Radnička borba = Workers' struggle. [volume], November 06, 1941, Image 4

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
STKANA g, PAGE 4.
NA I O I S I
Sa j&Hpštine.
Akron, O.
Na 23. oktobra naš je Ogranak
održao javnu skupštinu u Madjar
skom Domu, 112 E. Thorton St.
Govornik beše drug L. Stefano
vić, a tema: "Panslavizam i rad
nička klasa."
Drug govornik je svoju temu
vrlo jasno objasnio. On reče da
razni agenti buržoazije raspiruju
šovinizam medju radnicima svih
narodnosti, da bi ih tako lakše u*
pregli da vuku krvava imperija
listička kola. Izuzetak ne čini sla
venska buržoazija uopšte, ni ju
goslavenska posebice. One to či
ne zagovarajući ideju panslaviz
ma. A prošlost, kao i sadašnjost
dokazuju da panslavizam znači
kapitalizam izrabljivanje i još
veće zarobljavanje radničke klase.
Da bi objasnio suprotnost klas
nih interesa radničke klase i bur
žoazije, drug Stefanović je uzeo
za primer dva kuma: jedan je
nadničar a drugi je dobrostojeći,
gazda. "Kum" nadničar se zapos
li kod 'kuma" gazde i on se trudi
zbog skupoće da malo veću platu
iznudi od poslednjeg. Ali i gazda
"kum" još više se trudi kako bi
sve manje plaćao svome "kumir"
nadničaru. I tako se ti "kumovi"
razilaze da se nikad nemogu na
toj tački složiti.
Radnička klasa i kapitalistička
klasa nemaju ničega zajedničkog.
Poslednja nemilosrdno izrabljuje
prvu. A kada se radnici podignu
da brane svoju najamnicu od ka
pitalističkog nasrtaja, kapitalis
tička klasa poziva u pomoć svoju
političku državu, koja u krvi ugu
šuje radničke štrajkove. I pan
slavizam, tojest, njegovi šovinis
tički lideri dolaze i traže od rad
nika da štite kapitalističku po
litičku državu!
Zbog toga radnici trebaju, nas
tavlja drug govornik, da se okre
nu protiv svakoga onog koji ih
""Vodi da postanu nesvesne žrtve
k a i a i s i k e e a k i e k o a z a
njih znači svestrano gori život.
Radnici trebaju da se pridruže
Socijalističkoj Radničkoj Partiji,
jer ih ona- uči kako trebaju da se
organizuju da budu sila nad si
lama, pred kojom će pasti kapita
lizam kap prava trulež. Kao što
je za minulih 50 godina S. L. P.
neumorno branila stvar radničkog
oslobodjenja, tako će ona sa tim
radom nastaviti dok se ono ne os
tvari.
Potom lii izvršena kolekcija.
Sledeči priložiše:
R. Bibić $1.00, J. Tešić $1.00, E.
Segedinsjci $1.00, S. Babić $1.00,
N. Ružić 50c., J. Mitić 50c., ž.
Halivuk 50c., L. Stefanović 50c.,
K. Salčak 25c., E. Galko 25c., S.
Antunović 25c., J. Stefanović 20c.,
If. Popović 20c., S. Simić 50c.,
Sam Dadović 50c., N. Petošević
8$c., Sofija Kapić 25c., Steva Da
dovic 25c., M. Stepanov 25c., Z.
Lukić 20c., R. Z. 11c. Ukupno
$10.61.
Palo je jedno pitanje na koje
je drug govornik dao zadovolja
vajući odgovor i skupština se pri
vela kraju. u najboljem redu.
U ime Ogranka svima prilaga
čima hvala.
M. Božić, dopisnik.
Sa večerinke.
Detroit, Mich.
U subotu 5. oktobra Ogranak
Detroit je održao večerinku u
svom lokalu na 5444 Russell St.
Posete beše dobra, oko 80 osoba.
Naše drugarice su priredile u
kusnu večeru' ("fish supper").
Posle večere drug J. Pirinčin,
Nacionalni Organizator, pozdra
vio je goste ukratko i objasnio oz
biljnost današnjeg vremena i duž
«pst članova i simpatičara naše
partije. (Suvišno bi bilo da u de
taljima opisujem njegov govor po
Ž$o je svim našim čitaocima poz
lata njegova sposobnost). Govor
fe^še pažljivo saslušan i pozdrav
ljen odobravanjem. Zatim se iz
vršila kolekcija i bi sakupljeno
oko $45.00. Sledeći priložiše:
U hrani priložiše drugarica Ko
vač za $1.50, a Mrs. Slater $1.00.
A da bi večerinka bila što us
pešnija i ovoga puta su kao i u
prošlosti, mnoge drugarice prilo
žile u raznim poslasticama.
čist prihod sa ove večerinke
beše oko $95.00.
Neka je drugarska hvala svim
drugovima i drugaricama koji pri
ložiše u hrani, novcu i drugim
stvarima, kao i svoj poseti.
Ć. Šćepović, zamenik dopisnika.
Sa veselog sastanka.
Milwaukee, Wis.
U nedelju 19. oktobra, Klub
Radničke Borbe je priredio veseli
sastanak u svome lokalu.
Ovaj sastanak bijaše uspješan.
Pored raznih gemova i zabave i
mali smo naročito dobar "fish
fry."
Drugarice Kluba su uložile ve
liki trud da naprave dobru agita
ciju za ovu aferu što im je i us
pjelo. I ovoga puta one darovaše
u izobilju MOBO da prihod bude
što veći.
Slijedeći drugovi i drugarice
priložiše:
U predmetima:
U firani:
R. Capić, K. Lukas, F. Djakulo
vić, M. Kelenić, T. Karlović, A.
šuprina, Th. Pacovski, J. Golu
bić, M. Brlas, A. Vidaković, M.
Jonaš,
čist prihod bijaše $90..05.
Klub se zahvaljuje svima pos
jetiocima i prilagačima.
M. J., dopisnik.
Sa vesele večerinke.
Hoboken, N. J.„
Ogranak Hoboken je održao 18
oktobra svoju prvu zabavu ove se
zone. Kao što su obično sve naše
afere uspešne, tako je i ova bila.
Poseta je bila dobra. Naši sim
patičan su nas u dobrom broju
posetili. Oni znaju da se pojedi
načno ne može ništa postići i da
svaki radnički uspeh zahteva za
jedničku akciju što većeg broja
radnika. Oni žele da svaka akcija
našeg Ogranka bude uspešna jer
oni znaju da svaka naša uspešna
akcija beleži revolucionarni prog
res, a to znači korak bliže oslo
bodjenju radničke klase. Zbog
toga što je poslednje naš cilj oni
i jesu naši dobri simpatičari.
Goste je zabavljao sa svojom
harmonikom naš dobro poznati V.
Peričin, iz Newarka, N. i.
Drug Evanić je ukratko ali jez
grovito pozdravio goste, a nakon
toga je drug T. Jelušić, kao stolo
ravnatelj, apelirao za dobrovolj
ni prilog. Sledeći se odazvaše:
Socijalistička Radnička Partija Ame
rike, na konvenciji održanoj u gradu New
vcrku, aprila 29. 1940., opet potvrdjuje
neprekosnovna čovekova prava na život,
slobodu i težnju za srećom.
Mi držimo da je svrha vlade da osigu
ra svakom .gradjaninu uživanje ovog pra
va, ali, učeni sa iskustvom, mi dalje drži
mo da je takvo pravo iluzorno za većinu
naroda, tojest, radničku klasu, pod posto
jećim sistemom ekonomske nejednakosti,
koji je stvarno razoran po NJIHOV život,
NJIHOVU slobodu i NJIHOVOJ sreći.
Mi držimo da čovek ne može upražnja
vati svoje pravo na život, slobodu i težnju
za srećom bez da poseduje zemlju i alate
sa kojima da radi. Lišen od ovih, njegov
život, njegova sloboda i njegova sudbina
padaju u ruke klase koja poseduje bitnosti
za rad i proizvodnju. Ovo posedništvo
danas drži manjina u društvu, kapitalis
tička klasa, koja upražnjava posred om o
vrg posedništva i kontrole ekonomski des
pot izam bez usporedjenja u istoriji.
Vladina statistika* je ustanovila da
of) po sto zemaljskog bogatstva poseduje
1 po sro od ukupnog stanovništva da 33
po sto bogatstva poseduje 12 po sto sta
novništva, tako se na krnju ustanovljava
fa 92 po sto nacionalnog .bogatstva pose
duje 13 po sto stanovništva, ostavljajući
ogromnu većinu, radničku klasu, ili 87 po
sto stanovništva, da poseduje samo 8 po
sio od nacionalnog bogatstva.
Posedništvo ogromne količine nacio
nalnog bogatstva od strane nekolicine
jest nepobitni dokaz da se rad izrabljuje
od glavnog dela proizvoda kojeg samo on
proizvodi. Tako se radnik lišava sredsta
va samo-uposlivanja, i. sa primoranom
besposleni šću u najamnom ropstvu, on je
lišen i od životnih potrebština.
Mi držimo da postojeća kontradikcija
izmeđju teorije demokratske vlade i činje
nice despotskog ekonomskog sistema
privatan posed nad prirodnim i društve
nim prilikama dele nacije na dve kla
se: neproduktivnu, ali posedujuću kapita
lističku klasu i produktivnu, ali nepose
ctrjuću radničku klasu: baca društvo u
gfiČeve klasne borbe i izopačuje vladu ne
prr-menljivo za upotrebu i korist kapita
lističke klase.
Vreme je sada ovde kada je, prirod
r.im posledicama društvene evolucije, ovaj
sistem proizveo uslove svoga propadanja.
Pošto je dovršio svoj normalni razvitak,
kapitalistički sistem i njegov politički iz
ražaj, država, sada su zastareli. Nesposob
ne da dalje lako prodaja ogromne količine
L.
John
Ogranak se zahvaljuje svim po
setiocima i prilagačima.
S. Vukotić, dopisnik.
Zakažnjena imena pri
la^ača.
Detroit, Mich.
H@ie donosimo imena drugova
i drugarica, kao i grupa, koji su
priložili u kolačima i ostalim stva
rima konvencijskim aferama. Ista
nisu bila obelodanjena zbog toga
što se lista imena prilagača nekim
slučajem zametnula. Otuda ovo za
kašnjenje i unapred molimo da
nam prilagači za to izvinu.
A sada možem preći na obelo
danjenje imena prilagača.
U hrani:
Katica Bodić $4.00, Leposava
čizmašević $4.00, MSrs, Herceg
A N I K A O A
Proglas principa S. L. P.
Usvojen na 20. Konvenciji Socijalističke Radničke Partije Ame
rike, održane aprila meseca 1940., u New York, N. Y.
suvišnih
U stvarima:
espapa na svetskim pijacama,
svaka kapitalistička nacija traži da des
perantno istisne svoje konkurente, a zbog
ovoga ratovi i sukobi tresu civilizovani
svet. U ovoj pomamnoj borbi za opstanak,
radničke
klase svih nacija najviše pate.
Protiv takvog sistema Socijalistička
Radnička Partija podiže zastavu bune i
zahteva bezuslovnu predaju kapitalistič
ke klase. U ovoj vrhovnoj krizi nikoja re
formistička mera neće koristiti, a istori
ja uči onamo gde socijalna revolucija tre
ba da dođje, a ako se zbog ma kojeg raz
loga ne izvrši, alternativa je reakcija, dik
tatura. Pošto je preživeo svoju društvena
potrebu, kapitalizam mora ustupiti mesto
novom društvenom poredku poredku u
kojem će vlada počivati na industriji, na
bazi korisnog poslovanja, na mesto da po
čiva na teritorijalna (politička) predstav
ništva. Ovaj novi društveni sistem može
biti samo vladavina forme Socijalističke
Jndustrijalne Junije, ako se želi služiti po
trebama ogromne većine i ako se želi da
progres'lmde zakon budućnosti kao što be
se u prošlosti. Na 'izrabl jenim radnicima
stoji u dužnosti da izvrše ovu revolucio
narnu promenu sa mirnim, civilizovanim
načinom, upt-trobljavajući glasovnicu i
sve što je potrebno da bi se izvršila pro
Delia.
,Sleđstveno, mi pozivamo najamne
radnike da se organizuju pod zastavom
Socijalističke Radničke Partije u klasno
svesncm tehi, svesno svojih prava i odluč
no da ih izvojuje.
Mi dalje pozivamo najamne radnike
Amerike da se organizuju u celishodne In
du,strijalne Junije da izvrše nalog svoje
glasovnice, i da ispune potrebe i svrhe
Vlade Socijalističke Jndustrijalne Junije.
Jndustrijalni Junionizam jeste Socijalis
tička Republika U STVARANJU cilj
stignut ud ust ri jalna Junija jeste
Socijalistička Republika u operaciji.
I mi takodjer pozivamo sve ostale in
teligentne i društveno-ćudne gradjane da
sebe uspostave pravo na zemljištu intere
sa radničke klase i da učestvuju s nama u
ovom velikom i plemenitom radu ljudskog
gišJobodjenja, tako da bi mi mogli brao
tri i štit i postojeće varvarske klasne kon
flikte, stavljajući zemlju i sredstva proiz
vodnje, transportacije i raspodele u ruke
korisnih proizvodjača kao kolektivnom te
lu. zamenjujući postojeće stanje anarhis
tičke proizvodnje, industrijske i internaci
onalne ratove i društvene nerede, sa Soci
jalist ičkom Industrijalnom Kooperativnom
Zajednicom Zajednicom u kojoj će sva
ki radnik imati slobodno pravo i punu ko
rist od svojih sposobnosti, pomnožene sa
•vim modernim faktorima civilizacije.
Lewis raskrinkan.
Pre dve godine izdala je Socijalistička Radnička Partija Amerike knjižicu pod gornjim našlo
vom, koju je napisao Eric Hass, današnji urednik "Weekly People", zvaničnog organa S. L. P. Ista 1
je već doživela nekoliko izdanja. Rastureno je desetinama hiljada primeraka medju američkim rad- i
nicima. Ovih dana ista knjižica izlazi iz štampe u našem jeziku. Izdaje je Jugoslavenska Federa
cija S. L. P. Sam naslov uveliko kazuje njenu zadaću: da pomogne u čišćenju onog smrtonosnog i
otrova iz tela i duha naše klase, proletarijata, koji danas u opšte prolazi kao "radnički vodja" i 1
"radnički junionizam", a posebno kao "John L. Lewis", "C. I. O.", "Industrijalni junionizam" itd., i
& koji, u svojoj celokupnosti, stvarno predstavlja sredstvo za gašenje Proleterske Klasne Borbe i 1
barikadu protiv nadolazeće Proleterske Revolucije. Knjižica je skroz i skroz dokumentisana. Razu- I
me se, u njoj je opisan i objašnjen i pravi način radničkog organizovanja i radničke borbe kako
protiv svakodnevnih nasrtaja kapitala na radnički život, tako i za uništenje najamnog ropstva naše i
klase i uspostavljanje Slobodne Zajednice Rada. Knjižica ima 80 stranica. Cena joj je 15
centi. Najozbiljnije je preporučujemo svima radnicima i drugim prijateljima proleterskog oslobo- fj
djenja našeg jezika. Porudžbine treba slati na »dresu: i
KNJIŽARA RADNIČKE BORBE
i*iiHniatiiiiiiiiiiiraiii!iiintiic3iiiitiiiiiiic3iiimiiiiiiraiuHniiinmcaiiiiiiiii!iiuitiitiNiiiiaitiiiiiitiitniiiiiiHiiiic]iiHiniiinciiHiiiiiiaiaiiiniiiiiiiniiiiiMiiiiiamuiiuiiiaiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiic3iiiiiiiiiiitaiiiiiiiiiiiico
Klub Radničke Borbe Milwau
kee, Wis., navezani stolnjak i o
sam salveta, Federacija navezani
po­
iliill!!IC2!!!ll!!lli!OlllinUHKimfHtUBiaHmn2
Cleveland, Ohio.
caršav, Bojana Suvački, Los An
geles, Calif., stolnjak i osam sal
veta, Mary Starčević, Hanna City,
111., navezani stolnjak, Mary i Mar
garet Čurulić jorgan, Ogranak
Detroit ženilski čaršav, Klub Rad
ničke Borbe Detroit, Mich., stol
njak i osam salveta. Katie Lelić
navezani "centerpiece."
Centralni Odbor Federacije i
Ogranak Detroit najlepše se za
hvaljuju svima prilagačima.
čist prihod sa konvencijskih
afera beše $558.18.
M.B., dopisnik.
Konobar, moj kaput je ne­
stao! Sigurno ga je netko ukrao!
Gospodine profesore, sigurno
ga je uzeo onaj stranac, koji je
tamo sjedio u kutu.
To je lahko moguće, zato mi
je izgledao poznat, kad je odla
zio 4 ,[
i k
(Nastavak sa 3. strane.)
Likvidatori iskorištavaju izbo
re za IV Dumu za propovedanje
ustavnih reformi i za oslabljenje
misli o revoluciji. Radi toga i za
to vojničke ustanke prikazuju kao
eksploziju očajnog protesta", do
koje su "doveli" vojnike, a ne kao
početak masovnog ustanka, koji
će rasti ili opadati, medju osta
lim i usled toga, da li će početi od
mah iz svih sila, sa svom energi
jom, sa svim oduševljenjem da ga
podržavaju svi socijaldemokratski
radnici u Rusiji.
Radi toga su majski revolucio
narni štrajkovi "objašnjeni" ne
kao revolucionarni, nego kao re
formistički.
Radi toga je "objašnjen" par
tijski program, i umesto "najbli
že" zadaće stvaranja republike ko
ja osigurava slobodu propisano,
da se "u ovoj izbornoj kampanji"
i kao aktuelni zahtevi i to za
IV Državnu Dumu^ nemojte da se
šalite! smatraju zahtevi raznih
sloboda.
Kako mnogo staro-kineskog ima
u ruskom životu! Kako mnogo
staro-kineskog ima u našem cariz
mu i kako ga mnogo ima kod na
ših likvidatora, koji žele da pre
nesu "ceremonije" parlamentarne
borbe i reformizma u situaciju u
kojoj imamo, gore Puriškevića,
Treščenka Ko., a dole revolucio
narne pokušaje masa! Kako mno
go staro-kineskog ima u tim na
pornim pokušajima intelektuala
ca da se zaštite od Hvostova i Ma
karova pokazujući preporuku od
Makdonalda i žoresa, od Bisola
tijžT i BernStajna, od Kolba i Fran
ka!...
Diplomatsko pomirenje, "pomi
renje" likviđatorskih pogleda s
partijskim, odigrano Trockim na
likvidatorskoj konferenciji, baš
Velika krmača.
(Nastavak sa 1. strane.)
sa marksističke tačke gledišta i
interesa svetskog proletarijata,
a sami su dogadjaji potkrepili na
šu kritiku, ovo ne znači da smo
mi neprijatelji ruskog radnog na
roda, kako nas lažno prikazuju na
ši neprijatelji, neprijatelja radnič
kog oslobodjenja. Mi ne gledamo
u Sovjetskoj vladi ruski radni na
rod, kaa što ne gledamo radničku
klasu ove zemlje u Rooseveltovoj
vladi englesku radničku klasu u
Churchill-ovoj vladi. Ruski narod
je jedno, a drugo je Stalin i nje
gova vlada, isto tako kao što je
jedno radnička klasa Amerike, a
drugo je Roosevelt i njegova vla
da itd. Mi smo za radničku klasu
i ostali radni narod celog sveta,
a protiv onih "gore," bez obzira
u kakvoj se oni boji prikazivali."
Povraćajući se našoj Konvenciji
i njezinom broju delegata, želi
mo reći ovo: Mi smo zaista ponos
ni našom tridesetom Konvencijom
i našim delegatima, pa bez obzira
koliki njihov broj bio. Za S. L. P.
NAČELA su na prvom mestu, sve
ostalo dolazi i doće u svoje vreme.
Za pseudo-komuniste kao što
rekosmo načela ne znače ništa,
niti ih oni imaju, za njih je glav
no broj u stvari gomila i to što
veća gomila. Dokaza o njihovoj
gomili evo odmah.
U istome gradu Detroitu i u is
toj dvorani u kojoj smo mi održa
li našu Konvenciju, održali su oni
—srpski pseudo-komunisti svoj
tkozvani "Kongress." U "R." od
9. jula publikovano je sledeće:
''Podatci o Delegatima Šestog
Vidovdan^tog Kongresa."
Broj delegata na šestom Viđov
danskom Kongresu je bio.. 146
Muških delegata bilo je.... 109
ženskih delegata 37
članova Medj. Rad. Saveza 110
članova Srpskog Narodnog Sa
veza. 39
članova Hrvatske Bratske Za
jednice..... 15
članova unija 84
Dakle to su "podatci" i to takvi
podatci" koje ni "sveti" Ambro
zije nemože razumeti. Vele da je
BROJ 45. NO. 45.
Platforma reformista i plat
forma revolucionarnih
socijaldemokrata.
ništa u stvari ne "miri." One ne
uklanja najkrupniju političku či
njenicu, koja odredjuje svu soei
jalno-političku situaciju savreme—
ne Rusije. A to je borba izmedjti
reformističke i revolucionarne so
cijaldemokratske platforme to je
istupanje buržoazije, preko njenih
partijsko-liberalnih vodja, proti*
potrebe nove revolucije u Rusiji
i za put isključivo ustavnog "ra
di" kao protuteža istu pan jw
stotina hiljada proletera sa revo
lucionarnim štrajkom, koji poziv*
mase u stvarnu borbu za slobodu.
Pokloniti se najpre reformisti
ma, a zatim revolucionarnoj soci
jalnoj demokratiji, to još ne znači'
otstraniti tu objektivnu političku
činjenicu, to još ne znači oslabiti
ma u koliko njenu silu i značaj.
Dobre namere da se izglade raa—
noglasice porodjene tom činjeni
com čak i kad bi te namere bi
le sasvim "dobre" i iskrene ni
su u stanju da izmene nepomirlji
ve i neprijateljske političk« ten
dencije, koje, su porodjene čita
vom sredinom kontrarevolucije.
Proletarijat je ustao sa sv»~
jom revolucionarno- socijaldemo
kratskom zastavom i on je uoči IV,
crne, Dume, neće saviti pred libe
ralima, neće je spustiti za ljubar
reformista, neće pristati da
kljaštri ili razvodni svoju platfor
mu iz obzira prema grupaškoj đi—
plomatiji.
Platforma revolucionarne soci
jalne demokratije protiv platfor
me reformizma pod tim su zna
kom prošli majski štrajkovi, pod
njim ide RSDPR i na izbore u
vlasteosko-popovsku Dumu, o it
njim će vršiti sav rad partije n
toj Dumi i u širokim narodniaa
masama.
Novembar 1912.
bilo svega "delegata" 146. Poder
lili su ih na polove, toliko mu#i,
a toliko ženskih. Pa kome polu pri
padaju onih ostalih 248 što su
poredjali ispod muških i žen
skih? To su sigurno bez-polni
"delegati," koji ne pripadaju ni
muškom ni ženskom polu. Tako
njihova sopstvena "tablica" nam
veli: da su oni na njihovom "Kon
gresu" imali, koje polnih a koje*
bez-polnih 394 "delegata," a to je
kao što se vidi prilična gomila
rogova u džaku.
Medju "važne" poslove fcofe je
ova pseudo-komunistička gomil*
obavila na tome njihovom vašaru
koga oni krstiše imenom "Ko»—
gres," padaju i oni telegrami koje
poslaše novim "saveznicima" Sta
linu i Rooseveltu. I kod tolikih "de
legata," muškog pola, ženskog pola
i bez-pola, pa baš niko da se seti da
predloži da "Kongress" telegrafič—
no zatraži od jučerašnjeg im sa
veznika Hitlera onaj telegram 1»
jim je Hitler čestitao rod jen-dan
Stalinu, kao i onaj kojim je Stalia
čestitao rodjen-dan Hitleru. Sada,
što su to promašili "delegati," ali
to promaši i urednik "S. R.," pa i
sam predsednik Djuro Mrkšić.
čudne smese, čudne mešavine.
Dalje gubo od radničkog tdUc
Osiguravaju Predsedni
ka da će moći naoruža
vati teretne ladje.
(Nastavak sa 1. strane.)
hiljada, pa čak i za par ili dese
tine miliona života svoga stanoiF
ništa, kada je u pitanju odbrana,
indirektnih i direktnih imperija
lističkih interesa! A naročito,
kada su ti pogubljeni milioni u
glavnome sinovi rada!!
Tako se postepeno korak po 1
rak ova zemlja spušta u doline
morske krvi i nikakvi protesti je
neće u tom padu obustvati. Tu moč
poseduje radnička klasa, i to sama
ako je revolucionarno ujedinje
na politički i ekonomski da ob»—
ri kapitalizam. Inače, ova zemlja
stupa u rat. I nik onije u stanja
opisati grozne posledice ove bli
ske mogućnosti. Prst na čelo
niče! \n\n Family Slater $5.00, Kruže $5.-
00, Ana i J. Sekulić $2.00, B. čuru
lić $2.00, T. šukunda $2.00, P. Čo
tić $1.00, J. pirinčin $1.00, J. Ste
fanoff $1.00, A. Sim $1.00, M.
Vass $1.00, T. Gramatikoff $1.00,
T. Trifunoff $1.00, Violet Voinov
$1.00, Biro $1.00, I. Penčeff $1.00,
Vers $1.00, Undjieff $1.00, L. Ču
rulić $1.00, N. Simendić $1.00, J.
Crkvenac $1.00, M. Kovač $1.00,
P. Stojanoff $1.00, Begović $1.00,
P. Bogdanović $1.00, Paulina Mar
tinović $1.00, Ć. šćepović $1.00,
L. čurulić $1.00, J. čurulić $1.00,
Mrs. Slater $1.00, Mary B. Slep
čević $1.00. Margaret Horvat $1.
00, M. Bodić $1.00, I. Stančeff
$1.00.
R. Capić, M. Kelenić, F. Djalra
lovip, A' Vidaković M. Brjas A.
šuprina, J. Golubić, K. Lukas, Th.
Karlovlć, J. Schlicht, M. Jonaš,
Th. Pacovski N. Popović i R. We
ber.
Mrs. I. Gruić $1.00, Mrs. S. Mi
hajlo $1.00, D. Bezbrodica $1.00,
F. Rack $1.00, Mrs. M. Kapović
$1.00, Mrs. K. Garma $1.00, A.
Garma $1.00, J. Gović $1.00, M.
Ercegović $1.00, Familija Jelušić
$2.00, M. Bogić 50., J. Ercegović
$2.00, C. Sladov $1.00, S. Vukotić
$1.00, L. šišgoreo $1.00, L. Bella
rosa $1.00, A. Carlin $1.00, D.
Bondulić $1.00, J. T. Evanić $1.00,
J. Stupin $1.00, M. Parun $1.00,
F. Sunjara $2.00, T. Bašić 50c., A.
Mirkov 50c., M. Fantina $1.00, Z.
Grbić 25c., A. Jurjević $3.00, B.
Federal trade Commision Report, 1926.
I 3413 St. Clair Ave.
Radov $2.00, Eleanor Jelušić 50c.,
Florence Ruby 15c., Gertrude
Rack 50c.
$2.00, Katica Lelić $3.00, N.N.,
$3.50, Ana Mateeff $2.00, Mary
Kuzma $1.00, Slavka Popovska
$2.00, Mrs. Walbridge $2.50, Os
terstoih $3.00, Mrs. fueling $1.00,
Mrs. Grove $1.00, Jean Frazer
$2.00, Margerit Hrvat $2.00, Mary
Sisinijak $1.00, Mary Vidović $1.
00, Shirly Koss $3.00, Ljuba Gra
matikoff $1.00, Bella Trundoff
$1.00, Stella Valchoff $2.00, Ana
Kapetanović $2.00, Mary Buha
$1.00, Mary Milinkov $2.00, Marv
i Margaret Čurulić $4.00, Barbara
Čotić i Ana Crkvenac $5.00, Kati
ca Boberić $2.50, Mary Kovač $3.
00, Helen Troha $4.00, Mrs. Bent
ley $1.00, Slavka Popoff $2.50,
Kina Popoff $2.00, Mrs. Peshel
$2.00.