Radnička borba = Workers' struggle. [volume], October 23, 1941, Image 3

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
STKANA 1 PAGE 1
Jedna studij) o demokratiji.
Vio je vremen* u mrkoj, i dav
noj proiloati to će reći pre
svetskog rata i Ruske Revolucije
kada kapitalistička štampa i
dragi predstavnici kapitalistič
kog stanja stvari ne obraćahu
skoro nikakvu pažnju osnovima
socijalističkog pokreta, a kada je
i obraćahu, zadovoljavahu se ti
me, da ga brbljavo izopSte osu
cljuju ili herojski o njemu lažu.
To držanje se od onda nešto pro
menulo. Sada se ovde-onde poku
iava dati socijalističkom stano
vištu otpora i pokazati sa argu
mentima u ruci, kako su opšta
načela kapitalističkog društeve
-nog uredjenja mnogo bolja i kako
ono bolje odgovara potrebama čo
večanstva, nego društvena ured
ba, za koju se socijalizam bori.
Najčešće se tvrdi, da kapitalizam
predstavlja demokrati ju, a da je
socijalizam ne predstavlja, a ovo
se onda prikazuje, u izvodu, tako,
kao da socijalizam predstavlja
opreku demokratiji: autokratiju.
Ovo tvrdjenje potkrepljuje se to
kom dogadjaja u Rusiji, gde je,
blagodareći osobitim ruskim pri
likama, razvijena takva forma
vladavine,
koja je, budući prisi
ljena da produži opstanak
držav e, do noge uništi
la ono, što u buržoaskim zemlja
ma prolazi za demokratiju, za
menuvši je vladavinom radničke
klase pod uslovima, koji za
htevahu ugušivanje kontrarevo
lueionarne buržoazije, plemstva i
birokratije.
Pitanje se pojavljuje: Nisu ii
socijalizam i demokratija anta
gonistične opreke i ne znači li po
beđa prvog pad poslednje? Ne
moguće je odgovoriti na ovo pi
tanje, a da se prvo ne objasni,
šta demokratija znači u ustima
buržoaskog društva, kakvo joj je
poreklo, kakva joj je suština i
kako radi, te "kakva učinka ona
ima pod kapitalizmom na radnič
ku klasu. Mnogo je govoreno i pi
sano na socijalističkoj strani o
ovom pitanju i ništa se novoga
ne može za sada izneti o njemu
ali pošto je to takvo pitanje, da
će se o njemu još mnoga raspra
va voditi, to ne može biti od šte
te, ako se ovde-onde na njega po
vratimo, osvežimo njime misli so
cijalista i učinimo ga sposobnijim
za odbranu njegovoga stanovišta
prilikom takve jedne rasprave.
Na prvom mestu, u ustima
buržoaskag društva demokracija
je jedno čisto političko načelo, na
osnovu koga se pretpostavlja, da
će vlast politička vlast, ra
zume se nepristrasno predstav
ljati ceo narod, bez obzira na oš
tru podvojenost ekonomskih in
teresa medju njegovim sastavnim
delovima, te da neće dozvoljavati
jednoj klasi da izrabljuje i ugnje
tava drugu klasu. Posmatrana u
ovoj svetlosti, može se reći, da
demokratija beše, u danima bur
žoaske mladosti, težnja, koju bur
žoazija isticaše u svojoj borbi
protiv feudalizma da emokra
tija postade, u danima buržoaske
zrelosti, laž* koja plovi pod laž
nim izlikama, jer u koliko bur
5ofwko društvo oštrije razvija
klasne razlike, u toliko postaje
sve nemogućnije održati ni trunka
"nepristr&snosti" u vodjeaju nje
govih državnih poslova da demo
kratija postaje, u dOT ima bur
žoaske starosti, otvorena farsa, ko
ja zbacuje sa sebe čak i smflkvin
list klike. Ako se u prvom stupnju
politička demokratija. pojavljuje
kao zadovoljni posednik, u trećem
stupnju se ona pojavljuje kao
besni branitelj buržoaskih privi
legija, koji oseća iščezavanje
zemljišta ispod svojik nogu i ko
ji,. padajući na niže, jer gotov da'
sa zubima i kandžama rastrgne
novo društveno uredjenje, koje
spori njegov opstanak, kao što je
on, a danima svoje mladosti, spo*
rio opstanak feudalizma^ T* je
|edna strana pitanja.
Droga strana je ovaj. Ako bur
Saask* demokratija predstavlja
političko načelo, čiji je proglašeni
cilj. da apr&vlja političkom vlaš
£tt u interesu sviju, socijalizam
predstavlja ekonomsko načelo, čiji
yglaterf cilj glasi: d« orudja
za proizvodnju i raspodelu bo
gatstva imaju prestati biti pri
vatna svojina nekolicine i da se,
pošto su postala svojinom druš
va, proizvodnja bogatstva ima
vršiti ne za prodfaju što znači
za korist privatnih posednika
sredstava proizvodnje nego za
upotrebu što znači za korist
svih članova društva, koji će lis
tom biti obavezni da učestvuju
bilo u proizvodnji ili raspodeli
bogatstva, ako su telesno i umio
u stanju da to čine.
S obzirom na razliku izmedju
tih dvaju ciljeva, prva stvar za
rasmatranje jeste relativna važ
nost njihova druga su stvar po
sledice, što proisti&a ii priinene
jednoga i drugogi
Kod pitanja o relativnoj važ
nosti stvar je prilično jasna i
palma se ima dati ekonomskom
cilju, zbog prostog razloga, što
bez proizvodnje bogatstva ne bi
bilo ljudskog društva, na kojem
da se podigne politička vlast.
Bogatstvo mora biti pri ruci pre
no što se može imati ma kakva
politička uredba, koja da s njim
barata kod raspodele, kao što čo
vek mora prvo ispeći hleb, da bi
ga mogao jesti. Ekonomija uvek
nadmašuje politiku, pošto je prva
temelj, a druga nadgradnja prva
je suština, vrla baza života, a
druga je odraz. Suština će uvek
pokazivati isto obličje, dokle od
razi mog« uzimati različite ob
like.
Kod pitanja o primeni vaj a
ciljeva i posledica, što iz njih p.o
ističu, mora se prvo
zabeležiti
jed­
na važna pojava. Politička demo
kratija nikada ne ulazi u carstvo
ekonomske strane našeg života.
Ona se od nje drži udaljeno ta
ko, kao da i ne postoji. Ona se ba
vi s ljudima tako, kao da su oni
jedino politička bića, a prava i
privilegije, što im ih ona bajagi
daje, čisto su pol itrčktf1 tefravi hs
toga izlazi, da dokle smo svi mi
pozvani da "pomognemo" u poli
tičkom upravljanju zemljom, tj.
dokle nam se dozvoljava da gla
samo i pomažemo kod izbora či
novnika koji da kormane politič
kom vlašću, dotle na najvažnijoj
strani našeg života ekonom
skoj strani nemamo nijedne
rečice a iz toga izlazi i to, da
dokle je ogromna većina našeg na
roda politički "slobodna" tako
slobodna, da, bar u teoriji, sama
sobom vlada dotle je na eko
nomskoj strani svoje egzistencije
ona potčinjena jednom ekonom
skom despotizmu, koji joj ne daje
priliku da pita "zašto ovo i zašto
ono", jer "njeno je samo da radi"
i drži jezik za zube. Zašto je
ovo tako? To je tako zato, što pri-
nomskim despotizmom? Kako jejmoma^a
Politička vladavina postojaše
mnogo ranije no što se pojavilo
kapitalističko društvo. Ona se po
diže na temelju ustnovljene pri
vatne svojine, a svrha joj bejaše,
da zaštiti tu ustanovu, kada njen
razvitak poče da čepa čovečanstvo
na suprotne klase na posed­
li
A sada se povratimo na naše
prvo pitanje, tj.: da li se socijali
zam i demokratija uvek imaju
ći na umu, da je ovde reč o poli
tičkoj demokratiji uzajamne
isključuju? Već je istaknuto, da
dokle je "demokratija" jedno po
litičko načelo, koje proglašuje za
svoj cilj "nepristrasnu" upravu vlada.
Ne čujemo više one čuvene reći,
da je "trećina stanovništva slabo
irahranjenb, shrtio ođeventv -i siš
bo udomljeno," koje je znao često
upotrebljavati Predsednik Roose
velt.
I izgleda da to ne beše samo
jedna trećina stanovništva koja
je patila od opšte nemaštine, koja
porazno deluje na njene žrtve, ne
go da to beše jedna dobra polovi
na američkog stanovništva koja je
patila zbog nemaštine u ovoj naj
bogatijoj zemlji na svetu. Što zna-
vatno vlasništvo nekolicine nad nam da 43 po sto mladića kon
sredstvima za proizvodnju i ra
spodelu stvara za mnoge stanje
iz koga je nemoguće izbeći sve
dotle, dok postoji ta privatna
svojina. Za sada se može posta
viti pitanje: Ali zašto politička
demokratija ide naporedo sa eko
nisu
u
prva došla i zašto se ta protiv-1 doktorsku vizitu za vojničku
rečnost održava? Odgovor na ta[B'u^u*
pitanja jeste: da u poslovanju sa' A ako su zftfeto fiwUci nespo*
društvenim ustanovama čovek
ne posluje sa uredbama, izradje
nim po narudžbi u skladu s nekim
prethodno udešenim planom, nego
posluje sa proizvodom jedne evo
lucije, iz čije su utrobe ispale
takve stvari, kakve danas imamo.
Govoreći u širokom smislu, ono,
što danas imamo, dala nam je me
djuakcija uzroka i posledice go
voreći u ograničenijem smislu,
politička demokratija, može se re
ći, više odgovara poslovanju ka
pitalističkog industrijskog druš
tva, nego što bi odgovarala poli
tička autokratija, jer prva više
oslobodjava ljudske sposobnosti,
nego druga i jer su te sposobnos
ti potrebne za razvitak i održanje
visok o razvijepoir indus
trijskog kapitalizma.
A N I K A O A
u političkoj vladavini i koja je,
abog toga vrloga razloga, sastavni
deo političke vladavine, socijali
zam, s druge strane, predstavlja
jedno čipto ekonomsko načelo, ko
je cilja preobražaja sadašnje
privatne svojine nad sredstvima
ike i neposednike svojine. Poli
tička vladavina stalno postojaše
od crnoga vremena zbog prostog
razloga, što su stalno postojale
klase, pošto je vladajuća klasa
uvek potrebovala političku vhast
kao orudje za održavanje potči- 'proizvodnje u društvenu i kolek
njene klase ili klasa u potčinje
nosti. Politička vlast se uspešno
i a o a v a e o e n i
vim društvenim sistemima i o
državaše svoj položaj, jer je raz
log njenoga opstanka pode
ljeno na klase društvo takodje
postojao. Ali ona je dugo posto
jala bez političke demokratije, jer
joj ova nije bila potrebna. Kapi
talističko društvo je osetilo po
trebu od Ji je i zato je mi imamo.
tivnu svojinu. Promena, kojoj so
cijalizam cilja, jeste promena ko
renita ona duboko zadire u vrle
žile društvene egzistencije. Nje
gova primena u delo bi odvela po
sledicama, koje bi se mogle iz
redjati na sledeči način:
1. Preobražaj privatnog vlas
ništva nad sredstvima za proiz
vodnju u društveno vlasništvo
znači iščezavanje klasa, jer time
iščezava i vrla osnova, na kojoj
sadašnje klasne podele počivaju.
2. Iščezavanje ekonomskih kla
sa u društvu znači iščezavanje po
litičke vlasti, jer politička vlast,
budući orudje Masne vladavine,
prestaje imati ma kakve funk
cije tada, kada više nema nijedne
či da je nadpolovična većinajsto stanovništva, dok drugi 10 po
radničke klase godinam dobivala! sto koji sačinjavaju njeno dno,
manje hrane, manje odela i manje
zaštite od zime nego što je po-
stanju da prod ju
sobni 50 po sto najboljih sinova
radničke klase, šta ćemo reci o
malo starijim radnicima koji su
par decenija svoga života potro
šili u industrijama. Možda bi nji
hov procenat bio skoro sto po sto.
I ovo je stvarno ogledalo zdrav
stvenosti američke radničke kla
se koja "uživa" najveći standard
života od svih ostalih radnika!
Onda* ako je tako loše zdravje
američke radničke klase, kakvo
može biti zdravlje britanske rad
ničke klase, koja je primorana da
stalno kajiš steže dok se pupak ne
sastane sa kičmom! Onda, kako je
zdravstveno stanje nemačke rad
ničke klase koja se neizmerno
cedi punih osam godina. Pa onda,
kakvo je stanje radničke klase
nesretne Španije i još nesretnije
Francuske, da i ne spomenemo
nesretni radni narod Kine i "de*
mokratski" zarobljene Indije!
Tako vidimo da ni u jednoj
zemlji pod kapitalizmom radnič
koj klasi nije dobro. Zašto?
U kapitalizmu vlada privatna
SVETSKI RAT I SOVJETSKA RUSIJA.
Izašla je iz štampe nova brošura pod gornjim naslovom i već se nalazi u rukama Ogranaka i
članova za rasturivanje medju jugoslavenskim radnicima.
Svetski Rat i Sovjetska Rusija jeste jugoslavenski prevod proglasa Socijalističke Radničke Par
tije o Sovjetsko-nemačkom oružanom sukobu. U njoj je izraženo partijsko gledište o rečenom oru
žanom sukobu, te analizovan razvoj Drugog Svetskog Rata, njegove posledice, oličene u Sovjetsko
nemačkom ratu. Otuda najozbiljnije ovu dragoc-nu brošuru preporučujemo jugoslavenskim radni
cima da je kupe i pažljivo pročitaju.
čitaoc će iz nje moći da pravilno razume uzrok današnjeg rata, kuda je Sovjetski Savez odvela
politika njegove vlade i kako i na koji način da se spfe&e ratovi. Naložno je da se ova brošura ras
turi u što moguće većem broju.
Cena je novoj brošuri 5 centi, a ima 24 stranke.
Porudžbine sa novcem šaljite na:
KNJIŽARA RADNIČKE BORBE
Polovina stanovništva je nezdravo.
svojina, a privatna svojina kapi
talističkih zemalja sastoji se od
gxmfle raznovrsnih-espapa. -Ko
poseduje te gomilp espapa? Ona
klasa koja poseduje industrije i
zemlju poseduje i proizvode te
industrije. Da li je ta klasa koja
poseduje to ogromno bogatstvo
mnogobrojna, da sačinjava nad
polovičnu većinu stanovništva,
kao što beše, recimo, u ovoj zem
lji, 1850? Sami kapitalistički sta
tističari nam vele da se ta posed
nička klasa sastoji samo od 10 po
uvek strepe da će od nje otpasti,
trebno za održavanje života. I jednu zer .: ratne porudžbine. Ta
kao što ćemo videti, ovo u impli- ko vidimo da u modernoj kapita
kaciji priznaju sami zvaničnici lističkoj zemlji samo jedna šaka
kapitalizma. ljudi nasilnika poseduje svo ze
Nazad nekoliko meseci medikal-' maljsko bogatstvo
no odelenje američke vojske reče
skriptovane vojske nisu u stanju
zbog hrdjavog zdravlja da pro
dju doktorsku vizitu, ali sada do
lazi pukovnik Leonard G. Rown
tree, šef Medicinskog Odelenja
"Selective Service" i veli nam da
sada 50 po sto konskriptovanih
3. Iščezavanje političke vlasti,
po sebi se razume, znači iščeza
vanje političke demokratije, pošto
se njena uloga, da služi kao smo
kvin list za pokriće golotinje in
dustrijalnog despotizma, dokon
čava sa iščezavanjem poslednjeg,
kao i sa iščezavanjem prve.
Da li ova promena znači pad i
iščezavanje demokratije kao op
šteg načela u obavljanju ljudskih
poslova? Ne znači. Demokratija
kao opšte načelo će tada postati
stvarnost, a ane laž i frsa, što mo
ra da postane pod kapitalizmom,
pošto je ograničena na čisto poli
tičko polje. Ali ona će izmenuti
svoj oblik. Posto je skinula sa se
be svoju političku opsenariju i po
što je postala tako široka, da je u
stanju da obgrli celo čovečanstvo,
usled primene joj na jedinu stvar,
koja je nje dostojna na eko
nomski život čovečanstva njena
vladavina će postati vrhovna i
sveprožimajuća.
Industrijalna ili ekonomska de-
ekonomske klase, nad kojom da se mokratija je u stvari vrla suština
socijalizma.
i mole vladu da i njima podeli kolera, sve te porazne bolesti mo
gu se ma kojeg dana pojavi-
A šta čine oni 80 posto koji ne
poseduju to društveno bogatstvo?
Dok čovek nije znao kako da stva
ra alate proizvodnje on je bio rob
Cleveland, Ohio.
da bi se u životu održao snabde
vajući parazitske plutokrate sa
»eopisanim! izobiljem svakih lu
ksuza, nego on eto ubija m'Hione
sinova, Inajboljih sinova radnić-
ke klase i preti da sa krvoproli
ćem neće nikada prestati. Pod
kapitalizmom, ako samo malo du
že potraje, celo čovečanstvo, rad
ni narod, radnička klasa, ne samo
da će patiti od slabog zdravlja da
neće moći preći puku vojničku
doktorsku vizitu, nego iznemoći
će van mogućnosti oporavljanja.
Slabo zdravlje nije u stanju da se
odupire bakeilima zarazne i dru
gih bilesti. Tifus i influenza
ti i tada će nj i o v a s k o s i i s a
prirode. Sada kada je pljačkaška "vaju se da se žrtvuju, sa svojim
kapitalistička klasa od njega o-, životima, ako bude nužno, da se
tela alate proizvodnje koje on očuva "naš način života"! Kada
dnevno proizvodi, on je
postao/se
njen rob. Osamdeset po sto sta-1 "je kapitalističke otadžbine ona se
novništva zbog toga što nemaju bori za očuvanje kapitalizma pod
alate proizvodnje u svojem
posed-ikojim
To su grube činjenice sa koji
ma imamo da obračunavamo.
Kapitalizam sada, ne samo da
preti da će cediti sve viie i više
krvi £r »rabljene^ radničke klase
radnička klasa bori za očuva-
je ona osudjena da večno
stvu postali su robovi posednika robuje. "Naš način života" rad- gubimo naše strpljenje. T. i tvoj.
bogatstva parazitske kapita-| ničke klase nije vredan čuvanja,
lističke klase. Oni su osudjeni, Njega treba oboriti da ga se više
pod kapitalizmom da se prodaju nikada i ne setimo. Jer nema gore
u najam da stvaraju svo druš-, patnje od one koja ne mora biti,
tveno bogatstvo a da za to dobiju tojest, nemo gore gladi od gladi
samo jednu sedminu, dok drugi
šest sedmina prisvaja kapitalis
tička klasa. A jedna sedmina bo
gatstva nije dovoljna za oko 80
po sto stanovništva da ga održi o
bilino nahranjenog, obilno ode
venog i obilno udomljenog. Jed
na sedmina bogatstva ili najam
nica radničke klase je samo do
voljna da drži radnikovu kožu i
kosti zajedno da se može sutra
dan pojaviti na posao da se opet
izrabljuje. On sa svojom mizer
nom najamnicom kupuje slabiju
hranu i slabije odelo, te stanuje
u slabijem stanir, pa je li onda
kakvo čudo da je sva radnička
klasa pod kapitalizmom bolesna!
u sitoj kući puna svakovrsnog
bogatstva. Nema goreg prizora
nego patnje u sredini izobilja.
Radnička klasa živi mizernim ži
votom baš zbog toga što buržo
azija uživa zaista njen "naš nar
čin života." I nije se njoj čuditi
kada se dere i poziva nas radnike
da ga branimo.
Razlozi za veliku potrebu o
baranja kapitalizma postaju sve
više očigledniji. Mi revoluciona
ri, naša je dužnost da ih pred
radnicima što jasnije prikazuje
mo. Jer u koliko više radnika vide
potrebu obaranja kapitalizma, u
toliko će se pre uspostaviti novo
besklasno društveno uredjenje,
u kojem neće biti gladi u izobi
lju, nego će svako koji je vredan
dobivati i prekomerna porciju
svih. dobara za održavanje zdra
vog života i za opite uživanje.
Nema u drugim organizacija
ma one drugarske odanosti, poš
tovanja i iskrenosti, kao što ima
u našem pokretu medju našim
članovima. Ovakvo poštovanje i
iskrenost medju našim članovima
i simpatićarima razvila je naša i
deja. Ona je ta motorna sila, koja
nas je duševno ujedinila i razvila
u nama volju za rad, koji će doneti
slobodu nama i našoj klasi.
Ovo potkrepljuje jedan drugar
ski sastanak članica Kluba Rad
ničke Borbe i Ogranka Detroit,
koji beše priredjen u počast od
laska članice Kluba Radničke
Borbe, drugarice Ane Letice, a
sada drugarice Tošeff, za Gary,
Ind. Sastanak je održan u stanu
druga i drugarice Ane Kapetano
vić, takodjer članice Kluba Rad
ničke Borbe Detroit.
Pored drugarskog razgovora, ra
zonode i domaće zakuske ni ovom
prilikom naši drugovi i druga
rice, koji behu prisutni pomenu
tom sastanku, nisu se oglušili na
šeg pokreta. Drug M. Kovač, ka
ko smo izvešteni, održao je kra
tak govor, u kome je istakao oz
biljnost vremena u kome živimo,
te naš zadatak u ovakvom vreme
nu. Nakon govora beše izvršena
kolekcija za RADNIČKU BORBU,
od koje je došlo $25.00.
Ovaj jedan od mnogih primera
u našoj organizaciji svedoči, ko
liko su naši članovi naklonjeni
jedni prema drugima i do koga su
stepena oni razvili drugarske
odnose izmedju sebe. Oni stvarno
danas primenjuju onu radničku
krilaticu: "Svi za jednog jedan
za sve!"
Mi smo uverenja da će druga
ica Tošeff sobom odneti slatke us
pomene iz Detroita, te da će ona
i tamo gde je otišla nastaviti rad
za našu ideju, koliko joj moguć
nosti budu dozvoljavale. Samo
a a n a i n o n a će o i a
se oduži svojim drugaricama i
ii!i
dru|rovimai koji su joj piire
onakav drugarski odlazak.
Još za nekoliko dana pa će biti
privedena kraju kampanja za o
glase, a do tada (dok konačno O-
Ne kloni duhom rad
nice.
(Nastavak sa 1. strane.)
pitanja koliko je on nestrpljiv on
se neće nikada osloboditi.
A što se tiče pomoći Sovjet-
k o u n i i i o a
s
k o s o o n e k o e k a i a i s i k a o e a a o i v K a i a a
ratna mašina nije mogla pokositi, odredjuje da radnička klasa jed
I pred njih će prvo pasti članovi i
I ti radnici koji u najbogatijoj
zemlji boluju zbog nemaštine po-jk*asa
kapitalističke zemlje ne može
ne
radničke klase zbog slabog zdrav- {jrUgoj radničkoj klasi pomoći ako
lja
ona sama nije u stanju sebi po
moći. To znači, ako radnička
ove
zemlje
želi da pomog­
ne Sovjetskoj Juniji ona prvo mo
ra oboriti domaći kapitalizam.
Jer kao najamna robovska klasa
ona nije u stanju ni sebi pomoći
a kamo Ii da drugom o o g
ne. Mi ovo propagiramo već pre
ko pedeset godina i mi nimalo ne
mišljenici druže radniče treba da
se nama pridružite. Veliš da ima
mo dobar program i dobru nauku.
Ti treba da znaš da se dobar re
volucionaran program ne može
sprovesti u delo bez pristanka
velikog broja radničke klase. Ve
liki broj je tu. Pridruži se ti k na
ma da zajedno vodimo borbu da
bi što uspešnije sve veći broj rad
nika trgali ispod upliva fekera
i svih drugi kapitalističkih pre
varanata. Ovo je poduži put, ali
je siguran. Njega su odmerili
Marx, Engels. De Leon i Lenin.
Drugoga puta za spas radničke
klase nema. Radnici se moraju
organizovati politički da osvoje i
razore političku državu, i moraju
se organizovati industrijalno da
podupru političku partiju i da
osvoje sve zemaljske industrije i
da ih operišu u korist besklasnog
društva. Tako naredjuje marksis
tički put Svi drugi putevi sem o
voga vode u veće ropstvo pa
kao. Satmr ovaj vodi u oslobdje
no čovečanstvo od klasne vlada.
u aemaljaki- raj.
BROJ 43. NO. 43.
Kroz Partiju i Federaciju.
granci ne budu izvešteni) trebamo
nastojati da što više oglasa saku
pimo.
Neki Ogranci do danas sa odli
čno radili na oglasima, dok su
neki malo sporije radiK, a ima
ih koji su vrlo malo uradili na
ovom polju rada. Zato je poželjno
i naložno da za ovih nekoliko da
na, koji nam preostaju za oglase,
uložimo sve naše sile pa da po
kupimo sve oglase koji se mogu
dobiti.
1
članovi Ogranka Yonngstown
u a e l- S a o n a o s a i
su oglasa u vrednosti za
$67.00. Drug Malčević, ed koga
s o u o s i i i a s a
za $12.00, piše nam da nifju saku
pili ove koliko prošle godine. Ma
nje ove godine za $7.00, aH se na
da da će bar još toliko sakupiti.
Takodjer jutros smo primili od
druga M. Krnića, člana Ogranka
Steubenville, pismo i oglasa u
vrednosti za $34.50. On je do da
nas poslao oglasa za $70.60. Ve
rovatno da će poslati još pre ne
go se zatvori kampanja oglasa.
Neki dan smo primili drugu po
šiljku oglasa od Ogranka Akron,
koje je poslao drug Tešić, u vred
nosti za $31.50. Drug Tešić piše da
punom parom rade na oglasima,
te da će poslati još. Jutrošnjom
poštom primili smo treću, pošilj
ku od Ogranka Detroit, koju je
poslao drug J. čurulić, u vrednos
ti za $34.00, ali drug Čurulić piše
da će oni nastojati da sve oglase
od prošle godine obnove i nešto
novih dobiju.
Od Ogranka Milwaukee do da
nas primili smo samo dve pošiljke
oglasa, u vrednosti za $133.50, ali
ova svota daleko je od njihove
mete, kojoj ciljaju. Ogranak Chi
cago do danas poslao je oglasa za
$33.50. Drug M. Vasilić, koji je
poslao ove oglase, piše da ee oni
još poslati oglasa, bar keiiko su
poslali prošle godine.
Porfeđ' toga, drug Vasilić nam
piše o uspešnom rasturivanju no
ve brošure, Svetski Rat i Sovjet
ska Rusija. Do sada su prodali 125
primeraka od 150 koje su poruči
li, te veli da će im još trebati.
Mnogi' radnici, piše drug Vasilić,
koji su kupili i pročitali ovu bro
šuru, odobravaju naše držanje,
kako je izloženo u njoj, o ruskom
pitanju. Razume se, ima i takvih,
piše drug Vasilić, koji se ne sla
žu s našim držanjem po gornjem
pitanju. Oni u našoj kritici Sov
jetske vlade i njene politike vide
da smo mi protiv ruskog naroda,
što je pogrešno. Ruski radni na
rod jeste jedno, a drugo je Sovjet
ska vlada i njena politika, isto ta
ko kao što nije jedno Resevelto
va vlada i američki proletarijat.
Otuda ono naše stalno naglaši
vanje kako je potrebna liena. agi
tacija, da radnicima lično na ja
san i razumljiv način objašnjava
mo današnje pojave u društvu i
radnička pitanja tako ka4- čitaju
našu štampu i literaturu, da su li
stanju pravilno razumeti.
Naši usamljeni članovi- u St.
Louisu Mo., rade odlične na pro
širenju naše ideje. Rast ru ju na
šu literaturu, kupe pretpitate i o
bavljaju sve druge poslov«, koji
spadaju u naš delokrog. Sam. drug
Kućan do danas poručio je 40 pri
meraka nove brošure, Svetsfci-Rat
i Sovjetska Rusija. A dritf? Ruđeži
do danas je sakupio i posla© ogla
sa za $47.00.
Kako izgleda, ova su dva dftiga
podelili polje rada, bar za satia.
Jedan prodaje literaturu, a dTugi
kupi oglase, dok jedan i drugi
kupe pretplate, dobrovoljne- prilo
ge i vrše ličnu agitaciju.
Ova naša dva vredna drujta, sa
svojim primerom pokazuju' kako
treba raditi u današnjim kritič
nim momentima na proširen-ju na
šeg programa medju američkim
proletarijatom. Samo s našem sve
većom aktivnošću mi ćemo friti u
stanju upoznati radnike ove zem
lje s našim učenjem, a čas -današ
nje situacije nalaže nama 4» po
većavamo našu aktivnost, jei*—
KAPITALIZAM SE MttRA
v
RAZORITI!
p. \n\n Henry Kuhn.
3413 St. Clair Ave.