Radnička borba = Workers' struggle. [volume], November 27, 1941, Image 2

About Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970

Image provided by: Ohio History Connection, Columbus, OH

                
STRANA 2. PAGE t.
"RADNIČKA BORBA
&
"Workers'
Na godinu $2.00
Pola godine ...... 91-00
Jedan broj 6c.
Kao što je dobro poznato, "narodni front"
se nije ostvario u ovoj zemlji, iako su stalinisti
uspeli ,da sastave priličnu smesu "liberala" i
rijudilaša. U stvari "narodni front" je umro
zbog posledice udarca čizme sa straga, koju su
zajeda© zahmanali Staiin i Hite a avgustu,
1939.
€W aristokrata do "zaniesta^"
Njegov sledbenik u "frontovskoj" famili
ji je "nacionalni front," mnogo veće ambici
ozno poduzeće stalinista. Dok su "ujedinjeni
front" i "narodni front" bili ograničeni da sa
rađjuju samo sa "socijalistima" i tako zvanim
"široko gruđim narodom", ili tako zvanim
"demokratskim" elementima, dotle, respektiv
no, "nacionalni front" prima svakoga od J. P.
Morgana do Joe Do-a.
William Zigzag Foster, u Daily Workeru,
pod rubrikom "Pitanja i odgovori" (stvar koja
se pokrenula da bi "objašnjavali" Hitler-Sta
linov pakt od 1939. godine i njegov sledstveni
pljus!), podvlači da veliko imanje ne smeta
ulasku u "nacionalni front." Foster redja neko
liko plutokratskih podupirača Rooseveltove ra
toborne politike. "Ove bogate sile," piše on 5.
novembra, "ubedjene su da bi svoje interese
zaštitile Hitler i njegovi saveznici moraju se
99
PRETPLATA STAJB:
EA INOZEMSTVO: $2.50.
NAŠE PARTIJSKO STANOVIŠTE.
Socijalistička Radnička Partija nikada ne
odstupa od istine, da bi stvorila prijatelja, ni
kada ne promašuje udariti u zabludu, da ne bi
stvorila neprijatelja.
Sa čvrstom verom u konačnu pobedu, ona
ide svojim putem, nepokolebana Blabićskom tež
njom za privremenom korišću. Ona uvek radi
otvoreno i poSteno, veruj uči, da če, u neustraši
voj nezavisnosti, jedinstvo njene svrhe, kojim
je nadahnuta, osvojiti, na kraju krajeva, pošto
vanje i poverenje onih, koje cilja skopčati n
Jedno klasnosvesno, navalno telo.
Njena propaganda se ne sastoji samo u pro
svećivanju, već i u organizovanju radničke kla
se za osvajanje vlasti, za potpuno obaranje ka
pitalizma. Dok se ta zadaća ne izvrši, ona će
stajati kao stena, budna i pažljiva, ne ustupa
jući ništa.
STALINISTI POKREĆU 'NA
ĆIONALNI FRONT.'
Od "ujedinjenog fronta" do "narodnog
fronta" pa onda do "nacionalnog fronta" je
ste političko putovanje koje je uzelo stalini
stima oko devet godina da ga dovrše. Da su oni
letili kao što leti vrana ne bi ih toliko dugo
uzelo. Stvarno njihov put izgleda kao sa visi
ne posmatrane šine "Cripple Creek" željeznice,
samo što prvi ima više savijuga i vragoli
skih okreta. Možemo se setiti da je taktika "u
jedinjenog fronta" dovela u liniji zavidne,
sumnjive i smešno lukave grupe reformistič
kih "socijalista." "Ovo će," Earl Browder reče
za vreme veselih dana S. P.-K. P. saradnje,
"voditi ka formaciji širokog narodnog fronta,
što će još više pojačati bitku protiv reakcije
i fašizma u ovoj zemlji."
ili—
KRISTIJAN ŠTAMPAR.
Šesnaesta knjiga romana Eugene Sue-a: ''Tajne naroda"
ili "Istorija jedne proleterske porodice kroz vekove.
i ča o e s n a e s o S o e
1
U v e k n i e K n i a I
Sa originalnog francuskog na engleski: Daniel De Leon.
Sa engleskog na jugoslavenski: L. Petrovič.
93.
Bridgetin glas, koji dolažase sa sredine skalina što
vodjahu na tavan i oprezno dozivaše njenog muža, pre
kide neznanca* Kristijan posluša i ču «voju suprugu da
govori:
Hodi dole brzo čuh Herve-a da izlazi iz svoje
solie čujem ga da dolazi gore možda hoće da nas vidi.
Zanatlija dade znak svome gostu da nema ničega da
se boji, pa se hitro spusti po skalinimđ u jedan vajat,
čija jedan vajat, čija jedina vrata vadjahu u sobu što
je zapremahu on i supruga mu. Kristijan imadjaše tek
dosta vremena da bez šuma zatvori vrata vajata i sedne
v
poraziti, svakako, oni ne bez mnogih zigzaga
[i sa Zigzag Fosterom!] podupiru Roose
veltove različite mere direktno ka ovom cilju."
Nekoliko dana ranije (31. oktobra), Fo
ster jer podvučeno negirao da "nacionalni
front" znači klasnu saradnju. On je ugrabio
priliku da napadne klasnu saradnju koju su
praktikovali socijaldemokrati za vreme Prvog
Svetskog Rata. Njihova politika saradnje sa
vladajućim klasama, on reče, sastoji se od pot
činjavanja (žrtvovanja) radničkih interesa u
korist kapitalističkih." On je opomenuo svoje
čitaoce da upamte "da nacionalni front ne
harmoniše radničke i kapitalističke interese u
pitanju radničkog produkta on ne obara klas
nu borbu, ali on samo menja njenu formu."!
(Podvučeno od nas.)
Posledno izdanja "klasne borbe."
Nova "forma" klasne borbe, interesovaće
čitaoce WEEKLY PPEOPLE-A [i RADNIČKE
BORBE] da saznaju, jeste takva koja naredjuje
radnicima "da su budni" da paze da vlada vodi
"odlučnu borbu protiv Hitlera," da se mašine
operišu puno vremeno, da se "na kraju rata
uspostavi, pravedni, demokratski i trajan mir,"
itd., itd. To je najneobičnija "klasna borba"
jer i izrabljivači rada takodjer bez ikakvog
ustezanja viču za potpuni rat, za puno vreme
no operisanje mašinerije, i, naravno, pljačka
ši takodjer teže za "pravednim, demokratskim
i trajnim mirom" a koji huškač rata neće to?
Zaista, poslednje komunističko izdanje "klasne
borbe" izgleda sasvim kao valcer.
Jedna zaprepašćujuća posledica ove "klas
ne borbe" u njenoj promenjenoj formi jeste
očekivanje da oni koji proizvadjaju bogatstvo
nadmaše izrabljivače u njihovoj u n j_i za
proizvodnju viška vrednosti. Štrajkovi su ne
nacionalno-frontovski i stalinisti se njima pro
tive sa istom silom sa kojom se njima pro
tivi Trgovačka Komora. "Ja o s e a da je
posao samog organizovanog rada da pazi da se
svako prekidanje proizvodnje privede kraju
i da se radi u potpunom skladu sa Predsed
nikovim pozivom za punu proizvodnju," ovo
reče Robert Minor u Daily Workeru, 11. No
vembra. Na 31. oktobra ista stalinisticka krpa
donela je prvo-stranični uvodnik u kojem na
pada John L. Lewisov "nerazlikujući program
štrajka bez ikakvog obzira prema interesima
nacionalne odbrane." Uvodnik nastavlja:
"Vladine agencije su korektno tražile od
radnika da obuzdaja njihovu upotrebu prava
na štrajkovanje."
"Ude©** rada ti Imperijalističkom ratu.
Sve ovo, naravno, "opravdava" se na os
novu toga što "sve klase" imaju udeo u ovom
ratu. "S obzirom na opštu razornost njihovih
interesa od strane nacista sve društvene klase,
sledstveno, imaju istovetni interes da stupe u
kolo nacionalnog jedinstva za svestranu borbu
da se porazi Hitler," piše Foster odgovara
jući na pitanje: "šta je anti-Hitlerski 'naci
onalni front," I nastavlja: 'Ma koliko da se
one razlikuju i svadjaju povrhu, unutrašnjih
ekonomskih i političkih pitanja, one impera
tivno potrebuju da zajedno stoje protiv Hit
lera."
Sta če radnici izgubiti s ratom, bez pi
tanja da li će se on dobiti, izgubiti ili pre
kinuti bez odlučne pobede ili poraza nijedne
ratujuće strane, to nam izloživač ne kaže. Ni
ti nam on objašnjava da je fašizam proizvod
trulog kapitalizma gde god radnici promaše da
mu zadadnu oslobodilački udarac. Niti on ni
najmanje nagoveštava, da će, pod izgovorom
"odbrane," vladajuća klasa uspostaviti takvu
totalitarijansku kontrolu kakvu smatra po
trebnom za produžavanje svoga sistema.
Vrtoglavi zbog prospekta neograničene
saradnje sa izrabljivačima i njihovim politič
kim sluganima, stalinisti neće dozvoliti ni
jednoj pouki skorašnje istorije sveta da im
razori partiju.
"Udeo" rada u ratu ne treba ovde opisiva
ti, jer se o njemu govorilo mnogo puta od
strane Predsednika, "Fight for Freedom Com
mittee," William Greena i od strane bezbroj
namigivača rata. Iako su stalinisti širili le­
•mrt*
dole, kad Herve blago zakuca na očeva mu vrata i pozva
ga. Bridget otvori i reče svom sinu:
šta hoćeš, dete moje?
Dragi roditelji, dajte mi nekoliko reži s vama.
Rado, odvrati Kristijan ali hajdmo na do
nji s prat. Naša siromašna priateljica, Marija La Catelle,
deli krevet tvoje sestre ženi je potreban odmc&r naš
y razgovor mogao da joj poremeti san.
POGLAVLJE IX.
Pokajnik.
Otac, mati i sinu podju po skalinima prema sobi
na donjem spratu, gde bi odigran mučan prizor od pret
hodne noći. Jedva da dodirnuše najnižu stepenicu ska
lina, kad se Herve baci na kolena, uze očeve mu ruke,
celiva ih suznih očiju i promuca prigušena glasa:
Molim vaše oproštenje za prošlo mi vladanje
oprostite mi dobri moji roditelji!
Hvaljen budi Bog! Ne varasmo se u njega —beše
misao što projuri kroz glavu Kristijana i Bridjet pri iz
meni pogleda dubokog zadovoljstva. Nesretno momče bi
ganuto kajanjem.
Sine moj, reče zanatlija ustaj.
•—Ne ne pre no što dodjem od tebe i moje majke
A N I K A O A
take koji su sa njima ismejavali pomisao da
neprijateljska sila može prodreti u Ameriku
do 22. juna oni su sada "ubedjeni" da se
nacija nalazi u velikoj opasnosti da će u nju
prodreti nacističke horde. Robert Minor je re
kao novinarima u Los Angelesu da se on sla
že sa Predsednikom da "sudbina Amerike za
visi od ishoda rata" i ako radionice ne rade
punom parom "bez da za minut stanu .mi
ćemo se naći gde se nalazi Francuska."
"Nacionalni front" zamka sa radnike.
Stalinisti su ga majstorski obvili ali
njihov "nacionalni fromt" ostaje kao što jeste
klasna saradnja sa svim što ona sobom povlači,
što oni čine to je ono što su se poslodavci
trudili da čine sve od početka rata, imeno, da
iskorišćuju radničku prirodnu i zdravu mrž
nju prema Hitleru da bi ih tako ulovili da iz
dadnu svoje interese. Ha reknemo da je to sa
mo prezirno i podlo mi se ustručavamo u našoj
optužbi. "Nacionalni front" jeste upravo ono
za čime žudi svaki američki izrabljivač i po
kušava da ga postigne, jer ono znači, pokorne
radnike, naviknuti da primaju udarce koji će
na njih padati sa povećanom otrovaošau u ko
liko duže kapitalizam opstoji.
Socijalistička Radnička Partij drfi se
Marksističkog stanovišta, ako saradjujemo mi
se predajemo kapitalističkim interesima. Pre
zirno je pomisliti da su sada takvi ljudi kao
što su Lord Beaverbrook, Lord Halifax, Wil
liam Knudsen i Winston Churchill, da ime
nujemo samo nekolicinu koji su javno hvalili
Hitlera za vreme prošlih par godina, šam
pioni anti-hitlerizma. Socijalistička Radnička
Partija je ukazivala na činjenice, koje su po
kazivale ekonomske uzroke ovog rata, koje su
dokazale bezdvojbeno da, izmedju Velike Bri
tanije i njenih "demokratskih" kapitalističkih
saveznika i nacističkfe Nemačke i njenih fašis
tičkih kapitalističkih saveznika, pitanje je
svetske dominacije i da će pobeda ma koje stra
ne biti zlo za radnike svih zemalja.
Socijalistička Radnička Partija i«, narav
no, svesna činjenice da američki stalinisti nisu
sami izmislili "nacionalni front." Moskva je
položila linije kao što je položila svaku pret
hodnu krivu liniju koje su sledili burlesk
boljševiki. Kao što je John McCarten pisao o
"Profilu" Earl Browdera za časopis New Yor
ker, oktobra, 1938. godine:
"... .partijska linija se menjala pre i može
se menjati opet. Ona može dozvoliti Browderu
[i drugim manjim stalinistima] da sutra bude
revolucionaran. Ali ma 'šta ona predvodila,
Browder će je [sasvim] slediti pa čak i ako
on mora hodati iza Seventh Regiment bande."
Tamo u duhu danas hodaju stalinisti, i da
nije zbog sumnjive opreznosti postojeće tfl«,
tamo bi oni i fizički hodali.
JEDNO NEHOTIČNO PRIZNA
NJE PLUTOKRATIJE.
Plutokratija i koji njoj služe na sva mesta
javno udaraju po "marksizmu," tojeste, stvo
re "marksizam" od sena I po njemu lupaju. Od
sena ga moraju praviti jer su svi buržoaski
naučenjaci patuljci prema čeličnoj nauci re
volucionarnog Socijalizma. Ali ma koliko da se
buržoazija oprezno drži protiv nepobitnih mark
sističkih zakona političke ekonomije, koji do
kazuju da samo rad pomoću majke prirode stva
ra svo društveno bogatstvo i da pod kapitaliz
mom rad prima najamnicu od svoga priozvoda,
manji deo njegov, a veći deo prisvaja para
zitska poslodavačka klasa ma koliko da sve
to taji buržoazija nekada se izgubi i sama
iznaša te činjenice na javi, ali ne radničkoj
klasi, nego svojim plutokratskim kolegama i to
radi biznisa.
Tako je klevelandska firma Warner and
Swasey u časopisu "Newsweek" dala obeloda
niti oglas od cele stranice. Isti počinje sa in
teresantnim pitanjem: "Od kuda dolaze najam
nice?" Početna rečenica na to pitanje glasi:
"Najamnica može doći samo od prodavajuće
cene ma koje stvari radnik proizveo." Kao što
se vidi, ovde se priznaje da radnik proizvodi
sve stvari, tojest, svo bogatstvo. A to je što
i Marksizam tvrdi. Druga rečenica glasi:
"Ali takodjer, od prodavajuće cene mora
ju se plaćati porezi, nekolika zarada za novac
sa kojim se poduzeće sagradilo.... i nekolika
zarada za upraviteljstvo...."
Sa gornjim se, kao Sto se opet jasio vidi,
dalje priznaje, da se iz cene radnikovog proiz
voda plaćaju porezi, za održavanje kapitalis
tičke političke države, čija je glavna funkcija
da drži radničku klasu u potčinjenosti da se
od iste cene radnikovog produkta plaća pro
fit posednicima poduzeća i "upraviteljima"
svim članovima parazitske buržoazije.
Cena radnikovog proizvoda jeste draga
reč za vrednost njegovog proizvoda. Marx veli
da se na kraju krajeva cena izjednačuje sa vred
nošću danog espapa ili svih espapa. Dakle,
plutokrati priznaju ono što Marksizam naučno
propoveda radnicima skoro celo stoleće, da oni
stvaraju svo društveno bogatstvo da oni za
to primaju mizernu najamnicu, da bi sve veći
"višak vrednosti" od njih otela plutokratija za
održavanje njenog trulog ured jen ja i svog ko
rumpisano-raskalašnog plutokratskog života.
Pomenuta plutokratska firma odlazi dalje
sa svojim priznanjem da radnička klasa proiz
vodi svo društveno bogatstvo i odgovara na
pitanje: "Kako da se više proizvodi?" "Dajte
radnicima bolje alate." I dalje nastavlja:
"Svakog puta kada je mašina koju radnik u
potrebljava usavršanija, njemu se daje prilika
da bude vredniji proizvadjajući više," i opet
ponavlja, "i on se samo može nadati da će biti
plaćen samo od onoga što on proizvede." (Prime
ćujete li do oni vele da radnik prima samo
deo od onoga što proizvede a ne svu proizve
denu vrednost kao što to lažno tvrde kapita
listički brbljavci kao što su Dr. Haackey i
ko.! Te da s ovim ta plutokratska firma pot
puno priznaje parazitsku prirodu, svoju i svo
jeg omiljenog razaračkog i izrabljivačkog ka
i a 1 i z a Sa ovim ta I rm a
veli, zbog svojih sebičnih razlo
ga, svojim kolegama plutokratima, da što
usavršeniju mašineriju oni u svoja poduzeća
unašaju, u toliko će veći ukupan proizvod rad
nikov biti, u toliko će veći relativni "višak
vrednosti" biti. Ta i ovo je ono što marksis
tička ekonomija naučno dokazuje. Veća produk
tivnost radnika znači veći relativni "višak
vrednosti" za izrabljivače, i manju relativnu
najamnicu za izrabljene radnike.
Naravno, nije sve tačno što uzduž tog
oglasa veli, ali nas ovij« ne interesu je vulgarni
deo njegove ekonomije, nego, kao što rekosmo,
nas interesuje gornja nehotična priznanja da
je Marx bio tačan i jeste tačan i biće tačan.
Ova plutokratska nehotična priznanja nas in
teresuju zbog toga što oni nefaljeno dokazuju
sijaset knjiga, uvodnika, govora i predavanja,
koji su napisani i održani samo da bi dokazali
Marxa pogrešnim gornja plutokratska priz
navanja dokazuju sve poslednje lažljivim.
Kao što svedodžba člana gangstera može njih
najviše nefaljeno osuditi, tako smo mi stavili
na optuženičkoj stolici ovu plutokratsku firmu
da nam sam "John Jones" rekne da je on
veliki lopov!
"PRIJATELJI" RADA.
Philip Murray, koji je ponovo izabran da
bude predsednik C. I. O., po prvi put se sastao
sa Henry Fordom i s njime se razgovarao
punih 40 minuta, na kojem su se sastanku raz
govarali "o zajedničkim problemima [interesi
ma]." Onda su zvaničnici Fordove kompanije
prošetali Murray-a kroz poduzeće i poslednji
je tamo otvoreno izjavio, a protiv čega se ni
Ford, niti njegova desna ruka, Harry Bennett,
nisu protivili, da će Cf I. 01 oTganizovati nak
nadnih 60.000 radnika koji će biti uposleni
u Fordovom poduzeću, u Yipsilanti, Michigan.
Pored toga, Fordova kompanija je pozvala
glavne zvaničnike C. I. O. na ručak, i Philip
Murray, R. J. Thomas i Allan Haywood nadjo
še za sohdno da napuste konvenciju C. I. O.
i da se vesele zajedno sa Harry Bennetom, i
slika ih pokazuje kako se zajednički cerekaju!
oproštenje za besraman mi čin pa dometnu posred
jecanja: To bejah sam ja, vaš sin to bejah ja koji
ukrade vaše zlato!
Herve, odgovori Kristijan, duboko ganut mani
festacijom griže savesti, koju on uze za iskrenu sinoć,
u istoj ovoj sobi, tvoja mati i ja ti rekosmo: "Ako si se
trenutno zaboravio 1 »vršio kradju, priznaj je: biće ti
oprošteno."
I rado ćemo održati svoje obećanje doda Bri
dget. Budući da se kaješ, praštamo ti. Ustaj.
0, nikad ne bejah više prožiman nedostojnošću
svoga vladanja nego u ovom času. Dobri Bože! Toliko do
brote na vašoj strani, a toliko podlosti na mojoj! Ceo
moj život biće posvećen okajavanju moje infamije!
reče Herve, ustajući sa poda.
Neću da krijem od tebe, dele »oje nastavi
-Kristijan očinskom blagošću. Ja bejah potpuno spre
man za priznanje tvoje krivice. Izvesni sretni znaci, koje
tvoja mati i ja primetismo danas, vodjahu nas da oče
kujemo tvoj povratak na pravu ataeu, načelima poštenja,
u kojima te vaspitasmo.
Ne rekoh li ti to juČe? upade Bridget. Zar
bi naš sin stvarno mogao postati nedostojan naše než
nosti, nedostojan primera što postavismo njemu, kao i
sestri mu i bratu? Ne, ne- dobićemo ga natrag on će vi­
BROJ 48. NO. 48.
Naši se čitaoci sećaju da se na zemljišti*
Fordovog poduzeća, pre ne dugog vremena, ni
su smeli pojaviti zvaničnici C. I. O. a nekmo 1*
da konferišu sa Fordom i da se vesele sa Ben
nettom, na Fordov trošak. A sada ih vidimo da
Su se njihovi odnosi osnovno izmenili, bez da
se ni malo nije izmenio osnovni odnos izmeđjut
Forda i njegovih radnika. Fordovi radnici
tegle kao što su teglili, stvarajući za Henri
ku sve veći "višak vrednosti," a njihovi "pri
jatelji" se vesele sa njihovim izrabljivačimat
Socijalistička Radnička Partija je čim sfe
pokrenula ideja o stvaranju C. I. O. ustala
protiv organizovanja takve junije. Ona je u
napred znala da će se CIO sprijateljiti sa po
slodavcima protiv radnika. Ona je to unapretf
znala je su je začeli buntovni fekeri koji si*
se školovali u fekersku A. F. L. i pod kriloire
importovanog, sada mrtvog, arihfekera Samuel
Gompersa. Ona je to znala, iako su ti fekeri
rekli da će biti struktura C. I. 0. "industry
jalna" jer industrijalizam u ruke fekera može^
postati sredstvo Industrijalnog Feudalizma. A
Da je ovo tačno, ne treba nam većeg dokaza od
toga, da je taj "industrajalizam" zagrlio naj
veći zagovarač Industrijalnog Feudalizma
Henry Ford! I ne treba nam većeg dokaza da
su fekeri C. I. O., gotovi da radnike predaju,
silama reakcije, nego kada se oni sa njenim
najvećim predstavnicima vesele i cerekaju!
Da bi jedna radnička organizacija bila
zdrava njen osnov mora biti zdrav. C. I 0. pri
znaje kapitalističko pravo nad sredstvima pro
izvodnje. Kao takva, ona priznaje izrabljiva
nje radničke klase priznaje kapitalizam k&o
jedino moguće društveno uredjenje. Dok je
kapitalizam truo do srži, jer se način druš
tvene proizvodnje o|tro sukobljava sa nači
nom raspodele radnikova proizvoda. Zbog te
velike kontradikcije kapitalističkog sistema da
nas se ubijaju najbolji sinovi rada, milioni pa
daju mrtvi na bojnim poljima, milijarde bogat
stva se ruše. I ona junija koja imalo priznaje
ovaj truli kapitalistički sistem mora biti sa
ma trula u svojoj srži. Zbog toga C. I. 0. mo
že da na svojoj glavi trpi fekere koji se cere
kaju sa Fordom.
Takvi "prijateli" rada nisu ništa drugo
doli kapitalistički poručnici, i kada ih javno
kao takve priznaju kapitalisti, ta činjenica se
pokazuje na javi tako primetno da zaudara sa
nepodnošljivim zadahom velike prevare.
Radnička klasa ako hoće da postane zrela
da sa sobom vlada, jer dok takva nije ona će
biti na milost i .negiilost fekera, mora organi
z o v a i pravovaljanu Industrijalnu Juniju,
koja neće priznavati kapitalističko izrabljiva
nje, nego će objaviti njemu smrtni rat do njene
pobede koja će tražiti njegovo obaranje, a
koja zbog te svoje zdrave osnove neće trpeti
ni jednog fekera ili prevaranta u svojoj sredi
ni, ili kako ono De Leon, otac Socijalističkog
Industrijalnog Junionizma i najveći neprijatelj
fekerizma reče:
Ujedinite se! Ujedinite se na ekonomskom
polju na jedinoj osnovi, na kojoj je ujedinje
nje moguće osnovi solidarnosti radničke kla
se, jedine vrste činjenice, iz koje se političko
jedinstvo može održati! Ujedinite se! Ujedinite
se na jedinom ekonomskom načelu koje je u sta
nju da podupre Pravo radničke glasovnice sa
Silom, koja da ga u delo sprovede! Ujedinite
se za generalni štrajk na glasačkoj kutiji u
svrhu obaranja političke citadele kapitalizma,
poduprt generalnim šti'ajkom protiv kapitalis
tičke klase u industrijalnim poduzećima, koja
je ona uzurpirala, ili, bolje, generalnim lokau
tom. Ujedinite se za spas civilizacije od kata
strofi
Bez tvorničke organizacije i valjan«
junijske discipline, prelazni period iz ka
pitalizma u socijalizam imao bi biti pre
brodjen DIKTATUROM. Zagrebite čove
ka koji naveliko frče na junionizam i na
ćićete u njemu čoveka prema kome je,
ako je on mislioc uopšte, dolazak socija
lizma nerazdvojan od krvave revolucije,
sa njenim pratiocem, ČOVEKOM NA KO
NJU. Daniel De Leon (1901).
deti grešnost svoga vladanja. I tako vidiš, drago, dr*g»
dete, doda ona, grleći ga dugo —ja te bolje poznavah
no što ti poznavaše samog sebe! Neka bude blago-sloven
Bog za tvoj povratak na put pravičnosti!
Krajnji licemer se baci majci oko vrata i, odgovara
jući na njeno milovanje pritvornom ljubavlju, reče ga
nuta glasa:
Dobri oče, dobra majko, priznanje moga sramnog
čina steče mi vaš oproštaj. Nadam se da će se docnije,
kad budete mogli da sudite Iskrenost moga kajanja, po
vratiti vaše štovanje prema meni. Dozvolite da vam ka
žem uzrok moga kajanja, čija naglost može da vas ze
čudi.
Slatko čudjenje, hvala budi Bogu»Govorir govori,
sine moj!
Pravo si slutio, ©Če. Da, odveden na stranputicu,
iskvaren savetom Fra Girarda, ukradoh vaš novac da bi
ga posvetio delima koja uzeh za pobožna.
Ah, uzvikne Bridget kazujem to iz ponosa za
nas i za tebe: dok te sumnjičismo, nikad ni jednom ne
poverovasmo da si kadar počiniti grešno delo iz ljubavi
prema zlatu, iz žedji za sebičnih uživanjem ili iz la
komstva! Ne, hiljadu puta ne!
(Nastaviće se.) \n\n Struggle
SOUTH SLAVONIAN OFFICIAL OBOAH
of the
SOCIALIST LABOR PART?
Published Every Thursday
By The
South Slavonian S. L. P. Federation
3418 St. Clair Ave., Cleveland, Ohio.
B. B. PRINTING Phone: ENdicott 0262
One Yeas 92.00
Half Year fUX
Single Copy ...... Be
Entered as Second-Class Matter at Cleveland,
Ohio, Post Office, February 8th, 1910.
WEEKLY PEOPLE.