Radnička borba = Workers' struggle. [volume], July 17, 1941, Image 4

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
STRANA PAGE '4.
SOCIJALISTIČKO REŠETO.
Ali ko je lud.
Sekretar Mornarice Knox, pri
likom godišnjice svog zvanja, reče
da "ni jedan pametan čovek ne
želi rat." Ali je dodao da je "rat
odbrane protiv nacizma daleko
bolji od mira koji bi bio postig
nut sa predajom Hitler u." Ta
ko vidimo da on i ako nije lud bi
ra rat, imperijalistički rat, "de
laokratija" protiv nacizama.
pre nego što se zapalio fitil
svetske barutane, skoro su svi
zvaničnici kapitalističkih zema
lja govorili protiv rata iako su
punili svet sa barutom spremaju
ći ga za postojeću eksploziju. Pa
ipak i ako oni nisu hteli krvopro
Jiće stupiše u njega, bez okleva
nja. tKf Iff
Oni ne behu luđi, ali behu zva
ničnici ludog kapitalizma i zbog
toga oni služeći njemu pljač
kaškim interesima kapitalističke
klase, kao da behu sami ludi uvu
koše svoje zemlje u krvoproliće.
Mi znamo da Sekretar Knox ni
je lud niti on želi rat, ali on služi
ludom kapitalizmu i kao njegov
predstavnik mora zagovarati rat,
iako ga kao pametan čovek ne
želi. Jer kako kapitalizam svira
svi njegovi zvaničnici moraju
čgrati!
Odriče se
U Washingtonu je Robert Mi
fcir, "privremeni" sekretar Ko
munističke partije održao govor
preko radija u kojem je rekao, da
je njegova partija zahvalna činje
tifci da se umanjuju štarjkovi, i
dalje reče, da su se mnoge izmiš
ljotine" izražavale odnosno ko
munističkih veza sa bivšim štraj
kovima.
Pseudokomunisti su, postali
odjednom takvi obožavaoci "de
mokratijama', plutokratskog
fimperijalizma, da se stide svojih
pređjašnjih "nepatriotičinih" ak
cija, da se kao Petar, istih odriču.
Sada, zaista, možemo očekivati
da će ovi novi stoprocentni
"Amerikanci" vrebati vodje štraj
kova i prikazivati ih kao "izdaj
nike domovine." I to sve u ime
"odbrane Amerike sa davanjem
pune pomoći Sovjetskoj Juniji,
Velikoj Britaniji i svim nacijama
koje se bore p^rotiv Hitlera!"
^iRadnička klasa nije nikada i
ttfela gorih izdajnika od ovih be
zobraznika koji pod firmom "ko
munizma" raspiruju šovinizam
trulog kapitalizma!
Pomažu Hitlerovo
obajšnjenje.
Pittsburška pseudokomunistička
Slobodna Reč veli, a svom izdanju
od 8. jula, sledeče:
"Glavne i odsudne bitke ne vo
de se više izmedju Engleske im
perije i nemačkog imperijalizma.
Glavnu borbu danas vodi nemač
Jei imperijalizma, organizovan i
naoružan do zuba, pod divljačkim
načelima Nacizma, sa jedne stra
ne, a sa druge strane jedina rad
nička seljačka država na svetu."
Ovako baš veli i Hitler, da je
on protiv Sovjetske Junije podu
zeo krusadu "svetog rata" protiv
bezbožnih Boljševika, trudeći se
da predobije "demokratije" da
mu u tome pomognu da se ovaj
rat u glavnome vodi kao što pseu
dokomunistička krpetina reče da
"fee vodi, izmedju nacizma ili kapi
talizma, protiv boljševizma ili So
cijalizma.
AH Hitleru ne veruju "đemo
ikratije" da je on u Rusiju prod
ro radi opšteg klasnog interesa
svetskog kapitalizma, nego da se
dočepa ruskog ratnog materijala
i bogate hrane da bi mogao što
ospešnije protiv njih voditi im
perijalistički rat.
I I zbog toga "demoikratije" nisu
fctale uz Hitlera da se tako ovaj
frat pretvori u rat izmddju revo
lucije i Jćontrarevolucijie, nego
one još vode imperijalistički rat
I on je u glavnome takav. Pa ma
5tft Jcrekećala Slobodna. Reč!
Oblik i suština gluposti.
TJ istom broju Slobodna Beč
piše:
"Napad Hitlera na Sovjetski
Savez ižinenio je oblik današnjeg
rata." Onda dalje veli:
"Da je ovo suština promene u
obliku rata, može lako da se vidi
iz promene u stavu nekih kon
gresmana i senatora iz južnih dr
žava." I za njih reče da su dosad
"podupirali imperijalističke ko
rake Rooseveltove vlade. Ali čim
je Rooseveltova vlada se iz
jasnila u prilog Sovjetskog Save
za u borbi protivu Hitlerizma,
ova ganga je počela da napada
spoljnu politiku Roosevelta
'protivnu miru'."
kao
Ali ta ganga sa Juga nije upli
visala na političku vladavinu ove
zemlje koja je vrlo, vrlo, kapita
listička, nego se danas njeni čla
novi još više i oštrije izražavaju
protiv Hitlera, zajedno sa Chur
chillom i spoljna politika vlade
ove zemlje je danas isto tako im
perijalistička kao što beše nazad
mesec dana, kao što je imperija
listički ovaj rat po obliku i suš
tini danas kao što beše pre nava
le Hitlera na Sovjetsku Juniju.
Svetska situacija se ne menja
ni po obliku ni suštastveno sa
svakom promenom linije pseudo
komunizma!
Sumnjiva rabota
"patriota."
Izgleda da svako na svoju ruku
kupi za "pomoć nastradalim u
Jugoslaviji, jer iz Chicaga javlja
ju da je "Yugoslav-American Re
lief Committee, Inc.," opomenuo
stanovnike Chicago da ne daju
svoje dobrovoljne priloge ratne
pomoći neodgovornim osobama.
Te neodgovorne osobe su prema
vestima ljudi oko Jugoslavenskog
Glasnika, koji za svoje izdanje od
3. jula sakupiše oglasa u vredno
sti od $2.000. Izveštaj veli da su
oni išli i od oglašivača dobili o
glase pod izgovorom da će taj
novac otići "nastradalim" u pro
paloj Jugoslaviji. AH izgleda da
će vrlo mali deo toga novca otići
onamo za što se kupio. Polovinu
ili $1.000 dobili su oni koji su ku
pili oglase, a $200.00 je dobio Fo
tić kao njegov "dar." Ovo je, pre
ma tom izveštaju, rekao sam po
sednik te novine.
Imamo taj "čuvenP broj Jugo
slavenskog Glasnika pri ruci i u
to mnoštvo obelodanjenih oglasa
vidimo i takve u čijim se prosto
ru nalazi samo "From A Friend".
Oni su kao s$vi drugi dali svoje
oglase pod uplivom da će taj no
vac otići za pomoć siromasima u
Jugoslaviji.
Sada je čitava stvar pod istra
gom. I izgleda da se sumnja u
"čistoći'' motiva posednika tog
lista koji će se trista puta zakle
ti da je
,fnajčistiji"
patriota!
Proširujte "R. B."
A N I K A O A
trn je 14 očima vaših neprijatelja
i zato je oni mrze i napadaju!
A N I K A O A
izraz je vaše snage i jakosti!
A N I K A O A
pobornik je medjunarodne soli
darnosti i socijalizma!
A N I K A O A
pioner je napretka i kulture me
dju radnim narodom!
A N I K A O A
branitelj je i zastupnik vaših in
teresa!
A N I K A
vaše je glasilo!
O A
Buržoazija ne može da živi a da
besprekidno ne revolucioniše oru
dja za proizvodnju, dakle i uslove
za proizvodnju, dakle, celokupne
društvene odnose. K. Marx.
Ko je to što govori o porazu?
Ja vam kažem da je stvar kao što
je naša veća no što je poraz može
znati to je sila nad silama.
Francis Adams.
Nastavak ša 3» strana
Mandjuriji za Japance odapinjati
puške, koje su uperene na Ruse.
Ja priznajem to, ali jedan zdrav
zaključak neda se izvući iz jedne
činjenice samo. Sv^tačni zaključ
ci potiču iz nekoliko činjenica,
koje se skupa posmatraju. Kapi
talistička klasa može se igrati sa
glasovnicom, koliko joj je volja,
ali iz istog razloga, iz kojeg se
čovek može igrati toplomerom, pa
da ni najmanje ne izmeni toplotu
oko sebe kapitalistička klasa ni
je u stanju tom igrom da izmene
političko raspoloženje, koje naša
agitacija stvara za vreme izborne
borbe. Možete u sred leta staviti
na živu toplomera komad leda: ži
va će pasti ispod nule, ispod niš
tice, ali to neće izmeniti toplotu
oko vas. U zimu opet možete met
nuti žeravicu na živu u toplomeru
i živa će se popeti na najviši stu
panj, ali vi nećete time dobiti le
to. Kapitalisti nam mogu pokrasti
glasove. Oni mogu smanjiti taj
toplomer rasplamtelih političkih
strasti, ali te strasti neće biti ti
me ugušene, njihovi izborni činov
nici već će im kazati, kakvo je
političko stanje, kakav je pravi
broj glasova. Kapitalisti će znati
na čemu su i znače snagu naše or
ganizacije. A ovo me sada dovo
di na jedno pitanje, za čije ras
pravljanje bi želeo imati mnogo
više vremena, no Što ga sada i
mam. Ali ja ću ipak pokušati:
Debsova izreka.
Kada sam pre nekoliko dana
govorio s bratom Debsom, kada
preko krvavog jaza pružimo jedan
drugom ruku (smeh), rekao sam
mu, da mi se neobično dopada
duh jedne njegove izreke, premda
ne i primena njena. Ostaviću na
stranu primenu te izreke, da bi
izbegao svako trvenje. Jezgra te
izreke jeste: "Mi u Americi živi
mo pod naročitim američkim pri
likama i moramo imati svoj naro
čiti izraz američkog radničkog
pokreta." Divno. I kod neprijatel
ja i kod nepromišljenih prijatelja
naših postoji težnja, da američki
radnički pokret bace tame, gde se
A N I K A O 9
I Z I V O A E E A I E
Zajednički piknik u Cincinnati O.
U Nedelju 20. jula Jugoslavenski Ogranak i mesna Sekcija priredjuju zajednički piknik u blizini
Milford, O. Biće dobrog jela i pića, igranke, plivanja, raznih gemova i druge razonode. Ulaz besplatan.
PUTOKAZ: Iz Cincinnati uzmite Route 50 do blizine Milforda, tu uzmite Route 126 i vozite se
1 milju i 3/10, tu skrenite na desno na farmerski put. S. L. P. putokazi odvesti će vas do piknika.
Koji nemaju automobile: Uzmite Milford bus koji polazi iz grada u 11.55 1.35 3.15 i vozite
se do Junction Routes 50, 280. Te busove će vas dočekati naši automobili i odvesti na kinkink. Odbor
Piknik u Sten ben ville, O.
U nedelju 27. jula Jugoslavenski Ogranak i Sekcija S. L. P. održaće treći piknik ove sezone na
farmi Mane Kotura. Početak u 12 sati (u podne). D. L. S. T. Truck, koji će voziti goste na piknik
polazi u 2 i 4 sata po podne od našeg lokala, 537 Wells St.
Biće na ražnju mlade pečene janjetine i hladnog pića. Za sve ostalo brine se Odbor.
U nedelju 27. jula Ogranak East Chicago, pri red ja je svoj treći piknik ove sezone na 49th St. and
Liverpool Rd., Gary, Ind. Početak u 10 sati pre podne.
Biće mlade pečene janjetine, hladnog pića, razonode i govora. U slučaju kiše, piknik će se odlo
žiti za narednu nedelju 29. juna. Za sve ostalo vodi brigu Odbor.
Piknik u Los Angeles, Cal.
U nedelju 3. avgusta 1941. Ogranak Los Angela održaće drugi piknik ove sezone na Dr. Zimmerman
Ranch, 1853 Paramount Road. Biće dobre hrane, hladnog i toplog pića, te dobra muzika*. Početak u
11 sati pre podne. Ulaznica 25 centi.
PUTOKAZ: Uzmite Santa Anna (via) Dawney Bus 5th and Los Angeles St. i vozite se do Dr.
Zimmerman Ranch, čim predjete preko mosta "Rio Hando" videćete S. L. P. natpis, gde će se održati
piknik. Automobilisti neka se voze do E. 9th St. i Telegraph Rd.. skrenite istočno preko mosta "Rio
Hando" i bićete na mestu piknika. Za sve drugo brine se Odbor.
Je li naša meta blizu?
nalazi evropski radnički pokret.
Ja sam bio tamo prošle godine
na kongresu u Amsterdamu i,
verujte, duboko sam žalio ljude,
koje sam držao za socijaliste, ka
da sam video, kako štetno utiču
na njih feudalne prilike njihove.
Njihovi su napori izukrštani oni
ne mogu imati takav pokret, kao
što ga možemo imati mi u Ame
rici, gde se kapitalizam potpuno
razvio, budući za čitavu glavu
veći od kapitalizma svih ostalih
zemalja, te gde mi imamo ne sa
mo ekonomski, nego i politički i
socijalno najnapredniji kapitali
zam. Ne Engleska, već Amerika
je onk zemlja, koja u tome pogle
du služi za uzor. (Odobravanje.)
U Evropi krvav sukob neizbežan.
Zatim, američka kapitalistička
klasa razlikuje se od evropske
kapitalističke klase. Baš tu skoro
čitao sam u jednom nemačkom
socijalističkom listu jedan čla
nak, koji sasvim tačno veli, da je
kapitalistička klasa feudalizova
na "verjunkert" a osobina]
je feudalizma da razvija jednu
vrlinu i ta je vrlina: smelost,
drskost, kuraž. Uzmite, n. pr., po
lušašavog, a polukljakavog ne
mačkog cara: On imade sve poro
ke, samo jedan ne: on nije straš
ljivac. On je kuražan čovek. To
je vrlina, koja odlikuje feudali
zam. I tako, kada se nemačka so
cijalna demokratija popne na pet
milijona glasova, n-emački car će
pokušati da je razbije sa jednom
šačicom ljudi. On će nasesti. Krv
će se proliti radnička krv i
krv gospodara. Drugim rečima,
krvav sukob je neizbežan, ne
izbežan, radi
psiholoških
uslova,
koji tamo postoje, radi osobina ev
ropske kapitalističke klase, radi
drskosti njene.
A kako je v Americi?
mešali pesak, što su u slatki si
rup sipali vodu, što su odelo pra
vili od starih rita, što su pribe
govali lažnim bankrotstvima i ho
timičnim paljevinama. Drugim
rečima, oni su došli do svoga
gospodstva laž ju, podvalom
švindlerajem. (Odobravanje.)
kukavica, švindler može se pravi
ti junak samo nad slabim pro
tivnikom.
šta vidimo, da kapitalistička
klasa radi danas u Americi? Ona
ima u svojoj ruci jednu grupu
radnika i njome tuče drugu. A to
je posledica ne junaštva kapita
lističke klase, nego slabosti diva
rada, koga su okovali kapitalistič
ki poručnici "radničke vodje"
(Odobravanje.) Kada kapitalis
tička klasa primeti, šta se radi u
našoj organizaciji kada vidi, da
smo mi dobro organizovani ka
da njeni poručnici i nadzornici
jave njojzi 0 našoj sili na glasač
koj kutiji, ma kaliko kradje bilo
kod toga glasanja, kada im o
ni saopšte pravo stanje stvari, ka
pitalistički gospodar neće se usu
diti da se bije: Kapitalistički
gospodar će zadrhtati u ukrade
nim mu čizmama i zahvalan biti
što će mu se dati prilika, da na
pošten način hleb svoj zaslužuje
(Odobravanje.)
A'
Ali za pravom mora ići sila.
Ali oni neće položiti oružje sve
dotle, dok ne primete, da se iza
naših glasova nalazi organizovan
pokret, dobro organizovan i
disciplinovan i potpuno probu
djen i zapoznat sa sadanjim okol
nostima,— i -to organizovan ne
po pojedinim strukama, već po in
dustrijama, tako da jedan radnik
ne skebuje protiv drugog. A ta
da, kada izbije kakav štrajk, ma
šinist neće prenositi vojsku iz jed
nog mesta U drugo, a junijski
radnik takozvani junijski rad
nik neće, kao što se skoro de
silo u Coloradu, nositi junij ,!u
kartu u svom špagu i u isto vreme
upirati svoju pušku na rudare,
što su na štrajku. Kada kapita
listi saznaju, da ih njihovi poruč-
S druge strane, da li taj duh
•nalazimo kod naših gospodara u
Americi? Jesu li naši gospodari
odljuljani u ifeudalističkoj kolev-j
ci? Jesu li oni kao deca uspav
ljivani uz zvuke junačkih pesama?,
Ne. Oni su došli do svoga gospod-j nici u radničkom pokretu ne mo
štva n* taj način,- što šećer gu više zaštititi i da je njihova
NA I O I S I
Sa piknika.
Steubenville, O.
U nedelju ^9. juna naš Ogra
nak i mesna Sekcija održali su
zajednički piknik, na farmi M. Ko
tura.
Poseta je bila tako kao i obično.
Pozdravnu reč su održali dru
govi H. Brostman, na engleski,
a M. Vukšić, iz Salema, O., na
jugoslavenski. Prvi je apelovao
na prisutne da čitaju i studiraju
štampu i literaturu S. L. P., jedi
ne partije radničke klase Ameri
ke, koja uči kako da se radnici
organizuju sa svrhom prenašanja
sredstava proizvodnje iz privatnog
vlasništva u ruke zajedničkog
vlasništva, što znači zamena kapi
talizma sa Socijalizmom.
Drugi govornik je objasnio uz
roke današnjeg rata, njegovo ra
zorno delovanje na tekovine civi
lizacije i po same živote sinova
radničke klase. I ukazan je na put
izlaza iz ovog nepodnošljivog sta
nja kojeg preporučuje Socijalistič­!
ka Radnička Partija.
Potom je M. Krnić uzeo reč i
pozvao prisutne da za svrhu na
šeg oslobodjenja prilože novčano,
kolekmiji.
U drugim vrednostim« je dopri
nela drugarica Anka Beuk $1.00.
čist prihod iznosi $59.48.
služba, kao i Crnčeva, već dovr
šena kada kapitalisti pronadju,
da se iza Prava nalazi i Moć, mo
ra će se pokloniti pred istinom. A
ako budu toliko glupi, da se ne
poklone, mi ćemo biti spremni i u
stanju prihvatiti bitku.
"R. B." 1022.
NA PRAGU
UŽASNE TRAGEDIJE.
(Nastavak sa 1. strane.)
svetske đogađjaje radničkoj klasi
jer -ona nepokolebljivo stoji na
čvrstom zemljištu nepomirljivog
Marksizma. Sve druge organizaci
je koje su do sada bile protiv rata,
a sada su za rat, one su takve jer
one nikada ne počivahu na stro
goj liniji klasne borbe nikada ne
zastupahu vrle interese oslobo
djenja radničke klase. Zbog toga
one danas vele da se sa ulaskgm
Sovjetske Rusije u rat izmenio
krakter ovog rata, a ostali "de
mokratski" imperijalisti teraju ih
u laž jer oni vode imperijalistički
rat neizmenjenog karaktera!
Američka radnička klasa je
protiv ulaska u rat. Ona je protiv
njega' uvek bila. Nju je kapita
listička klasa morala silom terati
da se za nju bije za vreme prvog
Svetskog Rata. Ona se nada da će
je sada uz pomoć pseudokomunis
ta naterati da je još jednom pri
sili u sadašnje krvoproliće. I kapi
talistička klasa sa svim svojim
lakejima će još jednom uspeti da
radničku klasu protiv njene volje
gurne u rat, ako se radnička klasa
ne okrene protive kapitalizma i
svih njegovih pseudokomunistič
kih puzavaca, da posluša glas
Socijalističke Radničke Partije,
jedinog njenog iskrenog prijate
lja, te da se što pre, dok još ima
vremena, organizuje politički i
ekonomski da na civilizovani na
čin obori kapitalizam ove zemlje,
sa čijim će padom jamačno, kao
kuće od karata, pasti sve ostale
kapitalističke zemlje. Samo takva
borba jeste klasna borba, kada
radnička klasa vodi borbu protiv
sveukupne buržoazije, ne praveći
razliku izmedju njenih zlikovskih
delova. Kapitalizam nije pola ma­
BROJ 25. NQ. 2*.
Ogranak i Sekcija se zahvaljuju
svim posetioeima i prilagačima.
A. Sauer. dopisnik.
,Sa zajedničkog piknika.
Hoboken, N. J.
Ogranci Hoboken i New York
održali su svoj prvi piknik ove
sezone na 15. juna, zajedno.
Vreme nas je bilo malo uznemi
rilo, ali oko 11 sati poče da se
razvedrava i sve ispade dobro.
Naši prijatelji se ne dadu baš
tako lako poplašiti te su se poče
li dosta rano sakupljati. Tako smo
se pored dobre {^čene janjetine
i a n o n a i k a v o o o
sproveli.
Drug F. Rack je pozdravio gos
te sa kojim je jezgrovito objas
nio naš revolucionarni program
i
pozvao prisutne da što više čitaju
našu štampu i literaturu, da bi
tako što više razumeli dogadjaje
koje se odigravaju, da bi ih tako
što uspešnije drugim neobaveš
tenim radnicima objašnjavali, jer
dogod se radnici ne upoznadu sa
našom naukom oni će morati biti
tlačeni od raznih Hitlera, Musso
lini-a, Churchilla i Roosevelta.
Nakon govora se obavi kolek
cija i prisutni priložiše preko $20.
00.
Ogranci se najlepše zahvaljuju
prilagačima kao i drugaricama M.
Jelušić, E. Deković i Mrs. Lun,
koje su darovale kolače.
Na 20. jula održaćemo još je
dan malo veći piknik sa malo vi
še mladih na ražnju pečenih ja
njaca. Zbog toga neka čitaoci do
bro paze na oglas u R. B/ i da ne
promaše prisustvovati tom pikni
ku, jer mi dobijamo goste iz kra
jeva od Atlantika do Pacifika i
oni nam vele da je naša na raž
nju pečena janjetam:. r. t: ruž
nija.
S. Vukotić, dopisnik.
nje, a rola veće zlo, Socijalistič
ka Radnička Partija veli kapitali
zam je jedno ogromno zlo koje
preti da uništi samo čovečanstvo.
Dole s njime pre nego što je on
sa sobom u provaliji crnog doba
povukao celo ljudstvo.
Radnička klaso: Ne daj se da
te kapitalistička klasa još jed
nom baci u more tvoje sopstvene
tople krvi! Opameti se i poslu
šaj spasonosni glas S. L. P.!
Nesporazum medju
zemljama Osovim
(Nastavak sa 1. strane.)
Drugi razlog radi kojeg Japan
možda ne mari ako Sjedinjene Dr
žave objavljeno ili neobjavljeno
stupe u rat protiv Nemačke jeste
taj, što se prvi može koristiti sa
tom prilikom da osvoji željene
krajeve Azije mnogo lakše, a
možda i sa pristankom "demokra
tija" kao njihov dar njemu za
njegovo neutralno držanje.
ISPRAVKE DOPISA.
Cleveland, O.
Nekim nepoželjnim slučajem
smo medju prilagačima u hrani
pikniku održan 8. juna, izostavili
ime naše dobre simpatičarke Rose
Brašić, koja je darovala jednu
tortu.
Molimo da se ova ispravka uz
me u obzir.
M. Pili, dopisnik.
Detroit, Mich.
U dopisu sa večernike Kluba R.
B., koja se održala 17. maja, me
dju prilagačima u hrani spušteno
je ime drugarice K. Boberić, koja
je darovala kolača u vrednosti
$1.50.
Molimo da se ova ispravka uvaži.
Anna Sekulić, dopisnik.
Drugarica Stojanović piše nam
da smo nekim slučajem izos
tavili ime drugarice Julije An
tonoff, koja je na njihovom pik
niku od 1. juna darovala u hrani
$2.50.
Molimo da se ova ispravka
uvaži.
Uredništvo. \n\n Pirincin Meetings in Cleveland, O.
National Organizer Jos. Pirincin will speak on Cleveland's Public Square on Tuesday and Thurs
day evenings during the months of June and July, at 8.00 p. m.
State picnic in Saint Paul, Minn.
The Socialist Labor Party of Minnesota will hold its Annual State Picnic, Sunday, July 20th at
Phalen Park, St. Paul. Readers of RADNIČKA BORBA and sympathizers are cordially invited.
Picnic in Detroit. Mich.
"Section Wayne County wffl hold a PICNIC Sunday July 27, 1941 in Rouge Pa$k (Warren Ave
entrence). Lunch will be served at 1 p. m. There will be games for young and old, also* ball game.
Come and enjoy yourself the S. L. P. way.
DIRECTIONS: Take Crosstown car or bus going west to the end of line, walk 1/4 of mile north
Watch for S. L. P. banner. In case of rain this picnic will be held in Hungarian S. L. P. Home 7852
W. Jefferson Ave."
Piknik u East Chicago, Ind.
Sledeći priložiše:
H. Brostman $3.00 L. Anđjer
son $2.00, N. Marbeša $1.00, Her
mina Barać $1.00, J. Dorosky
$1.00, S. Vignjević $1.00, S. čavli
na $1.00, M. Krnić $1:00, W.
Brostman $1.00, M. Barać 50c., M.
Smolanović 50c., N. Ralić 50c.,
Lena Beuk 10c., E. Milošević 25c.,
N. N. 15c., M. BobČeff $2:00, M.
Vukšić $2.00, Cveta Divić $1.00,
L. Grubić $1.00, Familija Beuk
$1.00, Ana Pavić 50c., A. Sauer
50c., Savka Krnić 50c., M. Tepa
vac 25c., M: Selak 25c.,