Radnička borba = Workers' struggle. [volume], November 06, 1941, Image 2

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
STRANA 2. PAGE 2.
"RADNIČKA BORBA"
^Workers* Struggle"
PRETPLATA STAJE:
Na godinu $2.001 One Tear $2.00
Pola godine $1.00 Half Year »l.W
Jadan broj 5c. Single Copy 6c
ZA INOZEMSTVO: $2.50.
NAŠE PARTIJSKO STANOVIŠTB.
Socijalistička Radnička Partija nikada ne
odstapa od istine, da bi stvorila prijatelja, ni
kada ne promašuje udariti a zabluda, da ne bi
stvorila neprijatelja.
Sa čvrstom verom u konačnu pobedu, ona
ide svojim putem, nepokolebana slabićskom tež
njom za privremenom koriSću. Ona uvek radi
otvoreno i pošteno, veruj ući, da će, u neustraši
voj nezavisnosti, jedinstvo njene svrhe, kojim
je nadahnuta, osvojiti, na kraju krajeva, pošto
vanje i poverenje onih, koje cilja skopčati a
jedno klasnosvesne, navalno telo.
Njena propaganda se ne sastoji samo u pro
svećivanju, već i u organizovanju radničke kla
se za osvajanje vlasti, za potpuno obaranje ka
pitalizma. Dok se ta zadaća ne izvrši, ona će
stajati kao stena, budna i pažljiva, ne ustupa
jući ništa.
ČOVEK, SLOBODA I
NEZAVISNOST.
Piše: P. Slepčević,
Mnogo se govori i piše o slobodnom i ne
zavisnom čoveku, slobodnom društvu slobod
noj štampi i slobodnom izražaju misli itd., itd.
Nema čoveka i žene, pa ni deteta, koji ne vo
le biti slobodni. Cak šta više, nema nijedne
životinje, koja ne voli imati slobodno kreta
nje, i ako joj neko pokuša uskratiti njeno slo
bodno kretanje, ona će se boriti da mu osuje
ti namera. -*».•!
Od samofr švtjfa iJbstanfca Ičovefcse borio
za slobodu i nezavisnost. Nekad se borio protiv
prirode, nekad protiv divljih zverova i nemaš
tine, a ponekada protiv jednog, drugog i tre
ćeg, samo da bi mogao biti slobodan. U ovim
borbama čovek se nije mogao boriti usamljeno,
nego se morao udruživati s drugim ljudima i
na taj način mogao je, i ako sporo, da progre
suje, savladjujući poteškoće i neprilike.
Od svih čovekovih boraba, borba protiv
nemaštine beše najdugotrajnija i najmukotrp
nija. Ova njegova borba trajala je hiljadama
godina, u kojoj je najviše on žrtava podneo.
Težnje za boljim i udobnijim životom, čo
veka je teralo da svoja orudja za nabavku ži
votnih potreba razviije i usavrši-, jer samo sa
.usavršenijim orudjima, on je mogao lakše i
više da nabavi *ebi za život potrebnih mu
stvari.
čovek, kaže Be Leon, rodjen je bez alata
-i -usled toga, on je najnepomoćniji od svih os
talih životinja. Sve ostale životinje su rodje
ne sa orudjima, pomoću kojih pribavljaju sebi
potrebne im stvari za život. A budući da je
•čovek rodjen bez potrebnih orujda za nabavku
životnih potreba, otuda je on bio prinudjen da
veštački sebi stvara orudja, tako da bi mogao
^iibaviti za sebe potrebne stvari za život.
U prvobitnog čoveka bila su odviše gruba
orudja batina, kamen, docnije luk i stre
la, bronzana sekira itd., sa kojima je nabav
ljao sebi hranu, odelo i sklonište od nepogodnih
vremena i divljih zverova. Zato se kaže, da je
KRISTIJAN ŠTAMPAR.
Šesnaesta knjiga romana Eugene Sue-a: "Tajne naroda"
411 "istorija jedne proleterske porodice kroz vekov«.
Priča o šesnaestom Stoleću. U dve knjige. Knjiga
ga originalnog francuskog na engleski: Daniel De Leon.
jte engleskog j** Jugoslavenski L.
90.
Draga sestro nastojavaše Brat Sv. Ernest-Ma
čenik melanholična osmejka i opet prekidajući udovicu^
čije hvaljenje kaludjera stavi Herve-a na točak vas
način nekazivnja stvari suviše je providan. Molim vas,
navucite koprenu na dela na koja se pozivate svako
drugi bi toliko učinio. Svi mi na ovom svetu dugujemo
pomoć našim bližnjima. Dok mladi kaludjer izgova
raše te reči, njegove oči opet nehotično aretoše a Heni
nim on pokuša da umakne njihovom uplivu na njega
usta sa svoje stolice i reče Kristijanu: Zbogom, gos
podine ja sam tek siromašni fratar iz Reda Sv. Augus
fao mogu samo da sačuvam najdublju zahvalnost za
alat glavni činbenilc u ljudskom razvitku i me
rilo njegovog progresa.
Da bi čovek mogao progresovati, on je mo
rao stalno da usavršava stara i pronalazi no
va orudja, tako da bi mogao lakše i što više
proizvoditi potrebnih mu stvari za život. U ovoj
njegovoj dugotrajnoj borbi, kao što je rečeno,
morao se udruživati s drugim ljudima, jer sa
mo na ovaj način mogao je da savladjuje mno
gobrojne poteškoće i smetnje, te da progresuje.
A samo sa progresom on je mogao da posta
je sve slobodniji i nezavisniji u društvu s os
talim ljudima.
Ovaj proces društvenog progresa trajao je
hiljadama godina, dok društvo nije dospelo do
današnjeg stupnja razvitka. Ovo beše dugotraj
na i naporna borba, koja je čovečanstvo stalo
ogromnih žrtava, ali drugoga izlaza nije bilo.
Društveni progres nije se mogao postići bez
ovih napora i žrtava.
Težnje za boljim i udobnijim životom, čo
veka je postrekivalo na razne pronalaske, izu
me i otkrića, jer samo na ovaj način on je mo
gao da stvara sebi bolji i izobiljniji život
da postane slobodan i nezavisan čovek. I kada
je dostigao ovaj stupanj razvitka, kulture i ci
vilizacije, koji mu omogućuje slobodan, neza
visan i izobiljan život ,on je lišen svega toga
i postao robom čoveka robom društva!
Ovo je kontradikcija i nepravda, koja je
nametnuta modernom čoveku (radničkoj klasi)
od strane društva društvenog uredjenja.
Ovo je društveni zločin, koji se mora otkloniti,
a otkloniti se može samo na jedan način: sa
otklanjanjem društvenog uredjanja, koje omo
gućuje ovakvi društveni zločin i nepravdu.
Današnje moderno društvo je podvijeno na
klase, imućne i neimućne kapitalističku i
radničku klasu. Prva poseduje sve zemaljske
industrije, pomoću kojih izrabljuje i drži u
potčinjenosti (radničku klasu), koja je prisi
ljena silom okolnosti prodavati sebe u najam
posedujućoj klasi (kapitalističkoj klasi). Ovaj
čin radničku kasu čini ropskom i potčinjenom
•klasom, klasom koja nema slobode i nezavis
nosti. Ovde nema ekonomske jednakosti, a gde
nema ekonomske jednakosti, tu ne može biti
neke slobode#
Videli smo da prvobitni čovek, usled os
kudevanja u alatima za proizvodnju, nije
mogao biti slobodan i nezavisan čovek. On je
radio takorekuć 24 sata, a gladovao je 24
sata, pošto nije bio u stanju sa ondašnjim
grubim i nerazvijenim alatima da proizvede
toliko, da bi mogao udovoljiti svojim potreba
ma i stvoriti udoban život. Prema tome, ta
dašnja oskudica i nesigurnost bile se neiz
bežne, ali danas, kada je društvo stvorilo ova
kve moderne i usavršene alate za proizvodnju,
sa kojima je u stanju proizvesti svega u izobi
lju i sa malo truda, da ogromna većina čla
nova današnjeg društva (radnička klasa)
oskudeva u najelementarnijim im potrebama
danas kada ova većina nema pravo u odredji
vanju sa svojom sudbinom nema pravo da ksr
že šta će i kako će raditi, kada će, a kada neće
raditi više nije neizbežno i nužno. Zato mi o
vakvo stanje stvari nazivamo društvenim zlo
činom.
Ovakvom stanja stvari kriv Je današnji
poredak kapitalizam. On je tal koji onemo
gućuje ostvariti vekovne težnje čovečanstva,
da živi u miru, slobodi i izobilju. Zato je u in
teresu čovečanstva, progresa, kulture i civili
zacije, da sve ono što čini smetnje ostvarenju
vekovnih težnja čovečanstva za boljim i sret
nijim životom, da se ukloni.
čovek ne može biti slobodan i nezavisan,
ako je lišen alata, sa kojima proizvodi za
svoje životne potrebe. On će biti slobodan sa
mo onda, kada postane, zajedno s ostalim
članovima društva, vlasnikom alata za pro
izvodnju, kad bude učestvovao kako u proizvod
nji, tako i upravi sa proizvodnjom kad se u
kinu ekonomske nejedankosti u društvu i čla
novi društva postanu jednakopravni u duž
nostima i obavezama. Tada i samo tada će
čovek biti slobodan i nezavisan tada i samo
tada, biće društvo slobodno i nezavisno, a ne
pre!
vašu blagovremenu pomoć. Verujte mi, sećanje na vas i
na vašu sayčesnu porodicu uvek će biti prisutno u mom
umu. Neka Blagoslov Boga počiva na vašoj kući.
Šta brate upade zanatlija rana vam je jed
va povijena, a vi bi već hteli da ostavite kuću? Počivajte
još malo još ste preslabi da nastavite svoj put.
Prekasno je, a ja sam dovoljno snažan da se vra
tim u svoj manastir. Podjoh sa Igumanovim pristankom
da odnesem utehe jednom dobrom starom svešteniku iz
Notre Dame, koji leži opasno bolestan. Sad je noć daleko
odmakla, pa mi dozvolite da se povučem. Mislim da će
mi svež vazduh činiti dobro pa davši naklon pošto
vanja Heni i njenoj majci, stidljivo reče Mariji La Ca
telle: Draga sestro, sutra će da bude školski dan na
dam se da ću biti u stanju da odem vašoj kući, kao 0
Jbtično i dadem dečici lekcije.
Dragi brate, neka bi bilo Bogu ugodno da uzmog
nete održati vaše obećanje odgovori mlada udovica
ali ja sam manje odvažna nego vi ja se ne bi usudila
da se vratim kući večeras umoliću Bridget ta
ko dobra da mi dade skrovište za noćas.
Zar mislite, draga Marijo, da bi vam ja dozvolila
da idete? odgovori Kristijanova supruga. Delićete
postelju s Henom.
A 0 N I K A O A
Socijalizam pruža i garantuje svakom
članu društva Slobodu,
Jednakost
i
aiko poslednji
i Nezavis­
nost! Zato je potrebno raditi za ostvarenje
Socijalističkog Društva, a da bi se ono ostvari
la KAPITALIZAM SE MOKA fiAZORlTI!
RAT I FAŠIZAM.
Ako izuzmemo tvorničare ratnog materi
jala i kandidate za ludnicu, svi su ljudi protiv
rata: i radnici i kapitalisti, i "demokrati" i
fašisti, i hrišćani i nehri.šćani, i bogomoljci i
,'teisti, i marksisti i pseudomarksisti.
I svi rade protiv rata, svaka grupa na
svoj način. Kapitalisti i njihove vlade prire
djuju bezbrojne "mirovne konferencije" ili
"konferencije za razoružanje" ili za "ograniče
nje oružanja". To važi i za "demokrate" i za
fašiste. Pseudomarksisti obrazuju "ogromne
narodne frontove" za "borbu protiv rata i fa
šizma". Marksisti opet imaju svoj način, koji
ćemo čuti docnije.
Svi su protiv rata i svi su chifeolco u
vereni da rat dolazi i svi se (osim revolu
cionarnih marksista, koji se u ovoj zemlji o
kuplaju jedino oko Socijalističke Radničke
Partije) grozničavo spremaju za rat!
To je očigledna protivrečnost. Ona #e ob
jašnjava time što svi hoće da "ukinu" rat i
obezbede večni mir u okviru kapitalističkog
društvenog uredjenja, koji porađja rat osva
jački ili imperijalistički rat. Hteti jednovre
meno odstraniti rat i očuvati kapitalizam, to
nije moguće.
Državni sekretar iz Washingtona, Cordell
Huli, rekao je nedavno: da su Sjedinjene Dr
žave u stanju da proizvedu godišnje od 25 do
30 milijardi dolara vrednosti suviška espapa
tojest, iznad godišnjih pijačnih potreba ove
zemlje. Sa drugim kapitalističkim industrijskim
zemljama stoji slično. I proizvodna moć njiho
va stalno raste, jer se mašine za rad i metodi
rada stalno usavršavaju.
Ako sve savršeniji proizvodni aparati tih
zemalja ne rade potpuno, mase radnika nema
ju posla. Ako izbacuju mnogo manje od svoje
sposobnosti, bez posla ostaju silni mil ioni. Vla
da "depresija". Sinja mizerija proletarijata.
Duboko nezadovoljstvo. Kapitalistički sistem
je u opasnosti. Očigledno je da kapitalisti mo
raju tražiti strane pijace za sve golemije su
viške espapa. A njih nema. Oni su odavno po
delili medju se ceo svet. Ostaje samo da se,
kao i pre dvadesetak godina, otima od ranijih
otimača'—
oernaju
ni
no dosta pijaca za svoje suvižke. Ostaje da se
opet odsecaju jedni udovi internacionalnog!
kapitalističkog tela.
Ali ako kapitalisti svake industrijske zem
lje imaju sve veću potrebu od stranih pijaca,
nije kod svih njih ta potreba jednako akutna.
Ovde se industrijske zemlje kapitalizma dele
na dve glavne grupe: na takozvane "bogate
zemlje" i takozvane "siromašne zemlje". "Bo
gate" su bivši uspešni otimači.. "Siromašni"
so bivši neuspešni otimači.
Razumljivo je da će "depresija" pre i #11
nije pogoditi "siromašne" nego "bogate". Ra
zumljivo je, sledstveno, da će kapitalistički
sistem pre doći u opasnost Vod "siromašnih"
nego kod "bogatih". Razumljivo je, isto tako,
da će se "siromašne" pre rešiti na ponovno o
timanje od bivših otimača nego "bogate". Ra
zumljivo je, takodjer, da će "siromašne" pre
početi da se na veliko spremaju za takvo oti
manje nego "bogate". (Jedan sadašnji engles
ki državnik je izjavio da u porledu naoruža
vanja za rat "bogati" obično zaostaju dve go
dine iza "siromašnih".)
Nemačka, Italija (bar do osvajanja Etio
pije) i Japan prolaze kao "siromašne". Sjedi
njne Države, Engleska i Francuska prolaze
kao "bogate". Manje kapitalističke države idu
za tim dvema grupama. SSSR spada u posebnu
kategoriju.
Očigledno je, dakle, da će Nemačka, Ita
lija i Japan predvoditi u spremanju za rat ili
"militarizaciju" ili "agresivnost" ili "napa
daštvu". Očigledno je, drugim rečima, da će
probliš-
Pošto kaludjerova rana bi zavijena, Franc-Taupin
osta nem, deleči zanimanje cele porodice, izuzimajući,
na žalost, samo Herve-a, za siromašnog Brata Sv. Er
nesta-Mučenika. Skromno držanje poslednjega, slatkoća
njegova lika, lepe reči što ih svi imadjahu za njega, du
boko ganu Josephina, koji, bez obzira na vojničke mu
manire i pustolovan život što ga vodjaše, beše pristupa
čan dobrim osećajima. Videći da se fratar, nakon što
ponovo izrazi svoje zahvale Kristijanu, kreće prema vra
tima. Fianc-Taupin uze svoj mač, metne na glavu svoj
šešir i reče:
časni moj čoveče, nećete Ići sami. Ja ću da vas pra
tim do Avgustinskog Konventa. Nakon dobijenih udara
ca po lubanji obično dolazi vrtoglavica. Može da vas
takva spopadne na putu. Dozvolite da vam ponudim svo
ju ruku.
Hvala Josephine reče Bridget ljubazno
hvala ti, prijatelju moj, na takvoj brižljivosti. Da, ot
prati dostojnog kaludjera.
Hvala vam na vašoj ponudi odgovori kalu
djer Franc-Taupinu ali nemogu pristati da me prati
te i sebe uznemirujete. Funkcija u koju sam obučen, po
red moje mantije, biće dovoljna zaštita protiv marode
ra.
one predvoditi u fašizmu. Grozničavo spre
manje za rat i sam rat isključuju buržoasku
demokratiju, potpuno ili do velikog stepena.
Je li dakle, fašizam tvorac rata, kako
hoće da ubede radništvo i drugu sirotinju "So
cijalistička" i "Komunistička" Internacionala?
Nije li on samo najnovije ime za staro kapita
lističko grozničavo spremanje za rat i za
osvajački rat (zarad otimanja pijaca itd.) i za
rat protiv revolucionarnih radnika kod kuće?
Nije li tu kapitalistički način proizvodnje UZ
ROK, a fašizam (kao i imjerijalistički rat i
unutrašnji teror protiv revolucionarnih radni
ka) njegova POSLEDICA?
Ali neka sutra izbije veliki imperijalistički
pokolj kao što izbiti hoće, ako ga re pre
duhitri proleterska revolucija kapitalisti
"bogatih zemalja" neće trebati da sami kuju
lažne ratne parole, da bi prevarile svoje rad
nike, kao što su morali da čine pre 20 godina
("rat za dokončanje rata," rat za "oslobodnje
nje malih naroda", rat "to make the world
safe for democracy" itd.) Za takve parole se
postarala "Komunistička Internacionala. Fa
šističke zemlje če, prema njoj, voditi "napa
dački rat" a "demokratske" zemlje tobož
nji "odbranbeni rat". Prve će tobože napadati,
a druge će tobože braniti buržoasku demokra
tiju!
Gde je Lenin, koji je pre 20 godina ona
ko dušmanski delio i "siromašnima" i "bagati
ma", i "militaristima" i "demokratima", i "na
padačima" i "napadnutima"!
Mrtav je Lenin. A "Komunistička*' Inter
nacionala, od koje je on nekad toliko očekivao
za stvar svetske revolucije, danas sprema svet
sku radničku klasu, zajedno sa "Socijalistič
kom" Internacionalom, čije je socijalpatrioti
zam šovinizam i izdaja on tako strastveno o
sudjivao, za novu svetsku imperijalističku kla
nicu.
Ali živa je Socijalistička Radnička Parti
ja Amerike i grmi u svet proletarijata, kao što
činjaše i pre 20 godina, kao što činjaše i sam
Lenin, veliku marksističko-deleonističko-lenini
stičku istinu:
KAPITALIZAM SE MORA
RAZORITI!
ako se hoće uništenje rata i fašizma kao i
eksploatacije, tiranije, mizerije i svih drugih
zala i nevolja naše klase!
Dole lažna "borba protiv fašizma i rata"
za tobožnje "spasavanje ostataka buržoaske de
mokrati je"!
Gore klasna borim i revolucija proletari
jata protiv i fašističkog $ "demokratskog" ka
pitalizma!
TEŠKA OPOMENA.
Iz činjenice, da kapitalistički sistem upri
ličuje svoj sopstven pad, ne sleđuje, da će u
sled toga klasna vladavina prestati.
Pitanje je, da- li se mi sada nalazimo pod
pravim kapitalističkim sistemom. Mnogo bi se
moglo reći u korist teorije, da mi, ako se još
ne nalazimo pod drugačijim sistemom, brzo i
demo ka njemu. Pad kapitalizma od uzroka,
koji su istaknuti u platformi S.. L. P., nipošto
nije ravan podizanju Socijalističke Republike,
čitaocima "The People"-a se preporučuje knji
ga "Dve stranice iz rimske povesnice", osobi
to prva od dveju stranica, gde se, u zadnjoj
joj trećini, isto ovo pitanje potanko pretresa.
Ova zemlja se sada kreće prema jednom tak
vom društvenom uredjenju, kome ime "kapita
lizam", u pravom mu smislu sve manje i ma
nje pristaje. Nadolaze sada valovi jednog mo
nopolističkog perioda, koji se može zgodnije
označiti nazivom: "plutokratski feudalizam".
Iz činjenice, da je na jednoj strani okupljena
vrlo mala nekolicina, a na drugoj grupisana
vrlo velika množina, ne proističe, da će po
slednja neizbežno poplaviti prvu. Ona će to
učiniti samo tada, kada pojmi svoju sopstvenu
revolucionarnu misiju i u skladu s tim poji
manjem se organizuje.
U
protivnom slučaju,
neka radnička klasa dozvoli poručnicima ka
pitalističke klse, da je još za dovoljno dugo
M. D. Nestorović:
BROJ 45. NO. 45. il
vreme opijaju neka se daje zbunjivati klepe
tanjem jednostranih političkih .socijalista dx
jednoj strani i dernjavom jednostranih aposto
la fizičke sile na drugoj neka se periodično
izlivaju na nju poplave lažnog obaveštenja s
obzirom na stvari i ljude neka stalno postaje
žrtvom takvih zločinačkih karaktera, kao što je
"čovek pod šubarom" u majstorskoj pripovetci
Eugene Sue-a, koja nosi naslov "željezni tro
nog" neka se oni, koji se nalaze u pokretu ili
u predgradjima njegovim, a koji nisu poruč
nici kapitalističke klase u radničkim redovima,,
ni jednostrani politikani, ni jednostrani budžo
nosci, ni raznosači lažnog obaveštenja, niti pak
"ljudi pod šubarama", jednako nalaze u bes
čustvenom položaju filozofskog stojanja po
strani i posmatranja, te budalasto isčekivaju,
dok se stvari ne srede, mesto da doprinesu svoj
odlučan deo tome sredjivanju, neka se na
stavi tako i, ma kakvi periodi bezumnih (bez
umnih, jer ne revolucionarnih, nego izgrednič
kih ustanaka nadošli, množina će biti svede
na na nivo robova pravih robova plutokrat
sko-feudalnih imanja.
"RAT" I "PRED-RAT".
i.
0, polja ravna i brda neprohodna,
Pričajte povijest klaonice ljudi...
I vi, rijeke, krvlju obojene do ana,
Dtkrite nam tajne skrite vam u grudi.
Dignite zavjesu s pozornice rata,
U kom vi ste vjerni, živi svjedok bili,
I u kojem ljudi, k'o grabljiva jata,
Zvjerski su se klali i vselii krv pUL«%
Pričajte nam vjerno -to strahotno klanje
Ljudi, koji su pod pljuskom vrele kiše
Olova padali, i čije lubanje
I tjelesa i krv vas sve prekriliše...
i
Pričajte, čega radi ti junaci pa'še
"Na grudi vam, s kojih niko živ ne kroči
I od kuda na gozbu psi se tu sabraše
1 vrane, da kijuju mozak im i oči?...
II.
Prepuni života k'o čelik oni
Odoše da ginu "za rod i za kralja"
A nakon tog čina prepuni vagoni
Vratiše se jadnih, nesretnih bogalja.
I eno- ih, gdje se suhi, ispijeni,
Ulicama gradskim uz napore miču
Od mnogih u boju rana dobijenik,
.Bok se uz njih mase sažaijnro stiću.
Jednoga vidite s razdrobljenom rukom
U zavoju bijelom, gdje po kucam prosi
A drugog, gdje hromo i sa teškom mukom
Pod miškama štake k'o nagradu nosi..-.-
Narod ih zagleda i šali ih takve,
Koji izgledaju tuge slika prava
Jer dok oni redom dobijaju štake
Drugom će pripasti herojstvo i slava...
Osnovni zakon revolucije, predvidjen svi
ma revolucijama, a osobito svima trima ruskim
revolucijama dvadesetoga stoleća, glasi ovko:
Nije dovoljno za izvršenje revolucije, da izrab
ljene po starom načinu i zahtevaju promenu
za izvršenje revolucije potrebno je, da i izrab
Ijivači prestanu biti u stanju da žive i vladaju
po starom. Tek onda, kada mase NEĆE staro
ured jen je i kada vladari NISU U STANJU da
vladaju po starom, tek onda može revoluci
ja pobediti.
Ova istina može se izraziti drugim reči
ma: Revolucija je nemoguća bez jedne sveopš
te krize, koja zahvata izrabljene i izrabljivače.
Iz toga sleduje, da je za izvršenje revolucije
bitno: prvo, da većina radnika (ili bar većina
svesnih, mislećih, politički aktivnih radnika)
potpuno shvati nužnost revolucije i bude go
tova da žrtvuje svoje živote za nju drugo, da
se vladajuća klasa nalazi u stanju državne kri
ze, koja uvlači čak i najnazadnije mase 41 po
litiku. Nikolaj Lenin.
—Tvoja mantija! Kad ne bi znao kako se dostojan
čovek -nalazi u njoj, pustio bi je da ode sama. Tako mi
creva Sv. Queneta, nemam nimalo ljubavi prema manti
jašima! Majmuni ne čuvaju kuću kao psi, ne vuku plug
kao volovi ne nose tovare kao konji. Veoma slično bes
korisnom majmunu, kaludjeri ne obradjuju zemlju kao
seljak, ne brane domovinu kao vojnik, ne leče bolesnike
kao lečnik. Tako mi creva Sv Queneta, ti mantijaši za
glušuju susedstvo zvekom svojih zvona, a na osnovu teo
rije da je dobro odzvonjena misa upola izgovorena. Oni
mrmljaju svoje molitve da bi zaradili svoje masne supe,
a «ne da bi spasli duše. Ali vi, časni moj čoveče koji ore
te njivu nauke koji branite potištene, koji tešite tužne,
koji žrtvujete svoj život za druge, koji ste oslonac siro
maha, koji obučavate mališane kao dobri evandjelski
doktor vi niste jedan od tih mrmljavaca molitava, tih
trgovaca s misama, premda nosite njihovu odeću. Stoga
bi moglo da se dogodi da neka banda Mauvais-Garcona
sili Tire-Lainesa, ili njihovih sudrugova in partibus,
prosjačkih kaludjera, nanjuši poštenog čoveka pod va
šom mantijom i povredi vas iz puke mržnje prema dobru.
Zbog toga razloga, tako mi vraga vi ćete da uzmete moja
ruku i ja ću da vas pratim pa hteli vi to ili ne. \n\n SOUTH SLAVONIAN OFFICIAL OSQAV
of the
SOCIALIST LABOR PARTY
Published Every Thursday
By The
South Slavonian S. L. P. Federation
8413 St. Clair Ave, Cleveland, Ohio.
R. B. PRINTING Phone: ENdicott 0282
Entered as Second-Class Matter at Cleveland,
Ohio, Post Office, February 8th, 1910.
L. Petrović, "R. B." 1937. -A
Od Daniela De Leona.