Radnička borba = Workers' struggle. [volume], October 23, 1941, Image 1

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
MASA SREDSTT A.
Prozivanje radničko
klase o duha Marksizma:
da so rad i kapital nepo
mirljivi neprijatelji orgs
nizovanje radničke klase
jedno Revolucionarna Po
litičku Partiju za osvaja
nje i razaranje Političke
Države kapitalizma erga
nizovanje radnika i a jed
nu revolucionarnu Indus
trijalnu Juniju za uzima
nje, držanje i kretanje svik
zemaljskih industrija.
VOL. XXXIV. GOD. XXXIV.
Kroz kapitalističku Ameriku
Sve veća ratna proizvodnja.
Sa svih strana dolaze glasovi kako se podižu nove tvornice. Na
primer: U Virginia-i se podigla tvornica koja pokriva 5.000 akera,
a sastoji se od 500 zgrada. Ona pripada Hercules Power Company
iako je podignuta sa novcem federalne vlade. Ta tvornica pro
izvodi dnevno 300.000 funti baruta, a vele da samo ona proizvodi
više baruta nego što je cela zemlja istog proizvodila uoči Prvog
Svetskog Rata. Vlada je takodjer podigla u državi Mississippi mu
nicijske tvornice koje su koštale oko milijardu i po dolara, a u koji
ma se proizvodi čelik za tenkove. Sve ovo, iaveštaj dodaje, približujt
vladin, cilj da se proizvodi dovoljno ratnog materijala z a
ratne potrebe 4,000. 000 vojnika, pored pomoći drugim "demokra
tijama."
Ratni program ove iemlje sa godinu 1942. pređvidja upotrebu
35,000.000 toni čelika, vijSe od jedne trećine zemaljske proizvodnje.
Ratna proizvodnja će takodjer zahtevati 1,500.000 toni bakra, oko
pet šestina zemaljske proizvodnje koja je od 1,800. 000 toni. Prema
ovome, za civilne potrebe biće dolazeće godine manje 5,000.000 toni
čelika i 300.000 toni bakra, sem toga što će se osećati- manjkavost U
drugim metalima, kao i u gumi, rajonu itd. i«
Izgleda da ni ova ogromna ratna priprema nije za neke do
voljna i već se zagovara 4a se najmanje polovina celog zemaljskog
dohotka troši za rat.
Kapitalističke novine se hvale
s»
radnici uposleni u sve većem broju. -*.» »a ivu $e hvalio i Hitler da je
njegov nacizam uništio besposlicu, jer je i nacistička Nemačka tro
šila pedeset po sto zemaljskog dohotka. I kao što je Hitler nakon tog
grozničavog ratnog spremanja započeo krvavo kolo tako se i ova
zemlja sprema gjco$pič$fq* da u to svetsko krvoprolića«
Ogroman porast ratnih profita.
Undenvoođ-Elliott-Fisher Company, jedna od ogromnih firmi
ratne proizvodnje veselo izjavljuje da je njen profit za devet me-,
seci ove godine bio od $2,552,226.000, u sravnjenju sa istim periodom
prošle godine kada njeh profit bese od $1,377,223.000. Kao što se
vidi njeni posednici su dobili skoro dva puta veće dividende ove
od prošle godine, nešto više od jedne milijarde dolara. A kako se ovo
slaže sa nedavnom Predsednikovom izjavom da proizvodnja "nacio
nalne odbrane" neće proizvesti ni jednog novog milionera!
Pored ratnih firmi tu su i ostale firme koje pokazuju veliki po
rast profita, kao što Western Union pokazuje da je za osam meseci
ove godine dobila čistog profita od $4,744.892 u sravnjenju sa $1,854.
086. Dok je njen ukupan prihod za isto vreme bio $8,941.909 veći
od prošle godine. Drugim rečima, da ova i sve druge firme ove zemlje
nisu primorane da vladi plaćaju tri puta više poreza ove od prošle
godine "čisti" profiti bi bili. mnogo veći.
Imajući u vidu 300 po sto povećanje poreza na profite, General
Electric Company u stanju je da objavi da je njen čist profit ove go
dine ipak toliki koliki je bio i prošle godine. U stvari njeni deo
ničari će ove godine dobiti po jedan cenat više od prošle godine.
Iz njenog dalnjeg finansijskog izveštaja da se videti da je njen
iStvaran ukupan profit bio od $119,471.681, na mesto "čistog" pro
fita od $37,471,681, kojeg će njeni deoničari dobiti, jer je federal
na vlada od nje ubrala naime poreza $82,000.000.
Tako redom skoro sve firme izjavljuju da su im profiti i usuprot
većeg poreza ove godine jednaki profitima minule godine ili veći.
Sve ovo dokazuje nefaljeno da se radnici sve više izrabljuju, jer
kapitalisti ne mogu dobiti veće profite da sve više i veći broj radnika
ne izrabljuju. A ovo nas opet uči da su to radnici koji stvaraju svo
društveno bogatstvo, kojeg od njih u glavnome oduzimlje kapitalis
tička klasa i deli ga sa svojom kapitalističkom političkom državom,
da prva uživa sve luksuze u raskošnom izobilju, a da poslednja spre
ma zemlju za rat radi produženja kapitalizma, tojest, radi većeg
ugnjetavanja radničke klase.
Ta "povećana" radnikova najamnica.
Pred nama se nalaze nekoliko izveštaja o podizanju cena životnih
namirnica, koji se medjusobno razilaze, ali svi priznaju da je cena
životnim namirnicama ove godine znatno veća od nazad par godina.
Jedan je izveštaj C. I. 0., koji kaže da su životne namirnice da
nas za pomenuti period poskočile 9.6 posto. Drugi izveštaj National
Conference Boarda veli da su cene životnim namirnicama poskočile
za 8.1 po sto. Kao što je poznato, prva je "radnička" organizacija a
poslednja je kapitalistička, pa ipak intersantno je znati da prva reče
da su cene hrani poskočile za 15.3 po sto, dok poslednja tvrdi da šu
poskočile za 18.7 po sto.
Sada, C. I. O. i A. F. L. vele da su one u stanju poboljšati stanje
radničke klase i dalje vele da su izvojevale povišicu radnikove na
jamnice. Da se one s tim ne mogu "pohvaliti" one bi pred
radnicima bile jako bezvredne.
Da vidimo kakva je ta radnikova "povećana" najamnica: C. 1. 0.
tvrdi da je svoje podatke dobio iz "United States Bureau of Labor
Statistics." Sada, glava tog vladinog statistiČnog biroa jeste Isador
Lubin. On reče, pred odborom predstavničke kuće da su ukupni
troškovi rada od 1936. poskočili za 1.2 po sto, dok su cene svih drugih
espapa poskočile za 20 po sto.
(Nastavak tt« 4. «tr*ni.)
iimnjaci đkne i da sa
Nemoj da ti pada duh radni
če, koji u znoju lica svoga za
rađjuješ za sebe mrvu a za izra
bi i vače ceo hleb, zbog toga što
Crvena Armija mora da se po
vlači sa velikim gubitcima pred
nacističkorr^ aždajom. Ona se bo
ri sa lavovskom smelošću i hero
jizmom kojem treba u istoriji
naći usporedjenja. Tako su se
borili francuski radnici 1848. go
dine, kada se po prvi put kao
klasa solidno pred drhtajućom
buržoazijom pokazaše. Tako se bo
riše slavni Komunardovci kada
braniše svoju Parišku Komunu.
Ruska radnička klasa se tako bo
ri jer i ona vodi borbu za očuva
nje ostataka tekovina novembar
ske Proleterske Revolucije. Ako
ništa drugo, požrtvovanje i hero
jizam ruskih radnika, i ako pada
ju, treba da nas ushićavaju.
Nemoj da ti duh pada zbog to
ga što "demokratije" ne šalju o
nakvu pomoć Sovjetskoj Juniji,
kakva bi joj bila od koristi da za
ustavi prodir nacista i napokon
!đa
vrtfa utera u pakao odakle je
i došao. Te "demokratije" su plu
tokratske zemlje sa kojima vla
da nezasićena, hipokritska kapi
talistička klasa koja tebe i os
tale radnike do kostiju izrabljuje.
Sa njima vlada privatna svojina
koju oni meću iznad svoje časti
i ponosa kojoj se oni klanjaju
do zemljine prašine i nema pre
niske nizine u kojoj one neće pas
ti samo da je očuvaju. Zar se ne
sećaš kada su francuski vojnici
dobili naredbu da ne pucaju i ra
zaraju municijske tvornice koje
padoše nacističkih šaka, jer one
behu svojina francuske "demo
kratske" buržoazije, koje nacisti
iskoristiše protiv francuske voj
ske da je poraze. I sada ta "demo
kratska" buržoazija Francuske po
trbuške niže od crva puzi pod
nacistima. Zar ne vidiš da britan
ska i američka buržoazija skoro
ni prst ne miču a Moskva je u
opasnosti da padne. Milioni na
še klase padaju braneći svaki
col Sovjetske zemlje, a "demo
kratska" buržoazija veli: "neka
padaju u što većem broju. To ni
su najamni robovi koji služe na
ma izrabljivačima. što ih više na
cistička ratna mašina pokosi u
toliko ćemo manje posla imati
kada ćemo [kao što rekoše Roose
velt i Churchill] biti kao džanda
ri nad celim svetom!" Zar se rad
niče ne sećaš da je ta "demokrat
ska buržoazija finansirala De
n i k i n a Judentića, Kolčaka i
Wrangela u prvim danim Prole
terske Revolucije i zar se dalje
ne sećaš da su Britanija i Sjedi
njene Države poslale vojsku sa
namerom da unište u povoju slo
bodu ruskih radnika 1918-19. Zar
se ne sećaš da je kontrarevolucio
narna banda, koju Sovjeti istera
še iz zemlje, našla utočišta u "de
mokratijama" pa i u bivšoj "na
šoj" "demokratskoj" Jugoslaviji.
Zar nije gnezdo kontrarevolucije
do pred samim ratom bilo u "de
mokratskom" Parizu. Pa onda,zar
se ne sećaš kako su "demokratije"
sve zajedno, predvodjene od Chur
chillove Velike Britanije, radile
na tome kako bi nagovorile Japa
na i Nemačku da napadnu Sovjet
sku Juniju. I zar ne vidiš da iza
svake mizerne pomoći, koju "de
mokratije," radi svojih izrablji-
VA
Organ Jugoslavenske Federacije Socijalističke Radničke Partije Amerike.
Ne kloni duhom radnice.
vačkih imperijalističkih interesa
Šalju Sovjetskoj Rusiji, stoji za
kletva da one stoje črstvo i nepo
kolebivo protiv komunizma, to
jest, protiv stvari oslobodjenja
radnička klase. Neka te njihova li
eemrenost oduševljava jer će tako
više radnika uvideti da radnička
klasa ne može imati niti sme imati
prijatelja u kapitalističku klasu
svoje ili ma koje druge zemlje.
A kada to uvidi, ona će oberuč
ke primiti program S. L. P., prog
ram jedinstva radničke klase.
Nemoj da te razočarava činje
nica da se danas još ne miče svet
ska radnička klasa. Radnička kla
sa se ne mole neorganizovana i
k a s n o s v e s n o n e o s v e e n a
krenuti kao klasa da ikome
pomogne. Zar ne vidiš da je ona
na sve strane razdelena, da je je
dan feker vuče ovamo, drugi tamo
a treći onamo. I da se svi oni tru
de da je zavedu u borbu za bra
njenje licemernih "đemokratija"
i to uz pomoć američkih stalinis
ta, odnosnog pseuđokomunista.
Zapis# ne se&ft kad»-19&i. nako/t.
što se Dimitrov povrati u Rusiju,
da je kroz njegova usta Stalinova
birokratija napustila svetski pro
letarijat kao svog saveznika i
okrenula se licemernim buržo
askim "demokratijama," koje su
joj stalno o glavi radile. Zar se ne
sećaš kada je Stalinova vlada,
zbog toga što je imala militar
ni ugovor sa Francuskom kuka
vičkom vladom, rekla štrajkuju
cim borbenim francuskim rađnici
cima da oni trebaju da znaju ka
da da štrajkuju a kada da ne
štrajku ju, a siromasi radnici su
čekali da ih neko povede u revolu
ciju. Zar se ne sećaš šta se desi
sa radnicima u Barseloni kada oni
tražise eksproprijaciju ekspropri
jatora. Oni dobiše kuršume u čela
od strane lojalista koji behu pod
uplivom Stalinove birokrati je.
Možemo redjati dokaz za dokazom
koji nefaljeno potvrdjuju činjeni
cu da je i sama Stalinova vlada od
govorna za postojeću nesprem
nost svetske radničke klase, koji
je nespremna da pomogne sebi ni
svojim drugovima ruskim radni
cima koji bi tako rado danas pri
mili solidnu ruku pomoćnicu svo
jih klasnih drugova. I posmatra
jući današnju tragediju Sovjet
ske Junije sa ovog gledišta mo
žemo zaista reći da nema veće tra
gedije od on© koja nije morala
biti.
STRUGGI
trideset miliona radnog naroda
i preko svega toga, ta naša rad
nička klasa je danas mnogobroj
nija nego što je ikada bila. Nemo
gu izrabljvači ubiti našu klasu,
jer je istorija presudila da radnič
ka klasa mora uništiti kapitalis
tičku klasu.
Nemoj da ti duh padne iako se
desi velika nesreća da sasvim pad
ne Sovjetska Junija. Neće se s
tim aktom ni malo pojačati pluto
kratski sistem. Zna naša klasa da
padne i pretrpi strahovite pora
ze i da se posle kratkog vremena
opet podigne kao da nikada po
ražena nije bila. U krvi padoše
hiljada franc u skih radni
ka 1848. Ne prodje ni četvrtina
stoleća, a francuski radnici Pa
riza opet ustadoše u oboriše pari
šku buržoaziju. Pade Pariška Ko
muna u krvi pariških radnika koji
su svaki col pariza kao lavovi
branili. I tu videsmo kako se spri
jateliše ratujući kapitalistički ne
prijatelji samo da što uspešnije
ubiju prvu "Proletersku
1
Nemoj da te razočarava, iako
je nama svima teže gledati, kako
milioni ruskih radnika padaju.
Vele da su u tri meseca preko pet
miliona ruskih radnika pali mrt
vi ili se nalaze kao ratni zarob
ljenici u nacističkim logorima.
Takodjer vele, a i verovatno je,
da su poginuli oko četiri miliona
nacističkih vojnika, koji su ta
kodjer sinovi nemačke radničke
klase, a koji nisu milom nego si
lom terani da se protiv Crveno
Armije tuku. Našu klasu ubijaju
gotovani od kada se čovečanstvo
podelilo na klase. Koga su rimske
legije ubijali ako ne radni narod
pokorenih zemalja. I radni narod
bese taj koji je plaćao najviše za
sve ratove antičke civilizacije.
Zverski postupci silinih feuđalis
ta su dnevno ubijali iz športa rađ
nike-kmetove. Pa onda eto Prvi
Svetski Rat uništi živote nekih 1
Revolncj-|telji
Ju. Na desetine! zarablje radni
ka Komunardovaca ubi "demokrat
ska" francuska buržoazija sa ne
opisivom divljačkom osvetom. Pa
onda pade u krvi prvi pokušaj
ruskih radnika da osvoje vlast
1905. godine. Svi ti porazi nisu u
bili borbeni duh radnika, nego na
protiv radnici su nastavili sa bor
bom kako god su mogli. I sve te
borbe radnika, i svi ti porazi rad
nika dan danas služe kao inspi
racija za dalnju borbu Rada
o i v K a i a a I a k o a n e
Sovjetska Junija, što mi ne želi
mo, herojstvo ruskih radnika sve
nas treba da usihćava. Pitajmo
se: koliko bi se mogla ikoja dru
ga vojska održati protiv tako
silnog neprijatelja koliko se du
go održala i još se drži Crvena
Armija! Nije li to živi dokaz koji
nam govori da su radnici u stanju
da podnose neopisive žrtve i ne
podnošljive muke kada je u pita
nju odbrana onoga što oni drže
da je njihovo. Borba radnika Sov
jetske Junije, bez pitanja ishoda,
još jednom da ponovimo,
treba da tebe radniče usihćava do
nebesa i da ti uvećava nadu da
će se radnička klasa celog sveta
jednog dana podići i oboriti svet
sku buržoaziju i tako zagaranto
vati opstanak i razvitak tekovine
Socijalističke Revolucije.
Ti radnice može! nam reći:
"Dobro je. Tačni ste vi. Vaša kri
tika je bila tačna u prošlosti i ona
je i sada na svom mestu. Ali ja
vas pitam šta sada da radimo?
Nestrpljenje vlada s nama.
Na to ti mi možemo odgovoriti
druže radniče, da se svi mi mo
ramo malo ustrpiti. Preki putevi,
skorašnja istorija dogadjaja do
kazuje, vode većim porazima, u
veće ropsto a ne ka oslobodjenju
radničke klase. Jedini put oslobo
jen ja radničke klase jeste du
gačak, ali prav put marksističke
prosvete. Radnik mora biti prvo
klasnosvesan pre nego što može
biti organizovan za svoje oslo
bodjenje. To ne znaci da njega
mora uzeti godine i meseca vre
mena da on postane klasnosves
nim. On može vrlo brzo postati
klasnosvesan, ali ovako ili onako,
klasnosvesan mora biti, inače bez
(Nastavak na 3. strani.)
[)M/
JlJLmmJl
I
»ni
ASA SVRHAt
K
i nje kapitalističkog ure-,
i
djenja uništenje najam
1 nog ropstva radnički
se prenašanje svih zeina!}
skih industrija u ruke or
ganizovanih proizvodjaća
v a k o ni rađn.ku potpun
plod njegovog rada oslo
bodjenje celog čovečan
stva od morije Klasne V?a
davine uspostavljanje Slo-j
bodne Zajednice Drugova
i Drugarica Industrijal
ne Republike Rada.
BROJ 43. NO. 43.
Važne medjunarodne vesti
Licemeriie "demokratije" mirno gledaju kako
pada SSSR.
Pade Odesa i nacističke horde se približuju Moskvi. Posled
nja je tako nesigurna da je Sovjetska vlada našla za shodno da se
preseli u dalnje mesto. Sve se ovo dešava zbog toga što ni herojska
Crvena Armija nije u stanju držati front protiv sile cele konti
nentalne Evrope, I sve se ovo dešava nakon što "demokratije" rekoše
da će pružiti svu pomoć i da tamo stiže njihova pomoć. Mizerna je
morala biti ta pomoć kada nije u stanju da pomogne Crvenoj Armiji
bar da obustavi neprekidni prodir nacističkih hordi.
Zna se da su zvaničnici Sovjetske vlade tražili od Velike Brita
nije da otvori "zapadni front" i to nekoliko puta od kada je Nemač
ka navalila na SSSR. Ali to nije smetalo Churchillu, tom velikom
"demokrati," koji reče da ne bi ni jednu reč povukao što je ikada
izrazio protiv komunizma, da ućutka diskusiju u Parlamentu o teškom
stanju SSSR, kada bi obavešten da se po zemlji širi veliko nezado
voljsto sa kakvoćom i količinom pomoći britanske vlade koju šalje
SSSR. On njima reče, "sve se ovo očigledno mora ostaviti ruskoj
visokoj komandi." Ovo je licemerstvo nad licemerstvom!
A kada je bilo pitanje da se šalje pomoć iz Sjedinjenih Država
pred Kongresom ove najveće "demokratije", kapitalistički birokrata
Jesse Jones, administrator Federalnog Zajma, reče u vezi sa novčanim
zajmom SSSR, da je bolje da se naši dolari "biju nego da to čine
naši momci. A njujorški Times reče, o "pomoći" SSSR, "Nakon po
Sede, demokratije neće biti tolerantnije nego što su sada prema dok
trinama i praksi komunističke diktature/'
Iz svega ovoga vidi se da SSSR u "demokratijama" irra baš
onakve "saveznice" kakve jesu sve "demokratije," najveći neprija
stvari radničkog oafobodjen|fr. I zbog toga one ino#u yrle lice
merno da gledaju Tcako" SSSR -pada -kal«)- jedan njegov veliki
grad za drugim pada i kako milioni na milione herojskih crvenih
vojnika padaju da bi očuvali ostatke Proleterske Revolucije.
Je su li "demokratije" mogle pomoći SSSR?
Mogle su "demokratije" jošte kako dati veliku pomoć SSSR u
ovom ratu. Ali te"đemokratije" nisu ozbiljno pokušale ni da razore
industrijska koncentrisana predela Nemačke i od njene strane o
kupiranih zemalja, škoda, meaju najvećim ratnim poduzećima, iako
britanki militaristi znaju baš gde se nalazi, još stoji nedirnuta i
proizvodi tenkove i mašinske puške koje na stotine hiljada ubijaju
ruski radni narod. Mogle su one prodreti sa svojom vojskom i otvo
riti zapadni front" ali se još nije dovoljno porazio SSSR po ćefu
"đemokratija" da je on zaslužio takvu "pomoć."
Licemerne "demokratije" u sebi vele, neka nacizam ruši sve one
tvrdjave koje su radnici SSSR godinama gradili. Neka sami radnici
razaraju mukom stvorene industrije. Neka se potisne Sovjetska vlada
potpuno iz evropskog kontinenta. Tako će se uveliko približiti pro
past SSSR i ujedno vreme će se mnogo istrošiti nacistička Nemačka!
Sve nas ovo podseća na dugogodišnju predratnu inostranu po
litiku plutokratskih đemokratija koje su se trudile da zarate NtmaČku
i Japana sa Rusijom, da se prva i druga zemlja sasvim izmore, a
da se SSSR uništi potpuno.
Pouka iz ove velike ali prebrođive tragedije sastoji se u tome
da radnička klasa nikada ne može na ovom stupnju kapitalizma
imati-za saveznika ni jednu kapitalističku zemlju niti ijedan deo ka
pitalističke klase. Radnička klasa jedne zemlje može imati za svog pri
jatelja samo radničku klasu druge zemlje i svih ostalih zemalja.
Zbog toga su Marx i Engels ćelom svetu rekli: "Radnici sviju zema
lja ujedinite se!"
Ona radnička organizacija, ili vlada radničke zemlje koja igno
rise pomenutu krilaticu Marxa i Engelsa neminovno će pretrpeti
krah, jer nije prethodno negovala radničkft klasu sveta za svo
klasnosvesnog saveznika. I velika odgovornost pada na Stalinova
vladu zbog toga što je radnička klasa nespremna da pridje u po
moć Sovjetskoj Rusiji u ovom kritičnom momentu, kada bi joj ta
pomoć bila od neizmerne vrednosti. Zbog toga nemojmo kriviti svet
sku radničku klasu za njenu "nehajnost," jer je ona zavedena sa
lažnim geslima spasavanja buržoaske demokratije, koje je zagova
rala i sama Stalinova vlada. Pa ni u ovom najkritičnijem momentu
Sovjetska vlada ni malo ne poziva u pomoć svetski proletarijat.
Nova japanska vlada*
Nakon što je vlada Kenojova bezuspešno pregovarala sa pred
stavnicima "đemokratija," a naročito ove zemlje, ona pade i na nje
nom mestu se uspostavila nova vlada koju prednjači militarista Eiki
Tojo. U njegovom kabinetu su ušli Togo, bivši ambasador u Moskvi i
u Berlinu, a ostali su većinom admirali, tojest, direktni zvaničnici jak©
militarističke klike. Drži se da je nova vlada još veći zagovarat save
za sa nacističkom Nemačkom, a ovo ubeđjenje je pojačao i premijer
Tojo kada reče u svojoj prvoj izjavi 18. oktobra da će cilj vlade biti
da se brzo svrši sa Kinom i da sa brzom akcijom rađje nego sa reci
ma uspostavi japajiski red u Aziji, Ovako može govoriti sam naduveni
nacista.
Naravno, "demokratije" se ni malo ne osećaju zadovoljne sa
Tojovom vladom. Velika Britanija očekuje da će Japan nastaviti sa
prodirom južno i da će napasti njene posede. Ona veli da je spremna
da ga dočeka, jer njeni militaristi drže da je njena jaka tvrdjava
(Nastavak na 3. sfrani. \n\n CLEVELAND, O. THURSDAY, OCTOBER 23rd, 1941.