OCR Interpretation


Radnička borba = Workers' struggle. [volume] ([New York, N.Y.]) 1907-1970, July 27, 1944, Image 1

Image and text provided by Ohio Historical Society, Columbus, OH

Persistent link: https://chroniclingamerica.loc.gov/lccn/sn83035526/1944-07-27/ed-1/seq-1/

What is OCR?


Thumbnail for

VOL. XXXV n. GOD. XXXTIL
Važne medjanarodne vesti.
Nemačka
Vesti, koje stifle iz Londona 20. jnla o pokušaja aten
tata na život Hitlera, dan ranijo u njegovom tajnom stanu, gde
ranjeno 13 štabskili oficira od kojih je jedan pogodjen
smrtno, a dva ranjena ozbiljno, kao i vesti r, pobnuama u vojsci
-ti Istočnoj Prusiji, i da je jedan deo pobunjene vojske i oficira,
zvanim "putsehists", zauzelo vojni arsenal ii Xeu Herbcrg-u,
koji još diže, potvrdjeno je vestima od 22. jnla, takodjer iz
Jkndona. Za "ubicu"', koji je podmetnuo bombu, a koja je i
samog llitlera donekle ranila, kaže se da je. već ubijen.
Prema daljnim vestima, iz is- Ikada im rat ne ide onako kako
tih izvora doznaje se da je u
poslednja dva dana od kada je
ipokušan atentat i od kada je po
čelo "pročišćavanje" medju ofi
cirima, poubijano na stotine ofi
cira, od kojih je preko jedna
stotina samih generala. Medju
poubijenim generalima nalaze se
imena poznatih Hitlerovih do
sadašnjih vojsko vodja. Brau
ehitseh, Rundstedt. List i Mann
stein, prema "izveštajima preko
Švedske iz nepotvrdnjenog ali
obično pouzdanih izvora". Tako
djer se javlja da pobuae produ
žuju u Kiel-u i Stetin-u.
Bombu je podmetnuo, koja
malo što je promašila Hitlera,
da ga ubijć, pukovnik Grof Claus
von Stauffenberg. koji je već
ubijen. Podmetanjem bombe se
nameravalo i državni udar u ko
jem da se zbaci nacistička HitJe
rova vlast, ali je za sada, izgled
ao promašeno. U ostal
di su da bi se sadašnja situacija!«
u Nemačkoj mogla razviti u gra
jđjanski rat.
Stotina ili više poubijanih ge
nerala i na stotine drugih ofici
ra, skoro svi do jednog, poma
gali su Hitleru, svojevoljno, sve
do sada da se održava brutalna
vlast nacista i da se vrše gusarski
militarni napadi na male i ne
naoružane državice i konačno
napad na ceo svet. Sada, kada je jblizu
gusarstvo prilično utučeno i ka
da izgleda da je već rat izgub
ljen, sada se bune i okrivljuju—
ju samog Hitlera, kao da i oni
nisu saučesnici u najvećem isto
rijskom zločinstvu, koji su za
jednički sa Hitlerom počinili. Za
ovaj put1 pobune, kako izgleda,
nisu došle od običnih vojnika i
inače radnih masa Nemačke, već
samo pobune gangstera jednih
protiv drugih, kada im račun ni
je izišao kako su planirali.
Nas naročito ne interesuje, ko
ja će od tih gangi biti na vlasti,
ali razvitak te buntovničke psi
hologije bi mogao zahvatiti ma
se, koje bi mogle doneti ozbiljne, jeste
čin stave ponovo "oslobodjene
su unapred izračunali, počimaju
da se medjusobno gužvaju i sva
djaju. Kao pravilo, sve ide u
redu i glatko kada se uspeva na
sve strane, kao što je bio slučaj
u početku, kada su ostajali mno
ga pacifička ostrva sa izvorima
srovina, naročito gume, koju su
smatrali da će im u mnogo pri
pomoći nadbiti američke i bri
tanske sile, kada ih liše gume.
Sad, kada se stvari okrenuše
obratno, njihov kabinet se ras
pušta, u nadi da će drugi moći
uspešnije voditi rat.
Na sličan način je i Hitler ot
puštao razne vojne zapuvednike
svaki, put kad su pretrpi li poraz
na ruskom frontu. Ovo sve sku
pa dokazuje da se moć vladara
koleba i slabi sa njihovim me
đjusobnim nesporazumima i glo
ženjem. Možda će ove slabosti
vladara omogućiti radnicima
svib zemalja da na skoro kxenu
borbu protiv svijih
Dalje je rekao: "Komunisti.
Socijalisti i Hrišćanski Demokra
ti su okupili sledbeništvo. Oni su
kao vaše TameričkeJ republi
kanska i demokratska partija.
Mi ćemo saradjivati sa drugim
partijama ali naša se važnost
treba priznati.
"Komunistička Italija sada ili
u predvidjavajućoj budućnosti
nemačke mase u pokornost i i gornjim rečima, Togfiatti je
ropstvo onih protiv oj sit sa-
Veznici danas bore. kav
Japan
Vesti, koje stigoše u Washing- i hova "komunizma" i "buržoi
ton 18. jula, javiše da je ceo ja-1 zma". Razlika apsolutno ne po
panski kabinet dao ostavku, sku- stoji. S mesta bi mogli, bez ikak
pa sa Hideki Tojom, predsedni- va straha da će otstupiti od svo
kom ministarstva. Položaj Toja {jih načela, raspustiti svoj pokret
kao "Šefa Štaba", tj. vrhovnog
komandanta vojske, zauzeo je
general Yoshijiro Umezu. Car
Hirohito je pozvao u audijenciju
bivšeg ministra unutrašnjih po
slova, Marquis Koichi Kido-a, i
veruje se da će organizovanje
nove vlade njemu biti povereno.
Masovna ostavka vlade, objaš
njava se tim, što ona "nije bila u
stanju da postigne svoj cilj*%
Totalitarijanski gangsteri u,
Japanu, kao i oni uNemačkoj,}
ja
izvan pitan
i ^osnovne promene. Ovako šta probiem da stvorimo demokrats
ki bi svesrdno pozdravili, koje j^ajjju ^a nekako živimo
bi bez sumnje naši saveznički
"oslobodioci" pokušali na sve
Službeni Organ Jugoslavenske Federacije
u2n*eta*a
i da dodju do svojeg oslobodje
nja od svih medjunarodnih zlo
činaca.
Italija
Vest iz Rima "New York
Times"-u od 13. jula javlja da
su neki novinari intervjuisali
"komunističkog" vodju, Palmiro
Togliatti-a, koji, ima tome već
dana kako je poslat
godina
u Italiju pravo iz Moskve. On je,
prema gorpjoj vesti, rekao da
nove "komunističke" orijentaci
je više ne smatraju religiju "opi
jumom naroda" i da "Mi foni,
"komunisti"] poštujemo religi
ju".
je
Naš
što najbolje mognemo. Mi ko
munisti verujemo u malo zemljo-
moguće načine da u krvi uguše pOSe(jništvo i u privatno vlasniš
i da na neki, "modifikovani na- j^vo
je
Italiji. Možete li vi
ovc
u
amisliti Italiju bez toga?"
Z
^j^ao talijanski a ta-«
verno
|m zemlja-
u sv
ma "komunizam". Neka nam
neko pokaže razliku izmedju nji-
i pridružiti se ma kojoj buržoas
koj partiji, pa makar ona bila
takva kao američka Demokrats
ka ili Republikanska partija. O
vo je svakako završna faza "ko
munizma" u Italiji i svagde.
Jugoslavija
U prošlom broju smo javili da
je nova jugoslavenska vlada or
ganizovana, kao i to, koji su sve
(Nastavak a* 3. steni)
Workers'
D. Ćulum.
Kongres je prlredjen od eko
nomske organizacije osnovane u
Meksiko 1938., a ime joj je da
to: "Confederacion de los Tra
bajadores de America Latina"
(C. T._ A. L.). Prošle godine
(1943.) imala je kongres u Ha
vani, Cuba, a ove (1944.) u Mon
tevideo.
Na 29. februara 1944. bila je
inaguracija kongresa u "Teatre
Municipal de Vorano" (letno
gradsko pozorište). Na istom s
bila predstavljena Američka Fe
deracija Rada i C. I. O. Kongres
(ovaj u Montevideo-u) otvorio
je sekretar U. G. T. (Union Ge
neral Trabajad o e s), Enriquo
Rodriguos, koji je jedan od Sta
lin ističke rulje. Prvo" svega, ot
svirana je urugvajska himna, za
tim je Rodriguos pozdravio pu
bliku u ime U. G. T. i u ime uru
gvajske vlade, pošto je bio pred
stavljen i podpredsednik repu
blike, dv. Guani. Zatim je kazao
da će na istom govoriti sekretar
C. T. A. L., dr. Vicento Lombar
do Toledano iz Meksika, te na
kon glorifikacije toga poručni
ka Kapitalističke klase, predaje
istome reč. Stupivši na pozorni
cu, Toledano prvo svega poz
dravlja urugvajsku vladu i pred
sednika republike, dr. Amezagu.
čuvara kapitalizma.
Da se zadržavam na njegovom
govoru, bilo bi dangubi jen je.
W. S.
(Svršetak.)
Da se tajna "poslavica" Lloyd
George-a što bolje razume i oce
ni treba se zamisliti ona situaci
ja koja je izbila na površinu u i
izbuhu ruske proleterske revo
lucije od 1917. i počela se širiti,
'kao govedja kuga", naročito pos
le rata,, koja se zatim rezulti
rala u "bavarsku revoluciju",
"madjarsku revoluciju" i revo
lucionarne pobune po celoj Ev
ropi i velikim delovima koloni
ja, te u Italiji 1921. uzimanjem
čeličnih industrija od strane rad
nika u svoje ruke vihor, koii
je dohvaćao i do ove zemlje. D-.
ne bi Nemačka postala centar
proleterske revolucije, čije bi
posledice bile one što gore citira
nim izlaže Lloyd George, kao
mudra glava Britanske Imperi
je, on je svim silama nastojao da
ublaži ponudjene uslove Nemač
koj. I uspeo je. Pa ako je takva
situacija vladala nakon prvog
svetskog rata, ima li onda i jed
ne razumne osobe koja bi tvrdi
la da, sa svršetkom, ako ne i
pre, ovog GLOBUSNOG rata u
svakom smislu a naročito što
se radničke klase tiče ne vidi
još nepodnošljiviju situaciju za
radničku klasu a naročito ne
mačku?
U gornja dva paragrafija. mi
smo objasnili šta i kako "Velike
Tri", sa njihove tačke gledišta,
nameravaju postupati sa pora
ženom Nemačkom. Ali, štap ima
dva kraja. Objašnjenje sa naše
tačke gledišta sasvim je drugači
je-
Nemačka radnička klasa, pod
nacizmom, u gorem se položaju
nalazi, nego što su se ruske rad­
pošto je eitaocinfra "R. B." pozna
to delo i govori Šarlatana i ču
vara kapitalizma* nego ću na
pomenuti glavne tačke u njego
vom govoru, tako da bi čitaoci
"R. B." dobili približnu sliku ko
me služi taj šarlatan i ta konti
nentalna ekonoipska organizaci
ja, čiji je on glavni sekretar i
"teoretičar", i koja je na žalost,
organizovana ođ najamnih robo
va ovog kontinenta.
Izmed ju ostalog on reče: "C.
T. A. L. nije ni za Socijalizam,
niti za Komunizam, niti za Dik
taturu Proletarijata, već za de
mokrati u", razume se, za demo
krati u koju zagovaraju Roose
velt, Churchill i Stalin, a to je
buržoaska politička demokrati
ja. Čitaocima fR. B." je dobro
poznata ta "demokratija". Tako
djer reče da se ista organizacija
bori za ciljeve Atlantskog Čar
tera". koji su takodjer. našim či
taocima, a i naprednijim radni
cima celog sveta, poznati. Ti su
"ciljevi" da se očuva kapitalizam
za svetske pljačkaše, po svaku
cenu, jer se iii Atlantskom Čar
teru nigde ne pominje bilo kak
vo novo đruštT^no uredjenje, a
naročito ne Socijalističko. A to
znači da će radnici biti izrablji
vani (oni koji ne poginu u ovom
globusnom ratu), isto tako, poš
to ostaju i dalje najamni robovi
posednika svetlih industrija. U
kratko, ti su "ciljevi" da se pro-
Nemačka i proleterska revolucija
ne mase nalazile pod carizmom.
A kad se jednom carizam ras
pao, ruske su radne mase tako
jurnule napred, da su u devet
meseci imale svoju finansijsku
francusku revoluciju od februa
ra 1848. pod Miljukovim i indus
trijsku francusku revoluciju od
juna 1848. pod Kerenskim i za
tim proletersku revoluciju od 7.
novembra. Pošto nemačka rad
nička klasa nema da vrši prve
dve revolucije, kada pukne na
cizam, prirodno je, i mi u to
čvrsto verujemo, da će nemačka
radnička klasa neposredno kre
nuti, školovana vrlo gorkim is
kustvom, na vrat, na nos, orga
nizovati se, u pravcu proleterske
revolucije. To će joj biti jedini
način, ne samo da se "osveti"
nacizmu i kapitalističkim izrab
ljivacima, nego i planovima i na
merama "Velikih Triju". A kre
ne li ona tim putem i postane
centar, onda je nemoguće pred
postaviti da će radnička klasa
ostale Evrope ostati pasivna. O
vo, i naročito ovo, ima u vidu
gore-citirani John Nightower ka
da kaže da izrada načina za ru
kovanje Nemačkom od strane
"Evropskog Sa vet nog Veća"
mora da čeka da se vidi prvo ka
kav će "režim" nakon pada na
cizma neposredno doći u Nemač
ku, civilni, militarni ili revolu
cionarna mešavina." "Mešavina"
je dodata "revolucionarnom"
čim se misli na proleterski "re
žim" da se obmane prostota.
Ako ovako šta dodje, a mi ve
rujemo da hoće, onda će biti naj
interesantnije posmatrati kakve
će mere Stalinova vlada poduze
ti, kada je svrstana u "Velike
Tri"? Pošto se ona udaljila od
radničke Wase u opšte i Mark­
Kongres ekonomskih organizacija
u Južnoj Americi
Socijalističke Radničke Partije Amerike
duži razbojnički sistem koji bi
opet za koju godinu posle pri
mirja ako do toga u opšte i
dodje priredilo još i veće uniš
tenje i pokolj za radničku kla
su, pošto je rat prirodna posle
dica kapitalističkog uredjenja,
a opstanak kapitalizma bez ra
tova danas je nemoguć. Bez stra
ha da ćemo pogrešiti, možemo
slobodno reći, da je 90 posto
svetskog stanovništva protiv ra
ta pa ipak imademo celo čove
čanstvo u ratu. Zašto? Zato što
to u glavnom nisu ljudi koji
odrediuju sudbinu društva, ver
su to društvene i ekonomske si
le. koje u glavnom upravljaju sa
ljudima i sudbinom društva. Po
samoj svojoj prirodi, naročito
danas, kapitalizam je razbojnič
ki, jer današnji pokolj nije ništa
drugo nego medjunarodno raz
bojništvo kapitalizma.
"Ciljevi" Atlantskog Čartera,
utelovljuju, čak se i jasno vidi u
njemu, buduće razbojništvo ka
pitalizma. Za te "ciljeve" se bo
ri kontinentalna "radnička" or
ganizacija C. T. A. L. kojoj
su pseudokomunisti posvetili sav
Svoj rad. istoviemem* priltazu
jući tu organizaciju radnicima
da je ona radnička organizacija,
samo da ih varaju neka se bore
za očuvanje svetskog kapitali
zma. Stalinistima nije dosta što
se danas proleva krv miliona o
(Na^tavak na 3. strani)
sizma posebice, na stotine milja i
isto toliko, da ne kažemo i više,
zaglibila se u močvaru kapita
lizma, onda se ne može ništa
drugo ni očekivati nego da će
ona produžiti svoju obećanu na
meru u zajednici "Velikih Tri
ju". A to će reći: da tuče i guši
proletersku revoluciju. No, tu će
imati da kaže nešto i crveni voj
nik, koga će Stalin terati da guši
proletersku revoluciju i ruski
radnik kod kuće. Nemoguće je
pretpostaviti da ruski radnik i
crveni vojnik neće OTVORENO
videti tada, ko je Stalin i šta je
stalinizam, i prema tome. rad
nički postupiti oboriti Stali
novu birokratiju i krenuti zem
lju putem Socijalizma, te isto
vremeno združiti svoju moć sa
proleterskom revolucijom. Onda
će zaista biti početak kapitalis
tičkog svršetka.
U takvom slučaju najsigurnije
je da će Amerika i Engleska, a
ko i u koliko budu mogle, baciti
svu svoju silu, ili bar pokušati
da to učine, da uguše revoluciju.
Dakle, u takvom slučaju, ishod
će ipak na kraju krajeva, zavisi
ti od radničke klase ove zemlje,
hoće li ona takva šta dozvoliti da
se svet pokolje i ponovo porobi.
Socijalistička Radnička Parti
ja najozbiljnije apeluje na rad
ničku klasu ove zemlje, da
stane i DOBRO obmisli o do
lazećoj odlučujućoj borbi bor
bi, u kojoj će imati da se odluči
da li će se uništiti skoro ceo
svet i baciti čovečanstvo nazad u
stupanj varvarstva, ili će se obo
riti kapitalizam sveta i otvoriti
I vrata zemaljskom raju, BES­
KLASNOJ ZAJEDNICI SVETA
Strastvena kampanja, koju su
vodili CIO političari^i pseudo
komunisti u korist nominacije
Wallace-a, promašila je. Ali to
nije ništa. Oni će se lako pomiri
ti sa Trumanom, premda su ovaj
put videli sve ljudske "vrline"
u Wallace-u a ni jedne u Tru
manu. To su ljudi koji svoja
"ubedjenja* menjaj« preko no
ći.
Konverzija je, dakako, usvoji
la i platformu (koju ćemo dru
gom prilikom precleti). Za ovaj
put možemo samo foTTkt Ihećf'tf#
su se hvalili o postignućima de
mokratske administracije za pos
lednjih dvanaest godina, samo
nisu rekli to da je medju mno
gim "veličanstvenim" postignu
ćima. postignut i rat. koji je vr
hunac ludosti medjunarodnog
kapitalizma. U ostalom, platfor
ma je u suštini takva kao i re
publikanska, u celosti uperena
za očuvanje kapitalizma.
Mogrli bi poubijati ceo
svet
James F. Lincoln, predsednik
Lincoln Electric kompanije, o
đržao je govor nedavno u
New Yorku pred Churchmen's
League, u kojem je rekao da bi
naučenjaci u buduće mogli po
biti ceo svet. "Promene veće od
ideje za masovno ubijanje na
roda, vi bi dobili metode i in
strumente koji bi poubijali ceo
svet u jednoj nedelji."
Lepa slika budućeg kapitali
zma, zar ne? Za naše rato-že
leće kapitaliste $100.000.000 tek
je "chicken feed". Daće oni i
više od toliko Lincolnovim i dru
gim laboratorijama da bi se raz
vila "sredstva" i "metodi", s ko
jima da se poubija "ceo svet u
jednoj nedelji".
Pored toga, bombardovanja
Londona i drugih mesta, a na
ročito najnoviji napadi sa robot
bombama, koji su nagnali celo
stanovništvo Londona od nešto
NAŠA
Roosevelt nominovan za četvrti termin
Xa demokratskoj konvenciji, koja se ovih dana (20., 21.
itd., jula) održava u Clncagi, ponovo je nominovan za pred
sednika Sjedinjenih Država, sadašnji1 predsednik Franklin
Delano Roosevelt, ito sa 1.08M glasova za, iK) protiv. Za pod
pi edsediiiekog kandidata nominovan je Senator Harry S.
Truman iz Missouri, na drugom glasanju, na kojem je on dobio
1.1(H) glasova, a Wallace (ifi, dok je poslednji na prvr.m glasa
nju dobio "429^ glasova, a je dato Trnmanu. Roose
velt, koji se u to vreme nalazio .na "Pacific Naval Base",
primio se nominacije oko radia i istovremeno js- o(h/.a
primajući govor'\
oko 7,000.000 da provode život u
podzemlju, gde moraju i spava
ti, ako im se spava, u nezdravom
i zagušljivom podzemnom paklu.
Roosevelt nije ništa novoga
kazao u tom govoru. Govorio je
0 ratu. o Japanu, o Nemcima itd.,
1 kako će se u iduće četiri godi
ne rat dovršiti i svet se stabili
zovati koji će imati prosperitet
i biti bez ratova. Ssmo, pošto i
sam ne veruje da vise rata neće
biti, rekao je "I hope", što znači:
"ja u to ne verujem".
S1CB0OTVA: PM«b.
ćtasnje radMSk« klan II đuii*
MWWinnr da su cad 1 fcapl
(al n«yunrirfjiyi neprijatelj
organi—mmjc. radaiike kbifce
u jednu RevoliJfifctfM*r»iu P«li
tittu Part^a -m umjanj«
ruiaru)e Pol.Clćke Države ha
pttaiixn* organize
van je rad
nika i u jednu revoliiciniarnu
Indubtrijalnu Junija za uzi
manje, držanje i kretanje svih
zrma.1 jarkih industrija.
BROJ 30. NO. HO
Kroz kapitalističku Ameriku.
I već se govori o izgradjivanju
ratnih industrija (a ratne su
sve) pod zemljom .za budu a ra
tovanja.
Ako radnička klasa sveta no
uništi kapitalizam, ito što pre.
dobiće, ne samo podzemni život
i rad. nego i ratno u savršenstvo
koje će moći poubijati "ceo vet
u jednoj nedelji".
Mentalni
"progre:
Amerike
Pododbor Governerovog Od
bora za Mentalno Zdravlje pod
neo je preporuku 14. jula, (prvi
poslednjem) da se izgradi u dr
žavi Ohio šest novih mentalnih
bolnica. Pododbor je naglasio da
za
nahio-Iude", "convulsive disor
ders", "psvchopatic offenders"
itd. Takodjer reče Pododbor
se u Clcvelandu treba izgraditi
takva jedna bolnica, koja bi ima
la 3.500 kreveta, povečanje za
1.153 kreveta, ili dvaput toliko
koliko ima sada.
Ostale bolnice se preporučuju
u Lima, i gde god se pokaže po
godno mesto, a naročito su dve
takve bolnice potrebne, jedna u
Youngstownu a druga u Port.s
mouthu. A istovremeno rekoše
da su potrebne i neke "putujuće
klinike" za mentalne pacijente.
Major Lewis B. Hershev, di
rektor sistema "Selective Ser
vice". nedavno je izvestio da je
od 4.000.000 koji su kod pregleda
za vojnu službu điskvalifikova
ni. "preko 1.000.000 su odbijeni
ovih u poslednjih 50 godina jesu pošto su pronađjeni mentalno
nepristali". Ovo je, razume se,
rezultat desetogodišnje besposli
ce, što znači, oskudice u hrani,
odelu, stanu i straha od posledi
ca svega toga, kao i radnog sta
nja u industriji, preteranog ra
da, nečistoće, lupe mašima. stra-
u skladištu za sledečih 50 godi
na. Narod u zrakoplovnoj indus
triji predvidja zrakoplove koji
će nositi breme bombi od 100
tona, a leteće 1.000 milja na sat.
"Jedini razlog da rat nije tako
razoran kao što je mogao biti,
jeste to što mi imamo na obe I ha od opasnosti i mizernog živo
strane narod koji upravlja ra-|ta. Drugim rečima. to je rezultat
tom, oskudan u znanstvenom izrabljivanja onih koji su radili
preduzeću. Naši generali nisu
naučenjaci, oni po prirodi nema
du izumništvo koje bi naučenja-
i rezultat skapavanja onih koji
nisu radili.
A sada kao posledice rata, ma­
ci mogli dati za sveopšte ubija- li će se broj vojnika vratiti sa
nje. Kada bi vi uzeli 100,000.000 frontova u dobrom zdravlju, a
dolara pa ih dali istraživačkim verovatno najviše mentalno bo
laboratorijama General Electric,! lesnih i oštećenih od topovske
General Motors i drugim kom- buke. bombardovanja, zvižda
panijama za svrhu da se razviju
ja metaka na sve strane i veli-
n
kog straha da se u svakom mo
mentu izgubi život, pa još povrh
svega, nespavanje, glad koja pra
ti vojsku po nekada i najmoćni
jih zemalja, "spavanje" u vodi,
u blatu, snegu i ledu. pa još kada
dodju kući, naćiće konskripciju
radnika, direktnu ili indirektnu,
umesto obećane "slobode" i "de
mokratije" i naskoro besposlicu.
Radnici u tvornicama neće mno
go bolje proći, pošto se i od njih
traže svakovrsna "žrtvovanja"
da se dobije rat. Otuda je po
treba za što više takvih mental
nih bolnica. I budući kapitali
zam će zbilja ostvariti sve te
(Nastavak na 4. strani.)

Struggle
CLEVELAND, OHIO, THURSDAY, JULY 27th, 1944.

xml | txt