Radnička borba = Workers' struggle. [volume], October 02, 1941, Image 3

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
ŠTkANA S.
if MM
Jedna od tačaka koju "demokra
tije'' ističu da se na njoj iz osnove
razlikuju od nacista jeste ta da one
neće tudje teritorije. A, kao što
se otvoreno vidi, nacisti grabe
svačije-teritorije. Ali ovde možemo
primetiti "demokratijama" da i
one otvoreno u ovom ratu gde god
im se pruži prilika osvajaju tu
dje zemlje. Na primer, Sirija pri
padale Francuskoj. Sa grubom
silom "demokratska" Britanija
istisnu francusku komandu i eto
je tamo gde tlači taj nesretni na
rod. To je tudja teritorija. Tudja
teritorija je i Abisinija. Tudja
teritorija je Egipat", In
dija i skoro cela Afrika, koje zem
lje su sada sve posedi "demokrat
ske" Britanije. Pa onda i ova naša
"demokratija" zgrabila je u pro
šlosti nekoliko teritorija tudjih
zemalja i pružila se tako preko ce
log Pacifika. Tako vidimo da su
"demokratije'' ugrabile teritorije
tudjih zemalja i da ih drže u pot
činjenosti. A ni na tačci stepena
tlačenja ne razlikuju se "demokra
ti" od nacista, jer ma koliko da na
cisti zarobe jednu zemlju oni neće
moći tlačiti njen nesretni radhi na
rod više ni duže nego žto Britanija
tlači decenijama nesretni narod
Indije. I te "demokratije" koje su
u prošlosti grabile sve što su mog
le, trude se da se prikažu kako one
imaju veliko srce i neće, samo ako
ne mogu, osvojiti tudje teritorije!
Ovde nema ni osnovne ni formal
ne razlike izmedju jednih i drugih
imperijalista. I ovo je, treba da
znamo, najjača "idejna" tačka na
kojoj se "razilaze" dva ratujuća
imperijalistička tabora. Da, oni se
razilaze u tome koji će od njih
pre zgrabiti koju nesretnu tuđ ju
zemlju! i
Start i "naft rttf.
Stari i okoreli kapitalizam po
delio se na đva ratoborna dela
sada se izmedju njih vodi krvava
borba. Milioni radnog naroda pa
doše, milijarde bogatstva se ra
zori i ubistvu i pustoši nema ni
gde kraja. Glad i bolest muče
narode ratujućih zemalja. Zima
dolazi da sa svojim zmrzavanjem
pogorša već nepodnošljivo stanje
tog nesretnog radnog naroda.
Jedan deo trulog kapitalizma
trudi se da nam kaže i dokaže ka
ko je on bolji od drugog nevalja
log dela, da bi tako svoje najam
ne radnike predfcbio za rat. I s ove
strane okeana "demokratski ka
pitalizam iz petnih žila trudi se
da ubedi američke radnike kako
je stari "demokratski" red iz os
nove bolji od "novog" nacističkog
reda. Oni sve to čine da. bi predo
bili američku radničku klasu za
rat i u toj nadi ističu svoje tačke
protiv nacističkih tačaka "noyog
reda."
Jos jedna Je "jaka" tačka na ko
joj se tobože razilaze "demokra
tije" i nacističke zemlje, a ta je
"samoopredeljenje" malih zemalja.
"Demokratije" vele da one veru ju
da svaka zemlja ima pravo da uf§
spostavi onakvu formu vladavine
koja se svidja volji većine njenog
stanovništva, tojest, one veruju u
"nezavisnost" sitnih zemalja. A
da bi dokazale da se nacisti opet
iz "osnove" razlikuju od "demo
kratija" i na ovoj tačci, poslednje
citiraju izjavu jednog nacističkog
zvaničnika, generala Haushofe
ra, koji reče, "Ni jedna od ovih
malih nacija nema pravo na neza
visnu egzistenciju." Sada, na po
vršini nam izgleda kao da se zbi
lja na ovoj tačci oni razlikuju.
Ali ta će razlika bledeti dogod je
potpuno nestane u koliko,- dublje
zavirimo u "nezavisnost" dane sit
ne zemlje. Jugoslavija beše jedna
od tih malih "nezavisnih" zemalja.
Ali kako? Na nju su, i pre no što
se stvorila, krupne "demokratije"
udarile zalog. I svaka njena vlada
je bila podložna posednicima za
loga Jugoslavije. U stvari ona beše
vazal "demotfratija." Sada je ra
sparčana i u Beogradu imamo
krvoloka Nedića, kao predsednika
vlade koja se pod n a is i č
kom kontrolom osnovala, & u
Zagrebu imamo nacistu Pavel
ća i "nezavisnu'' Hrvatsku. Kakva
je razlika? Pre Jugoslavija beSe
vazal "demokratija" sada je va
zal nacista. Suštastvene razlike
nema. Sada nacisti pucaju i zat
varaju buntovnike pre je "de
mokratska" Jugoslavija bacala
buntovnike u glavnjači gde su se
,gušili od stnradi. Sada pod na
cistima, radhi narod nema prava
slobodnog organizovanje niti uži
va slobodu štampe ni pre nije
tmogao
slobodno radni narod zago­
varati Proletersku Revoluciju niL
ti je pre uživao slobodu štampe i
govora. Ovde možemo napomenuti,
.ako radni narod dane kapitalistič
ke zemlje nema pravo da propagi
ra oslobodjenje radničke klase on
nema nikakvo pravo. Da ponovim*)
opet: to pravo radhi narod Jugo~
slavije nije imađ pre rata* pod "die
mokratijama," niti ga ima sad*
pod nacistima, niti Će ga imati ako
Jugoslaviju opet osvoje "demo
kratije"! Razlika iamedju "demo
kratizma" i naeiznia jeste ta što
"demokratizam" masi licetnernu
masku civilizacije na svom varvar
skom licu, dok je nacizam poderao
svoju licemernu masku i vidimo
ga kao razgolićenog kapitalizma.^
N a i z a k a o v a v a i z a n v
jeste duša celog k a i a 1 i z
ma. Marx reče nazad sedam
deset godina: "Kapital dolazi na
sveti cureći od glave do pete, iz
svake pore, sa krvlju i blatom."
I kao što je došao tako kapitali
zam nacistički i "demokratski''
odlazi sa ovog «veta "cureći od1
glave do pete,,
vt
nacizam.
avake pote, sa
krvlju i blatom/*
Bacanje prašina u
Tako vidimo da se tačke mira^
demokratskog'* imperijalizma u
suštini ni malo ne razlikuju od na
cističkih tačaka kapitalističkog
mira. I jedan i drugi deo trulog
kapitalizma traži ovekoveČenje
vladavine privatne svojine i jedan
drugi imperijalizam trati veće
zarobljivanje radničke klase, a to
će neći skoro celog stanovništva.
Onaj koji misli da se može kapita
lizam održati sa političkim slobo
štinama nakon rata jako se vara.
Tako ga varaju "demokratski" za
govarači. Oni bacaju radnicima
prašinu u oči da ih tako zaslep
ljene vode ili u rat ili u Industri
jalci Feudalizam. Sada se traže
od radnika, u ime "demokratije"
a e i a n a o v o v a n a
Sutra će se od radnika tražiti po
litička požrtvovanja da se od
reknu kritikovanja vlade pod iz
govorni da je u krizi potrebno "na
cionalno jedinstvo." Sa materijal
nim "požrtvovanjem" radnici će
izgubiti pravo na štrajk, jer tra
žiti pobojšice neće biti u skladu sa
požrtvovanjem," a sa političkim
požrtvovanjem radnici će izgubi
nja. Oh zahteva d& svaki r-adnik
izgubi i svaku jotu samopoštova
nja. On traži duševno kao i teles
i no zarobljivanje celog radnog na
roda. Taj "novi red" je pomajnni
kapitalizam koji se popeo na div
ljem konju i sa velikim bičem n
ruci pod noge gazi i šiba
nedužne zarobljene radnike. Iz
medju jednog i drugog radnička
klasa ima da bira samo' zlo. I zlo
će zateći radnike sve dotle dogod
se oni podaju lažnoj propagandi
db drugog izbora sem kapitalizma
nema.
Iz
ti mukom stečena politička prava Iposedstvo i ubiranje profita. Stvar
da mogu slobodno širiti nauku
rad-f
ničkog oslobodjenja. Tako se "de
mokratije" trude da pomoću "de
mokratstee^ prašine uvlače domaći ida nekoliko kapetana industrije ko
i su članovi pol u tuceta i više di
rektivnih odbora drugih kompani
ja i drugih industrija koji, i kada
bi radili 36 sati na dan, ne bi se
mogli upoznati ni sa komplikova
uim razgranavanjem industrije ko
je oni tobože "direktuju.'' činje
nica je da oni ne upravljaju niti
organ izu ju industriju. Oni su pot
puno odvojeni od nje.
Grane jednog statici
Videli smo da nema suštastvene
razlike izmedju starog "demokrat
skog" i "novog" nacističkog reda.
Oni su oba grane jednog drveta,
uzroka svog društvenog zla. Rad
nici trebaju da odbace i jednog
i drugog, jer jedan poradja dru
goga. Opšte je poznata činjenica
da su "demokratije" negovale na
cizam i materijalno mu pomagale
da se podigne protiv sila Prole-
BORMtfO SE PROTIV OPOR­
TUNIZMA.
(Nastavak sa 2. strane.)
slušajte kako se iz njih izleva silni soeijalšo
vinizam posredom iste novine, Slobodne Reči:
^pitlerova Neiaačka je strašni i najveći nepri
jatelj celokupnog čovečanstva." Baš kao što
govorahu socijaldemokrati nemačkim zavedenim
radnicima da je "varvarska Rusija" najveći
»•prijatelj čovečanstva! Naravno, kada oportu
nizam pusti šovinizam da prednjači, ovaj će
kretati sa većom brzinom. Slobodna Reč da
lji o ovome nastavlja: "Ta smrtonosna opas
nost [nacistička Nemačka] preti i ovo našo.i
BOVO
domovini, gde živimo, gde radimo, gde
se odgajaju naša deca, gde smo ostavili polo
vicu i više svoga života." Tu nema ni reči o iz
j^gbljivanju' radničke klase. Na to se mora pot
puno zaboraviti, jer je "naša" stara ili "nova
domovina" u smrtnoj opasnosti." I sada treba
mo svi da zgrabimo puške
pa.
organa britanske S. L. P.
"THE SOCIALIST."
Sft se često puta pozivamo na.
Činjenicu da članovi kapitalistič
ke klase ne organ izu u industrija
koje oni poseduju i kontrolišu, da
oni iimaju vrlo malo udela u in
dustriji ili proizvodnji. Njihova
jedina veza sa industrijom jeste
rt o organizovanje industrije od go
re do dole vrše uposlenici. Ako
neko u ovo sumnja, neka pogle-
Nesposobnost kapitalista i nji
hova skrajna manjkavost famotne
"upravne sposobnosti" uvek se
jasnije pokazuje u ratno doba. Ka-
terske Revolucije. Sada nam "de- da se rat započne jedna od prvih
mokratije" vele kako njihovo van
bračno deta hitlerizam ne
valja i žele da im pomognemo da
ga se reše da bi one same posta
le jedan ogromni veliki ujedinje
ni svesvetski "frankenstein"! tJ
drugu ruku, to zlogodište "demo
kratskih" roditelja razgoljićava
svoje roditelje i' veil da o& inSa
bolji red i »ove ga "novim redont."
Stari red, tojest, konvencionalni
kapitalizam predstavlja najamno
ropstvo, izrabljivanje radničke
klase, u kojem vlada glad i nem&šf
tina na jednoj, a- neopisiva rassfcoš
na drugoj strani. "Novi red" je
izopačeni kapitalizam. U njemu
vlada gruba varvarska sila tlače-
stvari koju uradi vlada jeste i
menovanje predstavnika vrhovnog
kapitalizma, navodnih posiedmika
upravne sposobnosti, đa ubrzaju
proizvodnju, da kontrolišu ovaj ili
onaj espap, i tako dal je i tako da
lje. Pre nego što prodje dugo
vreme čisti rezultat je zbrka u
jednoj pa onda u drugoj od tih
industrija. Isti je slučaj u sva
kom ratu, i ako je neko ovo jed
nom opazio on očekuje da će se
opet pojaviti sa takvom'sigurnoš
ću sa kojom astronomisti očekuju
Haley-ovu repatu zvezdu. I ono se
za sigurno pojavljuje.
Uzmimo, na primer, u gal j. To
je espap od životne važnosti sa
4 A N i i o i i i
Pravi novi pod.
Kada radnici saznadu da je samo
radnička klasa jedino korisna kla
sa u društvu, koja proizvodi svo
društveno bogatstvo kada oni saz
nadu da je kapitalistička klasa
potpuno parazitska i da ih ona do
kostiju izrabljuje, tada će se oni
organizovati u jednu revolucio
narnu političku partiju kao što je
S. L. P. te će sa njome osvojiti i
razoriti političku vladavinu kapi
talizma tada će se oni takodjer
organizovati industrijalno, sa svr
hom da podupru svoje političko
u rat da brani­
mo "našu novu domovinu"! da se koljemo
za Wall Street!!
Oportunizam je u korist svoja šovinizma
ugrabio priliku nacističke navale na Sovjet
sku Juniju, da bi zlikovački iskoristio ono malo
simpatije koju radnfei još imaju prema SSSR,
i koju nije potpuno ubila stalinistička biro
l^ratija sa svojim mnogobrojnim anti-marksis
tičkim koracima, u korist kapitalizma ove zem
lje. I sada bez ikakvog srama i stida pseudo
komunisti duvaju u isti rog sa otvorenim uš
ivima imperijalističkog rata. Tako su postali
veliki "pobornici demokratije" ti pseudokomu
nisti, da podupiru svaki ratni korak kojeg Roo
sevelt poduzimlje i bez pitanja formalnog o
dobrenja američkog Kongresa!
Istina je da je nacizam veliki Sapifijatelj
čovečanstva. AH još veća je istina da je kapita
iizam, koji poradja nacizam, najveći neprija
telj cele ljudske rase. Ali oportunizam i njegov
socijalšovinizam ne mOgu propagirali btfrbu
jwotiv celog kapitalizma, jer su oni njegove
Vera« -sluge. Oni mogu samo varati izrabljene
velikog
Bat osvetljava kapitalističku nesposobnost.
svaku kuću jednog mesta. On se
postavio pod kontrolu po
sednika ugljokopa, predpostav
Ijajući da kapitalist upravljaju
fa industrijom, snabdevanje ovog
espapa treba da je za njih sigur
no lak posao. Iz iskustva oni tre
baju da znaju tačno šta da rade
da bi se nastavila neprekidna op
skrba uglja mestima. šta se de
šava? U roku od nekoliko meseci,
u najljućoj zimi što je ikada is
kusio južni deo Engleske mnogi
Ili uzmimo što je vrTo važno-.
gradjevinarski materijal. Lord
Wolmer, koji beše glava Cement
Makers Federation sve dogod se
nije uspostavilo Ministarstvo Ra
da i Gradiva, koji se tada imeno
va za direktora cimenta. Mi drži
mo da on još prima platu od Fe
deracije. Za svo vreme 1940. manj
kao je cimenat za skloništa od
o što je1 oslabilo njihovo
gradjenje. U gornjoj kući Lordova.
Biskup od Birminghama je uči
nio sledeću izjavu: "Vladalo je
veliko sumnjičenje med ju lokal-
pravo i da nakon toga uspostave
novi red pravi novi red Bes
klasne Zajednice, u kojo neće biti
robovanja niti obespravljen ja, u
kojoj će vladati potpuna ekonom
ska i društvena jednakost u ko
joj neće biti tlačenja jer neće biti
klasa ni političke države da tlače
i obespravljaju korisne čalnove
društva, kao što to danas radi je
dan i drugi deo zulumčarskog ka
pitalizma. Za takav novi red tre
ba da radi svaki klasnosvesni rad
nik i radnica sa svom svojom neu
mornom •nergijom.
radnike da im preti opasnost, "smrtonosna fK
pasnost" sa strane, dok ih ovde do kostiju iz
rabljuju kapitalisti. Đa još jedinom citiraBio
jedan izraz Slobodne Reči, i da vise ni malo vut
sumnjamo da pseudokomunisti nisu veći ao
cijalšovinisti i od same zloglasne propale ne
mačke Socijaldemokratije. Ona veli: "Srpski
radnički pokret u Americi pod vodstvom
'Slobodne Reči' Hl ne izostaje, niti će jjz
ostajati od celokupnog Radničkog pokreta A
merike, čiji je sastavni deo. Njegov stav prema
današnjem ratu odredjuje se interesima borbe
za oslobodjenje srpskog naroda u starom za^fc
čaju interesima odbrane i očuvanja ove zett
lje..." A da bi pojačala ovaj vrhunac šoviniz
ma sa apelom na simpatiju radnika prewa^
Sovjetskoj Juniji, S. R. zaključuje da se opor
tunizam pseudokomunista odredjuje i sa "inte
resima poraza Hitlera na sovjetskom frontu."!
Mi opet ponavljamo da je Hitler na Sovjetsko«
frontu dao
poleta pseudokomunistiČ-
kom socijalšovinizmu.
Tako vidimo da se oportunizam, reformi
zam i socijalšovinizma uvlače med ju radnike
da ih drže što više zavedenijim, kao to Lenin
reče, "u buržoaskoj okolini." I kao što Lenln
dalje reče da, "Boljševizam ne bi mogao pobetfiti
buržoaziju u 1917. do 1919. da nije pre toga,
1903. da 1917., naučio da pobedi menjševitee,
tj. oportuniste, reformiste i socijalšoviniste
da ih nepoštedno izgoni iz partije proletersA#
revolucije." tako ćemo i mi pobediti ovdai^
nje pseudokomuniste, menjševike, njihov opor
tunizam, reformizam i socijalšovinizam adeo
ih nepoštedno izgonimo iz redova američkog
radničkog pokreta i da poslednjem damo novu
osnovu revolucionarnu osnovu Socijalis
tički Industrijalni Junionizam, u kojem neće biti
mesta za nikakve oportuniste, reformiste i so
cijalšoviniste, jer će oni propasti zajedno sa
švojim ocem trulim kapitalizmom. Zbog
toga oportunizam mrzi i strahuje od revolu^f
onarnog pokreta. I zbog toga mi revolucionari
moramo se neumorno, neustrašivo boriti protft
oportunizma, "crvenog", crnog ili svake boje.
n im vrhovnim vlastima da će se
otkriti njihove nepremišljenosti.
Dugujući se upotrebi krečnojf
wortara ne mesto cimentnog mor
tara, milioni narodnog novca su
utaman otišli. Ministarstvo koj« je
bilo odgovorno telo nije zaslužno
poštovanja." I ovo: "U jesen će
kiša doći, i, oni su dobili obaveš
tenje od autoritativnih članova
vlade kao što je Bevin da će doći
noćni neprijateljski bombaši či
ji će let trajati dugo. Tako nam
predeli behu bez uglja. Kada je jc izgledalo za sigurno da će se
veliki sneg bio na zemlji .i jak uveliko mizerija prošle zime obno
mraz bilo je kuća koje nisu ima
le ogreva. Bezbroj razloga je dat
za objašnjenje zbrke promašaja.
Razlozi koji su dali hladne ugod
nosti narodu koji je drhtao od zi
me pred ognjištima bez vatre. Na«s
su osigurali da se spremaju pla
novi sa kojima će- se sprečiti da
se ovo više ne ponovi. Ali ono se
ponovilo prošle zime. I štampa je
zaposlena da nas pripremi za do
ček ponavljanja iste stvari iduće
zime. Ovi posednici ugljokopa ko
ji poseduju "upravnu sposobnost"
mogu organizovati zbrku i nered
i ništa više. Oni nam mogu dava
ti planove i još više planova ali
ne uglja.
viti.... Ako naknadno dugom noe
nom terorizmu mnogi budu pri
morani da odu pod vlažna skloniŠ
a. u čiju sigurnost sa pravom
Ili hoćemo li uzeti organizaciju
snabdevanja hrane. Grom i pakao!
Lord Woolton. jedan od barona
raspodelne mduvstrije jeste
Hoćemo
li
uzeti više? Nije po­
trebno. Izveštaji o zbrkama i ne
redima u dnevnoj štampi su od
vratni. Jedna novina reče» natzađ
par dana: "Niko ne može čitati
komentare u britanskoj štampi o
domaćim stvarima bez dubokog o
sećaja nemira." Ipak sve ove in
dustrije su u rukama upravitelja i
njihovih namesnika,
koji su svi u
zeti iz
redova posednika
tih
indus­
trija. Njihova "upravna sposob-
Svaki čovek voli biti slobodan
i svaki žudi za slobodom. Ali čovek
ne dolazi do slobode zato što žudi
za njom i želi biti slobodan. Do
slobode čovek dolazi putem bor
be. Za nju se on mora boriti. Mno
gi ljudi očekuju slobodu da će im
neko drugi doneti, kao pečenu
ševu na srebrnom tanjiru. Oni ko
ji takvu slobodu očekuju, mesto
slobode, dobivaj? još vffs i teže
ropstvo.
Ma koliko se govorilo o nekoj
slobodi, čovek ne može biti slo
bodan sve dotle, dok ne postane
ekonomski nezavisan, dok on ne
bude imao učešća i prava kako
u radu, tako i u odredjivanju rs
ostalim ljudima, kako i na koji na
čin da zajednički rade za zajednič
ki im opstanak i uživanje. Dok
radnik prima naredbe od drugoga
za njegov rad, on sije slobodan
on je rob.
Kapitalističko društvo, u kome
danas živimo, podeljeno je na
klase radničku i kapitalističku
klasu. Prva proizvodi svo društve
no bogatstvo, a za to prima samo,
toliko, da bi sebe mogla održati
u- životu i produžiti sa proizvod
njom. Ona prima najamnicu i za
to se zove najamna klasa. Posled
nja (kapitalistička klasa) vlas
nik je svih zemaljskih industrija,
kao takva, ona uprvija s njom i
pomoću nje izrabljuje radničku
klasu. Ovo izrabljivanje mi zove
mo zakonitom kradjom, pošto ka
pitalistička politička država je
ozakonila ovakvu kr&dju. Nema
razlike, da li kapitalistička klasa
zakonito ili nezakonito krala rad
ničku klasu, glavno je da je rad
nička klasa okradena. I kao takva
ona ne može biti slobodna, pošto
sistem vladavine štiti njene pljač
kaše. I sve dotle dok postoje klase
u društvu, kradja ili izrabljivanje
je neizbežno, te prema tome, rop
Stvo će opstojati.
Ovaj društveni razvit^ ispita
li su i analizovali naši velikani
Marks, Engels, De Leon i drugi,
te ustanovili činjenicu, da bi ljudi
bili slobodni, oni moraju reorgani
zovati društvo na novoj osnovi,
osnovi Jednakosti, Slobode i Prav
de." Ovakvo društveno uredjenje
ne može se uspostaviti, a da i da
lje ostane društvo podeljeno na
klase. Drugim recima, privatna
svojina nad sredstvima za proiz
vodnju mora se preneti u društve
nu svojinu. A ovo znači ekonom
ska jednakost svih članova dru
štva. Tada i samo tada će čovek
ljudi biti slobodni. Bez ekonom
ske slobode nema slobode. Eko
nomska sloboda je osnova svih
drugih sloboda.
Utemeljači naučnog Socijaiizaaa
skovali' su krilaticu: "Oslobodje-
nosV' je užasna* K^ko se ovo mo
že objasniti? štampa to pitanje
vrlo lako objašnjava. Većinom
organi štampe svaljuju krivnju
na popuštanje radnika. I Mr. Be
vin drži govore sa kojima'urgira
radnike da sve više i više rade.
Postoji samo jedan način putem
sumnjaju, čak i naš narod sa ne- kojeg se može postići delotvorna
usporedivom istrajnošću može se
podati očaju." Za dalnju informa
ciju samo pogledajte u dnevnoj
štampi.
Bftoj m- NO. w.
Kroz Radiju i Federaciju.
nje radnika mora biti delo samih
radnika". A S. L. P. kaže, on
aS
koji želi biti slobodan, taj mora da
kide svoje okove. Jedna i druga
kaže, da ako radnici žele sloboćfiu,
oni je sami moraju izvojevati, jetf
niko drugi neće njihove ekonomske
lance kidati, pošto nikom drugom
nije u interesu da osfobodjava rad
nike.
Rekli smo, da je današnje dru
štvo podeljeno na dve klase, sa
suprotnim klaspim interesima
radničku i kapitalističku klasu.
Nema sredine. Svaki član današ
njeg društva mora pripadati jed
noj od ovih dveju klasa i, sled
stveno, on mora služiti interesi
ma samo jednoj od ovih dveju kla
sa.. Nemoguće je jednoj osobi da
služi jedno
vreme no obema klasa
ma.
Ima takvih, ima ih mnogo, koji
kažu da su oni prijatelji jedne i
druge klase da dobrobit jedne
klase zavisi od dobrobiti druge
klase i obratno. Ako bi ovo bilo
tačno, onda bi ove dve klase imale
uzajamne interese, a ovo nije slu
čaj, nego na protiv, njihovi su in
teresi suprotni. Takvi ljudi i orga
nizacije, koji kažu da su "prijate
ji" jedne i druge klase, jesu u služ
bi kapitalističke klase, a prikriveni
neprijatelji radničke klase.
U interesu je kapitalističke kla
se da se takva porpaganda širi
med ju radnicima, jer sve dotle,
dokle mnogi radnici veruju u takve
laži, kapitalistička klasa oseća se
obezbedjena u sigurnost svog sis
tema. Zato kapitalistička klasa po
držaje i izdržaje takvu propagan
du. To su njene plaćene agencije,
koje nastoje fo o&anafee naivne
radnike.
Naučni Socijalizam činjanica
naa pobija takve laži i obmane, pa
kaže: da mira i slobode za radnič
ku klasu ne može biti pod kapita
lizmom da se klasna borba izme
dju ove dve klase mora voditi sve
dotle, dok se ne iskorene klase is
društva i organ iz uje Besklasrto
Društvo.
Ima takozvanih radničkih orga
nizacija ("revolucionarnih"), koje
kažu da danas treba pomagati je*
nu stranu u današnjem ratu ("de
mokratije"), jer to je u interesu
radničke klasa da one pobede dru
gu stranu (naciste) da danas nij£
na dvevnom redu radničko pitanje
niti klasna borba. Ako bi ovo bik*
tačno, tada bi to značilo da je
radnicima dobro pod "demokrat
skim" kapitalizmom. Ovo je laž i
obmana, koje svaki radnik treba
da odbaci.
Radnici pod "demokratskim"
k a i a i z o s u i z a e n i
o n i n e a u s o o i i i a v o
u odredjivanjiu svoje sudbine. Nji
hovu sudbinu odredjuju interesi
kapitalizma, a interesi kapitaliz
ma, kako smo videli, suprotni
interesima radnika. U interesu jp
radnika pod "demokratskim" kae
i pod nacističkim kapitalizmom'
se oslobode najamnog ropstva,
da postanu slobodni ljudi i žene
slobodna bića. Nije danas na dnev
nom redu da se bira blaže zlo.
organizacija industrije, a to je pošto se može dobiti, razume ser
da se ona preda u ruke praktičnih
radnika koji ih operišu svakodnev
no. Samo su radnici ti koji orga
nizuju potrebnu opskrbu sirovog
materijala, prevoz sirovih mate-
kroz borbu, dobro, nego je dani
goruće pitanje uništenja svih za
la, koje kapitalizam nameće rad
ničkoj klasi.
rijala i svršene proizvode na mes- skicirali, naši članovi i simpa^ir
tu gde su potrebni. Samo su rad
ti koji organ izu ju proces pro
izvodnje i proizvode svo bogat
stvo. I to su, sledstveno, samo
radnici koji imaju iskustvo i spo
sobnost da delotvorno operišu sa
industrijama. Posedstvo kapitala
uloženog u industriji, prisustvo u
sobi direktora, aproprijacija pro*
frta (čak i to za njega obavlja
banka) ne daju kapitalistu temelj
za pravo na organizovanje indus
trije, niti čak da išta znade ka
ko se operišu industrije: Slično
tona«, ni kockanje na berzi ne
opskrbljava ih za organizovanje
industrije. Ta opskrba se može
dobiti samo sa praktičnim iskus
tvom i tehničkim poznavanjem.
Niko- drugi sem. ljudi i žene koji
(Nastavak na 4, strani.)
Mi­^nici
nistar Hrane. Mi otvoreno prizna
jemo da je van naše moći da do
voljno opišemo organizaciju op
skrbe hrane i njene raspodele. Da
se taj posao obavi potrebno je pe
ro Dean Savifta. Mi &e os
tavljamo.
Ovo što smo do sada ukratko
i U r. *.. Jn MMi'/tnlt«. »"J/ln
čari trebaju da pričaju radnici­iiMa.
ma, sa kojim se sastaju. Naš je za
datak u današnjem vremenu da
raskrinkavamo sve laži i obmape,
pomoću kojih hoće razni plaćeni«ci
kapitala i prevaranti da obmaae
članove naše klase. Takodjer je
naš zadatak da podučavamo radni
ke kako da mogu prepoznati razae
prevarante, koji im prilaze kao
"prijatelji'', pa da im okrenu ledjac
Naš je zadatak da radnike mark
sistički prosvećujemo i ukazujeaaar
na nužnost organizacija rada, po
moću. kojih da razore kapitalizam
i uspostave Socijalističko Društvo-!
Radimo, drugovi i drugarice, u
ovome pravcu, jer
KAPITALIZAM MORA
RAZORITI!
p. a