nalazi nacija koja je mnogo zrelija za
dolazak Socijalizma od Rusije, bez pitanja
njenih velikih ekonomskih postignuća. Ta na
cija je Amorika još jednom posledna nada
na svetu. Ovde, iako je stalinistički otrov pri
sutan, nije još uspeo da pokvari rasteću pli
mu revolucije, gde su klasne linije povučene
najoštrije, gde se nalaze sredstva za proizvod
nju izobilja za sve, i gde radnici, ako su pra
vilno organizovani, mogu se resiti kapitalizma
potpuno i za vo vjeki vjekova.— ovde radnici
mogu i moraju podići stubove svetskog Socija
lizma.
Uništenje Sovjetske Rusije neće osigura
ti kapitalističku vladavinu kao Sto Heptisaxe-i
željno očekuju. NI# će uništenje Hitlerove vla
de u Nemačkoj sprećiti kapitalističkim nacija
ma, koje su još nominalno demokratske, od
zagrljaja apsolutizma. Jedini odlučni faktor
na svetu danas je radnička klasa, a naročito
američka radnička klasa. Ako ona organ izu je
njene ogromne ekonomske i političke sile da
navali na ovu, glavnu tvrdjavu internacional
nog kapitalizma, svet će biti spašen decenija
a možda i stoleća užasa i bolova. Evolucija je
poverila radnicima Amerike dužnost da oslobo
de ljudsku rasu, ona je na njihovim ledjima
postavila ogromnu odgovornost. Mi bezuvetno
verujemo da će oni odvažno i ponosno nositi
ovu odgovornost i da će opravdati poverenje
istorije.
PRILAGODJUJU SE PRILA
GODJIVAČI.
Sve organizacije i osobe koje su pale pod
korumpisanim uplivom ovdašnjeg ološa koji
ide pod labelom "komunizma," koje su do sa
da držale da je postojeći rat imperijalistički
rat, od kada su "komunisti" usvojili novu
"partijsku liniju," postepeno odbacuju svoje
predjašnje gledište i vele da sada postojeće
krvoproliće nije imperijalističko. Tako se pos
tepeno prilagodjavajii tome lokali C. I. O., koji
su pod "komunističkim" uplivom, kao što je
"Greater New York Industrial Union Council,"
devojke, sa toliko odela na sebi kao Adam i Eva, sve po
razbaca ii po mraku no, razumeš: to je gnusoba!*
Kakav užas! Prokletstvo na njih!
Milost! Neka nas Bog zaštiti od takvih jeretika!
Ispovesti! Takve sramote slute na smak sveta!
Brat Sv. Lawrence-na-roštilju, časni karmelltan
ski fratar, moj ispovednik, reče meni, Marotte-u, da se
«ve Luterije završavaju na isti način. Dobri otac beše
tako gnjevan da mi dade tačne potankosti o tim vražjim
|ereticima od tih potankosti mi obrazi pocrvene i zaža
?e se kao komad ugljena.
Ti komadići izveštaj#, koji sumirahu glupave i surove
klevete što ih kaludjeri širahu protiv reformatora, behu
prekinuti novim vriskom i kricima što dolažahu iz Cour
Dieu-a. Slušajući tajne gnušanja i nema gnjeva klevet?
ničke grdobe što ih raznašaše nesvesno i lakoverno sta-,
novništvo, Kristijan i neznani čovek pod njegovom bri
gom idjahu za bujicom svetine i zamalo se nadjoše pod
svodom kapije što vod jaše na trg, odakle mogahu da
jednim pogledom obuhvate ono što se tamo zbivaše. Pred
glavnim ulazom Franciskanskog Konventa dizaše se ngr
ka vrsta oltara osvetljenog voitanicama povrhf ojtara
Z i o\*e užasne klevete, širene o«l strane tlubovBiitva protn
Reformacije, vidi Đe Thou, tom I, knj. II. str. 97.
A N I K A O A
koji, predvodjen od strane pseudokomunistič
kog pristalice J. Currana, usvoji rezoluciju sa
kojom se preporučuje i odobrava saradnja
Sjedinjenih Država sa Sovjetskom Junijom,
Engleskom i Kinom. Veli se da je prethodno
taj odbor držao da je ovaj rat imperijalistički
rat od kojeg se ova zemlja treba daleko držati.
U gradu New Yorku "komunisti" održaše
veliki sastanka, i vest veli daje cela dvorana
bila iskićena sa Američkim Zastavama pa
čak i stubovi Madison Gardena behu sa zasta
vama uvijeni. Ovo oni učiniše da bi se poka
zali što bolji "Amerikanci," jer sada i oni tra
že ulazak ove zemlje u rat kao i "uškači rata
Wall Streeta." Na toj skupštini je govorio
Robert Minor, a predsedavao je J. W. Ford, i
oni su oba opomenuli ovu zemlju da je njena
neutralnost ugrožena sa Hitlerovom navalom
na Sovjetsku Rusiju. Drugim rečima, oni je
nagovaraju da stupi u rat, radi pomoći Sov
jetskoj Juniji, a ne radi ^odbrane njenih impe
rijalističkih interesa!!! i da eventualno spre
či pobedu eventualne Proleterske Revolucije.
Pseudokomunisti održaše pomenutu skup
štinu da bi što jasnije objasnili svoju imperi
jalističku novu "partijsku liniju," da bi tako
dali znak svim svojim sluganima po strani da
tako postupe. I pitsburška Slobodna Reč, saz
vala je da se održi "Vidovdanski Kongres,"
koji je usvoje "proglas" sa kojim se traži da
"Kupimo desetke hiljada potpisa medju Srbi
ma i Srpkinjama na peticije pretsedniku Roo
seveltu u kojima ćemo tražiti: neodložnu pomoć
Britaniji i Sovjetskoj Rusiji." Pored toga, kao
što se može očekivati, celi "proglas" zaudara sa
teškim dahom šovinizma, i evo jedan njegov
deo: "Za jedinstvo američkih Slovena protiv
nacizma! Za oslobodjenje srpskog naroda!
Za poraz Hitlerizma, neprijatelja Sjedinjenih
Država A pored toga se tamo veli, da je o
vaj rat sada postao .čovečanski i sto po sto
opravdani rat protivu Hitlerizma...." Tako
se i oni vrlo lako prilagodiše novoj "partijskoj
liniji."
Kao što se jamačno i medju životinjama
kamel ionima nalazi po koja, koja se odmah ne
može brzo kao svoje sestrice prilagoditi svakoj
promen'jivoj boji te joj uzme malo više vreme
na, tako se i medju političkim životinjama
kamelionima nadje po koja, koja se ne može
odmah prilagoditi svim bojama "nove partij
ske linije" pseudokomunizma. Takav kamelion
je oglašeni Harry Bridges, koji je napao "tory
ruling class," klasu koja vlada ekonomski i po
litički sa Velikom Britanijom, ali je u vis po
digao Sovjetsku Juniju kao "najveću #ilu pro
tiv Hitlerizma." Kao što se vidi on se samo
jednoj boji "partijske linije" prilagodio, jer se
on čak protivi da se preko vode šalje američka
vojska, što se neće ni malo dopasti "liderima"
pseudokomunizma. Ali neka oni budu malo str
pliviji, kamelion Bridges će se postepeno pri
lagoditi i drugim bojama pozamljenim iz im
perijalističkog tabora "demokratizma," i on će
otići kao "ćelavi Muja" sa svim drugim kameli
onima, i snjima će se zajedno derati: "svu po
moć vladi torijevaca Velike Britanije itd.
Tako se dešava sa osobama i pokretima
koji ne stoje na čvrstoj nepokolebljivoj liniji
klasne borbe. Oni će ići čas za jednom čas za
drugom obmanom, obamnivajući sve što mogu
k sebi privući.
Mi smo rekli, Čim su "komunisti" uzeli
stav da je ovaj rat imperijalistički rat, da će
to biti njihovo privremeno držanje, koje bi us
lovljeno za zloglasnim sovjetsko-nacistiekim
paktom. Mi smo rekli ne zbog toga što smo
neki pogadjači, već zbog toga što su pseudo
komunisti govoreći tako, branili u isto vreme
"novu* domovinu" najveću kapitalističku
zemlju, a onaj koji stoji na buržoaskom zem
ljištu ne može dugo imati ni prividno pravilno
držanje o ma kojoj društvenoj pojavi.
Vrednost glasovnice kao gradjevne sile
ravna je nuli vrednost političke agitacije ne
izmerna je. De Leon.
sto jaše ođ drveta ifcradjen i prirodne veličine kip Device,
sjajno obučene u haljinu od zlatne brokade, sa licem iia
melovanim kao slika. Nekoliko francuskih kaludjera, me
dju kojima Kristijan prepozna fratra Girarda, bi smešte
no blizu osvetljene kapelice. Dvojica od njih, držeći ve
like somotske kese u svojim rukama, behu smešteni je
dan s jedne a drugi s druge strane kipa. Velika grupa
odrpanih ljudi i žena, svi naoružani štapovima i zbijeni
blizu vrata kenventa, očekivahu trenutak da, na signal
od kaludjera. navale na nesretnog prolaznika označenog
kao jeretičkog sumnjivca. Svaki prolazni neminovnro ima
djaše da predje trg na te malom rastojanju od kipa De
vice. Ako poklekne i spusti svoj milodar u kesu prosjač
kih fratara, ne prećaše mu nikakva opasnost. Ali ako pro
maši da izvrši taj čin pobožnosti, na Luterana bi se
spustila, na signal od kaludjerđ, kruta ruka svetine, tuk
la ga svojim štapovima i neretko ostavljala mrtvog na
trgu. Sve osobe, koje behu odmah pred Kristijanom i
neznanim čovekom, idjahu pravo prema oltaru i, bilo iz
straha ili iz pobožnosti, poklecavahu pred podobijem De
vice i onda ustajahu i spuštahu svoje žrtve u kesu Fran
ciskanaca. Jedan čovek, još mlad ali mršav i malena ras
ta, iza koga stojaše Kristijan, baš kad imadjaše da u
dje u obrtaljku i izadje na trg, reče niska glasa, kao da
govori samom sebi:
HILJADE MILJA BLIŽE RATU.
Vojska Sjedinjenih Država okupirala je
Ostrvo Island, koje pre početka ovog krvopro
lića pripadaše Danskoj, koja se predala nacis
tičkoj Nemačkoj. NemaČka je držala da to
ostrvo pripada posredom Danske, njoj, ali joj
to pravo nije priznala Velika Britanija i do
skoro se tamo nalazila engleska vojska.
Neki senatori su se protivili ovoj "neobič
noj'' akciji američke vlade, odnosno, Roosevel
tove Administracije. Jedni primećuju da se po
men uto ostrvo nalazi van priznate granice ve
like Zapadne Hemisfere, kao što i jeste slu
čaj. Drugi primećuju da Roosevelt nije predu
zeo taj korak radi "odbrane" nego da bi se o
sigurao prolazak američkom ratnom materijalu
da što sigurnije u većoj meri stigne u Britani
ju. Treći senatori primećuju da je Predsednik
Roosevelt prešao preko granica svoga autorite
ta. Ali u većini, drugi senatori se sasvim sla
žu sa Rooseveltovim korakom, iako je prilično
tačno sve ono što su senatori opc^zicije o tome
rekli. Ali jedni i drugi senatori slažu se u jed
nom da je s ovim korakom Rooseveltova
vlada približila zemlju postojećem krvopro
liću.
I s i n a e a e O s v o I s a n v a n
granice Žapadne Hemisfere. To zna Roosevelt
i svi njegovi savetnici. Pa ipak to nije smetalo
da se tamo pošalje osvajačka američka vojska.
Ovo nas uči da imperijalistički interesi ne
priznaju geografske granice sem kao izgovor
da pomoću nacionalnih tradicija što jeftinije
dobiju pijace i sfere uticaja. Da je Monroe živ
on se bi začudio kako se njegova doktrina pod
noge bezobzirno baca, jer druga strana meda
lje Monroe-ove Doktrine veli, da ni Sjedinje
Države ne trebaju da osvajaju zemlje van Za
padne Hemisfere.
Možda je Predsednik Roosevelt prešao pre
ko granice svoga autoriteta sa osvajanjem Is
landa, ali to nije prvi put da on to čini. Zar
nisu sami senatori u senatskim odajama
priznali da je on prešao granice svog autorite
ta kada je osvojio avijonsko poduzeće u In
glewoodu da tako što uspešnije slomi štrajk
izrabljenih radnika, sa podnašanjem projekta
da legalizuju buduće takve korake. Ali ti isti
senatori koji napadaju Predsednika zbog toga
što je prvo izvršio čin pa onda o tome obaves
tio Kongres, ni jednim prstom se ne makoše
kada je Roosevelt bez njihovog odobrenja, to
jest, bez kongresne akcije u ime vlade osvojio
North American Aviation poduzeće. Ovo do
kazuje da se ti opozicioni senatori ne bune pro
tiv Predsednika zbog toga što su željni da se
očuvaju ustavna prava, nego zbog toga što oni
predstavljaju jednu plutokratsku manjinu ko
ja se protivi, zbog njenih pljačkaških razloga,
da za sada ova zemlja udje u rat.
Možda je tačno da je Predsednik Roose
velt okupirao Island ne zbog "odbrane" nego
zbog toga da se ojača "demokratska" strana u
"Bitci Atlantika," jer ?e ovo potpuno poklapa
sa sledečim ranijim izjavama članova Roose
veltove vlade: "Hitler ne sme dozvoliti da naš
materijal stigne u Britaniju ako on to doz
voli on će biti pobedjen. Mi ne smemo dozvo
liti da se naš materijal potopi u Atlantiku
aiko mi to dozvolimo mi ćemo biti pobedjeni."
I, kao što se vidi, ovo jeste dalekosežni ko
rak sa kojim se ova zemlja u toliko više pri
bližila stvarnom ulasku u rat. I ona se kreće
k njemu sve bliže i bliže. Ne ćemo se začuditi
ako čujemo da je Predsednik Roosevelt obave
stio Kongres o gradjenju avijonske baze u Ir
skoj i škotskoj itd'., ako pre toga američka
vodena vojna sila ne dodje direktno u dodir sa
nemačkim ratnim ladjama u kojem slučaju će
mo biti obavešteni da je ova zemlja "napadnu
ta" i da smo primorani da se "branimo" tojest,
tako će sa ovim koracima Rooseveltova vlada
uvući ovu zemlju kroz mala vrata u rat, bez da
se pita za to američki Kongres.
Plutokratska štampa koja predstavlja nje
nu većinu, čije pljačkaške interese tako verno
BROJ 29. NO. 29.
zastupa Rooseveltova Administracija, sa veli
kom drskošću, bez ikakvog obzira prema zemalj
skom Ustavu, zahteva da ova zemlja poduz
me korake i ako će oni značiti ulazak ove zem
lje u krvoproliće. Klevelandski Plain Dealer
donosi uvodnik pod naslovom: "Ma koji korak
je opravdan," u kojem medju drugim primeću
je o Knoxovoj sugeriranoj instrukciji američ
koj Mornarici "da osigura komunikaciju" iz
medju "Sjedinjenih Država i drugih strateš
kih položaja," tojest, da američke ratne ladje
prate konvoje za Britaniju. Plain Dealer veli:
"Ovo može značiti da će možda morati Morna
rica pucati." Onda ista novina dalje primeću
je: "Pa šta s tima i ako ona mora pucati? Ova
zemlja tada ne bi više bila u rat protiv Ne
mačke i njenih totalitarijanskih saveznika ne
go što je sada." I ona odobrava tajne planove
Rooseveltove vlade koji vode ulasku u rat na
osnovu izgovora da bi javna rasprava dala Hit
leru priliku da preduhitri korake ove vlade.
Drugim rečima, ova novina, koja pripada ko
loseku novina New York Timesa i drugih, za
govara direktni ulazak u rat bez objave rata,
jer ona reče, napadajući izolacioniste, "da oni
zaboravljaju činjenicu da se ratovi više ne ob
javljuju.
Nije ovo prvi put da se ova zemlja kreće
u imperijalistički Svetski Rat. Ona je u njemu
ušla «asvim 1917., protiv istog imperijalistič
kog takmaca Nemačke. Sada se tragedija
ponavlja još tragičnije. Ali ona uzimlje drugu
formu. Ne traži se objava rata, nego da Roo
seveltova vlada manipuliše ovu zemlju za ula
zak u rat neobjavljeno. Zašto se drži neprobi
tačno za ovu kapitalističku državu da ona di
rektno objavi rat Nemačkoj kao što to ona u
čini 1917., i kao što to učiniše Velika Britani
ja i bivša Francuska 1939?
U pitanju je američka radnička klasa. Ma
koliko se drži da je ova zemlja umešana u o
vom drugom Svetskom Ratu, američki radnici
ne mare samo da se oni ne moraju klati sa
radnicima druge ratujuće imperijalističke zem
lje. Pipači "javnog mnenja" se na sve načine
trude da bi mogli nekako opipati da njego
vo bilo kuca za direktni ulazak ove zemlje u
rat, ali sve uzalud. Najbolje što oni mogu na
pipati to je da su 24 po^sto stanovnika voljni
da ova zetilja udje u rat, a da su 76 po sto od
lučni protiv rata. Pored toga ti pipači prizna
ju da 56 po sto traže ratni referendum. Tako
vidimo da kapitalistička propaganda, iako se
iz petnih žila trudila, nije uspela predobiti
radničku klasu za rat. I sada možemo jasno vi
deti zašto postojeća politička država drži da
je za nju vrlo niprobitačno da u licu činjenice
koja joj jasno veli da američka radnička klasa
neće u rat, uvuče ovu zemlju konvencionalno
u rat. Otuda tajni planovi, tajni koraci koji će
naterati Nemačku da napadne američku vojnu
silu, nadajući se da će ovako Rooseveltova
vlada moći uvući zemlju u rat bez opasnosti
pobune radničke klase, pod izgovorom "da smo
napadnuti," i sledstveno, "moramo se braniti"!
Ali bez pitanja postojećeg negativnog dr
žanja američke radničke klase, američki kapita
lizam je primoran da gurne ovu zemlju sasvim
u postojeće krvoproliće, radi svojih imperijalis
tičkih interesa, i nema te sile koja će ga pri
morati da ga živog spreči od ulaska u rat. Mi
ovo kažemo jer iako su svi američki radnici
odlučno protiv rata, oni su neorganizovani, sa
fekerima i drugim prevarantima na stotinu
komada razdeleni i sva njihova protivnost ra
ta jeste ogromno velika para van kazana, koja
nema nikakve moći.
Socijalistička Radnička Partija dccenija
ma uči radnike da njihova borba i protivnost
protiv posledica kapitalizma neće njima doneti
nikakve koristi, već, na protiv, veliku štetu. Ono
što smo neprekidno predskazivali to se nefalje
no danas dnevno dešava. I to će se sve više de
šavati, kao što se užasne pretnje na kapitalis
tičkom mračnom horizontu jasno pokazuju,
sve dotle dogod se radnici ne organ izu ju, i po
učenju Socijalističke Radničke Partije, ne o
bore kapitalizam.
Ja sam katolik, ali tako mi "Božje krvi, bolje je
da me iseku na komadiće nego da se potčinim takvoj li
čeni! Da javo nosi kaludjere!
Krivo ćeš da činiš reče mu Kristijan niska
glasa. Meni je ta grdoba odvratna kao i tebi. Ali šta
da se čini protiv sile? Potčini se grdobi.
Protestovaću po cenu svoga života! Takve prete
ranosti sramote veru odgovori dotični Kristijanu i, iz
lazeći iz kapije na trg čvrsta korake, prodje pored olta
ra a da se ni okrenu prema njemu. No jedva da prodje
pored njega kad odrpana rulja, koja stojaše blizu kalu
djera, gotova da se kreće na njihov mig, pojuri za ne
sietnim čovekom stiže ga, opkoli i prodera se na nj:
Jeret.«k! "Luterani!" "On vredja podobije majke Spa
sitelja!" "Dole na kolena, drski licemeru!" "Dole na ko
lena!" "Smrt jeretiku!"
Dok ti zanešenjaci opkoljavahu svoju žrtvu, Kristi
jan reče svom saputniku:
Okoristimo se ovim žagorom da umaknemo od tih
besnih zverova na nesreću, uzaludno bi bilo pokušati da
istrgnemo toga nepametnog ali srčanog čoveka iz kandži
njegovih napadača.
(Nastavke se.) \n\n SOUTH SLAVONIAN OFFICIAL OBOAH
of the
SOCIALIST LABOR PARTY
Published Every Thursday
By The
South Slavonian S. L. P. Federation
3413 St. Clair Ave., Cleveland, Ohio.
B. B. PRINTING Phone: BNdicott 0262
One Year $2 00
Half Year $1-00
Single Copy 5c
Entered as Second-Class Matter at Cleveland,
Ohio, Post Office, February 8th, 1910.
For all words of tongue ji ml pen
The saddest mo these: "It might have been!"
WEEKLY PEOPLE.